EKSKLUZIVNO - BOŽJI DAR I TEŽAK KRST: O Biografiji velikog pesnika "Jesenjin - obećavajući susret tek..." iz pera Zahara Prilepina

U MOSKVI je 3. decembra u MHAT-u održana premijera "Jesenjinovih žena", predstave koju je inscenirala Jelena Isajeva, po biografiji Sergeja Jesenjina, koju je 2020. godine objavio Zahar Prilepin.

Foto: Privatna arhiva

Knjiga u tiražu od 30.000 primeraka već je rasprodata u Rusiji, prodaje se drugo, dopunjeno izdanje. MHAT je 7. decembra oglasio da će tokom meseca biti izvedeno još šest vanrednih predstava, a 9. decembra - da su sve karte za predstavu rasprodate do 9. januara 2022. godine.

Prvo izdanje Prilepinove knjige o Jesenjinu dobila sam od autora pre nego što je objavljeno na ruskom, tako da sam je od 2019. godine prevodila na srpski i u decembru 2020. predala prevod izdavaču "Službenom glasniku", u nadi da će srpski čitaoci s uživanjem progutati tih 1.030 stranica, i da će izaći odmah. Ali...

Među fotografijama u albumu Z. Prilepina pada u oči jedna - devetogodišnji Zahar uz spomenik Jesenjinu. A njegova trogodišnja kćer Kira recitovala je celo "Pismo majci", pa sam se zainteresovala. Rekla sam da je Jesenjin najomiljeniji pesnik u Srba (mada spomenik Jesenjinu ne postoji u Srbiji nego u Zagrebu). Mi smo zemljaci, rekao je Zahar. Rjazanj i Lipeck? začudila sam se, a on mi je odgovorio: "To je tu, sve u krugu od 600 km!"

Zinaida Rajh, Foto Privatna arhiva

Zavičaj u Rusiji nije krug od 60 km. Uglavnom, Prilepin je čitavog života sakupljao sve što je u vezi sa životom njegovih omiljenih pisaca, o Jesenjinu je pronašao 600 potpuno nepoznatih artefakata, među kojim su i 20 fotografija, i sve poklonio Muzeju Sergeja Jesenjina, koji je sam obnovio i otvorio. Tome je prethodila i teška borbe sa oligarsima koji su zaposeli pitominu Jesenjinovog Konstantinova, za pomoć se obraćao predsedniku RF, a zatim je osnovao pokret za očuvanje baštine znamenitih ljudi širom države.

Biografija kao žanr ima vekovnu tradiciju u Rusiji, podrazumeva ozbiljan istraživački rad, proveru podataka, naučni aparat, poznavanje svake sitnice iz života, literaturu.

Poštujući hronologiju, od dana kad su roditelji buduću majku velikog pesnika izveli iz zaključanog podruma (volela je drugog, ugovoreni brak) i odveli pred oltar, ranog hodočašća sa bakom po manastirima, preko školskih pisama i prvih stihova do... Do toga da je Jesenjin ima mnoštvo religioznih pesama, ali nijednu zbirku religiozne poezije.

Priprema je, opet, Zahar Prilepin. A premijeru će imati na srpskom, ako bude izdavača.

Mada je ovo dokumentarna knjiga, raznovrsna raskošnost Jesenjinovog dara i karaktera čita se kao neverovata priča. A sve je potkrepljeno dokumentima. Pre svega, činjenica da je Sergej Jesenjin jedini pesnik u istoriji Rusije koga je publika iznosila na rukama sa bine, pa nosila kroz salu i kroz grad. I to ne jednom! To nije doživeo ni Puškin. Rusi cene umetnost, a poezija je istovremeno muzika. Sve plakate pesničkih književnih večeri oglašavaju - koncert. Korišćeni su i muzički instrumenti, naravno. Samonikli pesnik iz rjazanjskog tla, Jesenjin je smatran za virtuoza na harmonici (samouk, naravno). To mu niko nije osporavao.

Zahar Prilepin, Foto Privatna arhiva

Ovom biografijom "Jesenjin - obećavajući susret tek..." Prilepin je priznat za najvećeg poznavaoca života i dela Sergeja Jesenjina. Ona sadrži sve što nam omogućava da Jesenjina vidimo onako kako nismo ni slutili, ali tako životnog da pobuđuje najrazličitija osećanja, kao da je tu, sa nama, a ne na filmskom platnu ili u knjizi.

Lepeza njegovih ponašanja je veoma široka, nestalna, u njemu je maksimum svega ljudskog, pobuđuje čas oduševljenje, čas prezir, čas zbunjenost" ali autor je uspeo da nam pokaže da je talenat - Božji dar i težak krst, da geniji nisu od ovoga sveta.

Jesenjin je mnogo prevođen na srpski, ali badava sam se opremila zbirkama prevoda. Najčešće sam morala da prevodim sama, jer ono što autor ilustruje pesmom - u srpskim prepevima ne postoji! Recimo, navodi ritam marša - prevodilac nije čuo bat koraka. Kad revoluciju doživljava kao ostvarenje Hristovih ideja, sve boji u crveno - a nigde ni crvene nijanse. Shvatam, najlakše je žrtvovati boju da bi se prenelo nešto drugo, što je prevodilac smatrao važnim. Najčešće su, ipak, ignorisani motivi iz hrišćanske ikonografije. Treba imati na umu da je Jesenjinovo jedino obrazovanje bila crkveno-parohijska škola u Spas Klepikama, i zbirke su mu nosile bogoslovske naslove (Radunica, Sorokoust, Časlovac). Ponekad su prevodioci učitavali značenja, pogotovu u čuvenoj poslednjoj pesmi "Do viđenja, druže moj"... Lome se koplja kome je posvećena, a gubi se iz vida da rusko "drug" može da se odnosi na oba pola, odnosno na ženu, itd. A gde je predodređeni rastanak?... Negde se prezimena istorijskih ličnosti prevode kao nadimci, negde je to dodavanje čitavog katrena, pravo skrnavljenje poezije. Mada ima i nekoliko savršeno prevedenih Jesenjinovih pesama, neke zvuče bajno u prevodu, ali odstupaju od originala.

Sa Isidorom Dankan, Foto Vikipedija

Šta prvo pročitamo, uvreži se i ostaje nam kako najbolje, a kad uporedimo... Smatram da je poezija neprevodljiva, i da treba objavljivati paralelno original i prevod, nikako drugačije.

Preporučujemo

Kultura

1 6

DOSTOJEVSKI KAO IDEOLOG I KAO PROROK: Sećanje na jednog od najvećih ruskih i svetskih pisaca i mislilaca povodom 200 godina od njegovog rođenja

16. 11. 2021. u 13:24

Kultura

0 0

Ruski pisac Dmitrij Aleksejevič Danilov: Mitovi su dobri u malim dozama

23. 06. 2020. u 13:25

Kultura

0 4

INTERVJU Pisac Aleksandar Petrov : Brežnjev je hteo da me zabrani

03. 11. 2021. u 13:19

Kultura

0 2

ROMAN U KUTIJI: Čuvena knjiga "Unikat" sa stotinu završetaka Milorada Pavića objavljena i na francuskom jeziku

23. 10. 2021. u 11:26

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije