MILICA I LEONARDO U ŽITU I MASLINAMA: Reporter "Novosti" u prvoj srpsko-grčkoj slikarskoj koloniji na Kefaloniji

Miljana Kralj

27. 06. 2021. u 15:00

ISPOD tvrđave poslednjeg srednjovekovnog epirskog vladara, grofa Leonarda III Toka, na vrhu brda sa koga se pogled spušta ka moru i Argostoliju, glavnom gradu Kefalonije, koja je pod njegovom upravom bila od 1448. do 1479. godine, sa zida jedne cisterne za vodu pomalja se lik ovog plemića, ali i njegove supruge - Milice, ćerke poslednjeg srpskog despota Lazara Brankovića i Jelene Paleolog.

МИЛИЦА И ЛЕОНАРДО У ЖИТУ И МАСЛИНАМА: Репортер Новости у првој српско-грчкој сликарској колонији на Кефалонији

Foto M. Kralj

U rano jutro, pre nego što sunce upeče iznad Jonskog mora, ali i kad stiša popodne svoj zažareni hod, profesor Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu Miroslav Lazović oživljava muralom zaboravljenu stranicu zajedničke istorije Grčke i Srbije.

- Osnovna ideja ovog murala je da predstavi duboko prijateljstvo dva naroda, gde je Milica Branković, koju su zapamtili Grci, pravoslavci, simbol te međusobne ljubavi i poštovanja - objašnjava, za "Novosti", Lazović, učesnik prve srpsko-grčke likovne kolonije "Argostoli 2021", koje ne bi bilo bez velikog angažmana počasnog konzula Srbije na Kefaloniji, doktora stomatologije, Vikora Ruhotasa, koji neumorno, decenijama već, prepliće i prožima dve kulture.

Likovna kolonija koju je sa srpske strane inicirala slikar i kostimograf Bojana Dimitrijević, a od 21. juna, okuplja srpske i grčke umetnike, odajući počast nedavno preminulom Milošu Šobajiću - kao jednu od tema ima i bračni savez koji su sklopili grof Toko i Milica, jedan od poslednjih izdanaka loze Brankovića.

- Lepo je što Grci i na ovaj način neguju uspomenu na nju, doživljavaju je kao svoju i značajno im je da se ona i likovno predstavi. Kada se budući posetioci budu penjali prema utvrđenju Leonarda Toka, ovaj mural će moći da im upotpuni znatiželju i pomogne da osete i bolje "opipaju" tu istorijsku dimenziju - nastavlja Lazović.

I dok na skelama slika, a ispod njegove četke se pojavljuju konture vekovima zamagljenih likova, prolaznici zaustavljaju automobile, zastaju. Jedan čak, putem interneta, svom Kefaloncu u NJujorku, vrši direktan prenos onoga što radi naš umetnik.

Sudbine Milice i Leonarda, uz istorijsku, imaju i dimenziju potresne ljudske drame. Bežeći posle očeve smrti i pada Smedereva, preko Bosne, gde joj se starija sestra Mara udala za Stefana Tomaševića (i tako postala poslednja bosanska kraljica), Milica je sa majkom i mlađom sestrom Irinom (kasnije se udala za Skenderbegovog sina), dospela u Dubrovnik. Tu su je 1. maja 1463. venčali za Toka i to u dvorani Velikog veća. Prisustvovali su dubrovački knez i drugi uglednici grčkog, latinskog i slovenskog porekla, ali ne i mladoženja. Obred je obavljen uz grofove punomoćnike, koji su mladi stavili prsten. Milica je grofu rodila naslednika već sledeće godine, Karla Trećeg Toka (1464-1518), ali je umrla na porođaju. Bilo joj je samo 16 godina.

U prilog ovoj Lazovićevoj tvrdnji ide i to što je bez obzira na brak sklopljen u interesu dve plemićke familije, Leonardo dugo žalio za svojom mladom suprugom. Prošlo je punih 13 godina pre nego što se ponovo oženio i tako obezbedio sebi odstupnicu pred Turcima, na dvoru kralja Napulja. U drugom braku, sa kraljevom vanbračnom ćerkom, dobio je petoro dece, ali ni on, kao ni njegov naslednik Karlo, iz braka sa Milicom, nikada nisu preboleli gubitak Epira.

- Ovako ozbiljna tema je izazov, zato što daje umetniku mogućnost da se bavi i univerzalnim idejama - priča Lazović, čiji mural, kompozicijom na kojoj su predstavljeni i narod, vojnici... pomalo podseća na srpsko-vizantijske freske.

Kada je projekat pravi, dodaje Lazović, onda sve "legne" na svoje mesto, pa ovde svoju ulogu dobija i cisterna, jer voda nosi značenje izvora života, kao i žito, koje će stajati uz Milicu, kao simbol Srbije i masline uz Leonarda, da bi označavale Grčku, nekadašnji Epir:

- Ali žito i maslina su i simboli plodnosti. I princeza je, uprkos preranoj smrti, bila plodna, ostavila je potomka.

Čak i cigla od koje je napravljena cisterna, daće slici, u likovnom smislu, izvesnu nadogradnju, o čemu autor kaže:

- Često govorim studentima da je primenjeno slikarstvo ono gde čoveku materijal pruža otpor. Zato treba pristupiti svakoj tehnici na određeni način, pa cigla može da se koristi kao deo obraza, element figure, neko oruđe... Ima simbolike i u tome što se u podnožju brda nalazi ulica koja će uskoro poneti naziv Sokobanjska, a blizu je i Šabačka.

ZVUCI SRPSKE FRULE

DA bi savladao više od sto kvadratnih metara praznoga, sferičnog zida, tokom osam dana trajanja kolonije, Lazoviću pomažu spretne ruke graditelja tradicionalnih duvačkih instrumenata (kavala i gajdi) i stolara Hadži Nenada Miletića, koji je Kefaloniju upoznao pomažući Milošu Šobajiću da realizuje izložbu na ovom ostrvu pre dve godine. Inače, mlađi Miletić, Aleksa, daroviti muzičar, pobrao je aplauze grčke publike svirajući frulu na koncertu na otvorenom.

MIRAZ U BISERIMA I ZLATU

MILICA je miraz dobila u biserima, dragom kamenju, zlatu i srebru, u vrednosti od 9.000 dukata. Ugovorom je bilo uređeno da ukoliko umre bez potomstva, polovina toga pripadne mužu, a ako ga nadživi, da pride dobije 4.000 dukata njegovog imanja. Kada je brak "konzumirala" dobila je na doživotno uživanje neka mesta na Kefaloniji i sve počasti koje je imala i njena svekrva.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)