ROK ZA PREDAJU JE 31. JANUAR: Ovo su 5 stavki koje mogu doneti povrat novca građanima Nemačke

PODNOŠENjE poreske prijave na dohodak za 2025. godinu može biti veoma isplativo, iako ga mnogi doživljavaju kao obavezu i administrativno opterećenje.

Unsplash

Rok za predaju prijave za poresku godinu 2025. ističe 31. jula 2026, dok oni koji koriste usluge poreskog savetnika ili udruženja za pomoć pri obračunu poreza automatski dobijaju produženje roka do kraja februara 2027. godine.

Prema podacima nemačkog Saveznog ministarstva finansija, prosečan povraćaj poreza iznosi oko 1.000 evra. Ipak, mnogi poreski obveznici gube stotine evra jer ne koriste sve olakšice i odbitke na koje imaju pravo.

U nastavku sledi pet najvažnijih oblasti u poreskoj prijavi za 2025. godinu na kojima se može uštedeti, a koje se često zanemaruju.

1. Troškovi vezani za posao (Werbungskosten)

Troškovi povezani sa obavljanjem posla su jedno od najvažnijih područja za povraćaj poreza, posebno za zaposlene. Poreska uprava automatski priznaje paušalni iznos od 1230 evra godišnje. Tek kada stvarni troškovi premaše taj iznos, poreski obveznik ostvaruje dodatnu poresku korist.

U te troškove spadaju, na primer, izdaci za stručno usavršavanje, seminare, kurseve, stručnu literaturu, radnu opremu, članarine u strukovnim udruženjima ili sindikatima, kao i troškovi poreskog savetovanja. Posebno važna stavka je trošak putovanja na posao, takozvana paušala za udaljenost. Za svaki kilometar udaljenosti između mesta stanovanja i radnog mesta priznaje se 30 centi po kilometru, a od 21. kilometra nadalje čak 38 centi.

Rad od kuće takođe donosi poresku olakšicu. Za 2025. godinu priznaje se šest evra po danu rada od kuće, do maksimalno 1260 evra godišnje. I ovde važi pravilo da ukupni troškovi moraju premašiti paušal kako bi se ostvario stvarni povraćaj.

2. Osiguranja i penzioni doprinosi

Premije za osiguranja mogu se delimično odbiti kroz takozvane posebne izdatke. To uključuje polise privatnog osiguranja od odgovornosti, osiguranja od nesposobnosti za rad, dodatna zdravstvena osiguranja, kao i osiguranja od nezgode. Za zaposlene maksimalni iznos koji se može priznati iznosi 1900 evra godišnje.

Posebno značajni su doprinosi za zakonsko penziono osiguranje. U 2025. godini maksimalni iznos koji se može priznati za samce iznosi 29.344 evra. Međutim, važno je znati da se u poreskoj prijavi priznaje samo lični deo doprinosa, dok deo koji plaća poslodavac ne ulazi u odbitke.

Takođe, donacije u korist humanitarnih i opštekorisnih organizacija u potpunosti su poreski priznate, kao i plaćeni crkveni porez, što mnogi poreski obveznici često previde.

3. Zdravstveni troškovi kao vanredni teret

Troškovi lečenja mogu znatno smanjiti poresku obavezu ako se priznaju kao vanredni teret. U ovu kategoriju spadaju troškovi lekarskih pregleda, lekova, terapija, naočara, zubarskih zahvata i sličnih medicinskih usluga koje osoba mora sama da plati.

Međutim, da bi se ti troškovi priznali, moraju preći lični prag opterećenja. Taj prag zavisi od visine prihoda, bračnog statusa i broja dece. Upravo zato osobe sa nižim primanjima ili porodice sa decom češće ostvaruju pravo na povraćaj.

Čuvanje računa i medicinske dokumentacije je ključno jer se povraćaj može meriti u stotinama evra.

4. Kućne usluge i troškovi majstora

Troškovi za pomoć u domaćinstvu i radove na kući ili stanu nude značajan potencijal za poreske uštede. Poreska uprava priznaje 20 odsto troškova rada, do maksimalno 4000 evra godišnje. To uključuje usluge čistačica, vrtlara, negovatelja, ali i majstora poput električara, vodoinstalatera ili stolara.

Važno je naglasiti da se priznaje samo trošak rada, ne i materijal, i da svi troškovi moraju biti plaćeni bezgotovinski uz odgovarajući račun. Kod podstanara se ovi troškovi često kriju u godišnjem obračunu režija, zbog čega ih mnogi propuste da prijave.

5. Deca: poreski odbici i troškovi brige

Roditelji takođe imaju značajne poreske olakšice. Dečji poreski odbitak za 2025. godinu iznosi 6.672 evra po detetu, odnosno 3.336 evra po roditelju. Uz to se priznaje i dodatni odbitak za brigu, vaspitanje i obrazovanje u iznosu od 1.464 evra po roditelju.

Troškovi čuvanja dece, poput vrtića, dadilja ili produženog boravka, priznaju se do iznosa od 4.00 evra godišnje. Ukupno gledano, poreska osnovica za egzistencijalni minimum deteta iznosi 9.600 evra po detetu, što predstavlja značajno rasterećenje za porodice.

Uprkos svemu navedenom, više od deset miliona ljudi u Nemačkoj i dalje ne podnosi poresku prijavu, iako bi mogli ostvariti povraćaj. Da li će se taj trend promeniti, ostaje da se vidi – ali potencijal za uštedu u 2026. godini svakako postoji.

(Feniks) 

BONUS VIDEO:

"Mislim da je to dobra stvar" Građani zadovoljni alimentacionim fondom

Preporučujemo

Ekonomija

0 2

GREJANjE ULAZI U NOVU ERU: Plaćaćemo po utrošku, evo od kada

10. 01. 2026. u 18:05

Ekonomija

0 2

ODLAZAK U PENZIJU SA MANjE OD 40 GODINA RADNOG STAŽA: Evo kako se prema zakonu utvrđuje konačni iznos primanja

10. 01. 2026. u 16:19

Ekonomija

0 0

RASTE CENA NAFTE: Može li doći do poremećaja u snabdevanju

10. 01. 2026. u 16:19

Ekonomija

0 0

POZNATA FIRMA KOJA ĆE SRUŠITI VJESNIKOV NEBODER: Evo koliko će novca dobiti za taj posao

10. 01. 2026. u 15:52

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije