JELENA, ISIDORA I DESANKA NA EVROPSKOM PUTU: Tri naše književnice i njihovo nasleđe predstavljene su na "Ženskoj književnoj ruti"

M. Kralj

29. 07. 2022. u 11:50

JOŠ jedna kulturna ruta, od blizu pedeset koliko ih je do sada proklamovao Savet Evrope, prolaziće našom zemljom: posle "Puteva industrijskog nasleđa", "Puteva romaničke arhitekture", "Puteva rimskih imperatora" i "Dunavskog puta vina", rute secesije i kulturno značajnih grobalja Evrope, naše nasleđe biće vidljivo i na "Ženskoj književnoj ruti".

ЈЕЛЕНА, ИСИДОРА И ДЕСАНКА НА ЕВРОПСКОМ ПУТУ: Три наше књижевнице и њихово наслеђе представљене су на Женској књижевној рути

Foto: Arhiva

Na tom putu, koji će podsetiti na važna mesta u životu i stvaralaštvu 14 žena iz sedam slovenskih zemalja, čija su dela nastajala i 19. i 20. veku, biće uključene i znamenitosti vezane za Desanku Maksimović, Isidoru Sekulić i Jelenu Dimitrijević.

Pred Savet Evrope sa ovim predlogom izašla je organizacija "Ženska književna ruta", formirana još pre pet godina, na inicijativu Foruma slovenskih kultura, čiji je Srbija član. U programskom savetu "Ženske književne rute" je i Mladen Vesković, viši savetnik za međunarodnu saradnju u oblasti jezičke kulture i književnog stvaralaštva, pri našem ministarstvu kulture i informisanja, a u naučnom savetu profesor dr Biljana Dojčinović sa Filološkog fakulteta u Beogradu.

Foto: Arhiva

 

Predlog da se upravo ove tri književnice nađu na listi najuglednijih žena koje su pisale slovenskim jezicima, potekao je 2019, od Filozofskog fakulteta i projekta "Knjiženstvo", kao i tadašnjeg direktora zadužbine "Desanka Maksaimović", dr Bojana Đorđevića.

- Isidora i Desanka, su se, nekako podrazumevale, ali su upravo iz "Knjiženstva", insistirali da se kao treća tu nađe i Dimitrijevićeva, putopisac, romanopisac, poliglota, dobrotvorka i svetska putnica, koja je prvu knjigu pesama objavila 1894. godine - kaže Dojčinovićeva.

Foto: Arhiva

 

Kako je za "Novosti" otkrila sagovornica, uskoro će biti otvorena i izložba posvećena ovim znamenitim ličnostima naše literature u Narodnoj biblioteci Srbije, instituciji koja je, takođe, učesnik ovog projekta.

A kako se može saznati od "Ženske književne rute", taj projekat se ne fokusira samo na značajnim mestima koja su obeležila živote ovih autorki, već njihovo delo stavlja u širi društveni i istorijski kontekst, istražujući i mapirajući njihovo prisustvo u kulturi sećanja. Na ovim rutama će, kako ističu, posetioci moći da otkriju istinske, ali i zamišljene, literarne prostore, što će doprineti bogatstvu evropske lingvističke, književne i kreativne raznolikosti.

Tako su se na listi 14 odabranih našle i ruske poetske gromade Ana Ahmatova i Marina Cvetajeva, kao i Zinaida Gipijus, koja je uz poeziju pisala i romane, dramska dela, književne kritike, memoare. Na ruti je i prva crnogorska zubarka, doktor nauka, i prvi prevodilac "Gorskog vijenca" na francuski - Divna Veković. Po jednu predstavnicu imaju Bugari, prvu damu njihove književnosti, pesnikinju Jelisavetu Bagrjanu, i Poljaci - proznog pisca, prevodioca i knjiženog kritičara - Mariju Konopnicku.

Pesnikinje Lili Novi i LJupka Šorli, kao i dramski pisac, prevodilac, novinarka i feministkinja Zofka Kveder, predstavice su Slovenije, a susedne Hrvatske - Ivana Brlić Mažuranić i Marija Jurić Zagorka.

ZNAČAJNI DATUMI

ZA SVAKU od autorki će, kako tvrde u "Ženskoj književnoj ruti", biti organizovana različita događanja, od predavanja, performansa, edukativnih radionica, izložbi, a posebno će biti obeležavani njihovi rođendani i Međunarodni dan žena. Ovoj organizaciji koja sarađuje sa 16 institucija iz pet zemalja, zvanično će priznanje SE, biti uručeno u oktobru na Kritu, tokom 11. Savetodavnog foruma kuturnih ruta Saveta Evrope.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

TATA PONOSAN: Ćerka legendarnog folkera postala šampion sveta: To mi je najvažnije trenutno!