SRBIJA DOBILA NOVI POREZ OD NOVE GODINE Mali: Ovo su promene za industriju

VEĆ pet dana na snazi je važna novina u sprovođenju klimatske regulative Evropske unije, mehanizam za prekogranično usklađivanje cene ugljenika, CBAM.

OTO: TANJUG/ VLADIMIR ŠPORČIĆ

Ova reč je do skora bila nepoznata, a od 1. januara je postala ključna za srpsku javnost, posebno za kompanije koje proizvode aluminijum, gvožđe, čelik, cement, đubriva, vodonik i električnu energiju, koje će biti obuhvaćene ovim nametom i predstavljaće za njih dodatne troškove, ako izvoze na tržište EU.

To je obaveza koja nije jeftina jer za nju, po standardima EU, treba da se izdvoji do 85 evra po toni ugljen-dioksida koji se emituje pri proizvodnji robe. Međutim, pošto je i država Srbija krenula sa naplatom svog “nacionalnog CBAM-a”, u iznosu od četiri evra po toni, obaveze prema Briselu biće 81 evro kako bi se sprečilo dvostruko oporezivanje kompanija koje su obuhvaćena ovim nametom.

Najnovijim izmenama pravila o CBAM-u uvedena je važna olakšica za uvoznike: na uvoz robe do 50 tona ne plaća se CBAM namet. Ovo izuzeće ne odnosi se na električnu energiju, ali važi za sve ostale proizvode obuhvaćene CBAM regulativom. Evropska unija je ovim modelom obuhvatila oko 99% ukupnih emisija iz uvoza proizvoda na koje se CBAM primenjuje, dok je 1% emisija ostao van obračuna, upravo zato da bi se pojednostavio uvoz za mala preduzeća i fizička lica.

Fiskalni savet tvrdi u svojoj analizi da zbog sporog sprovođenja klimatskih politika, Srbija će se suočiti sa znatnim troškovima od Nove godine, a procene o dodatnim obavezama su različite i kreću se od nekoliko desetina do čak 200 miliona evra godišnje do 2030. godine, uz poskupljenje cementa, čelika i drugih proizvoda.

- Energetska i klimatska tranzicija biće među najvećim strateškim izazovima Srbije u narednom periodu, jer se radi o procesima koji će oblikovati cene električne energije, uticati na konkurentnost privrede, odnosno prihode i javne rashode. Najveći problem predstavljaju zavisnost od lignita i niska energetska efikasnost, zbog čega su emisije u Srbiji višestruko veće nego u EU - naveo je Fiskalni savet.

Da bi tu zavisnost i posledice koje mogu da dovedu do smanjenja konkurencije srpskih kompanija na evropskom tržištu, vlast je donela i svoju regulativu, odnosno “nacionalni CBAM”. Reč je o Zakonu o porezu na emisiju gasova sa efektom staklene bašte i Zakonu o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda, dokumentima koji su usvojeni na kraju prošle godine. Neki stručnjaci smatraju da je to trebalo ranije da se uradi, međutim predstavnici vlasti tvrde da to nije tačno.

- Apsolutno nismo zakasnili niti smo radili nešto u minut do 12. Radi se o veoma kompleksnoj metodologiji koja se radi već nekoliko godina. I ako ste videli iskustva EU, koja je inicirala takav sistem, i tamo se menjaju metodologije, rokovi, predmeti oporezivanja, kada je u pitanju emisija ugljenika. Mi smo sve to ispratili, morali smo to da radimo i ove godine, kada je trajalo probno izveštavanje naših preduzeća koje podležu ovoj meri. Mi smo to sve sabrali, sagledali i doneli, zakon u koordinaciji sa privredom, PKS, Udruženjima i to nakon javne rasprave. Ono što je važno mi nismo žurili kako bi videli sve izmene, rokove Brisela, jer u suprotnom svoje donete odluke ne bi mogli da sprovedemo - navodi za “Blic Biznis” Siniša Mali, ministar finansija čije ministarstvo je i “tvorac” ovih zakona.

On posebno naglašava da uvođenje srpske regulative nije udar na srpske izvoznike koji proizvode aluminijum, gvožđe, čelik, cement, đubriva, vodonik i električnu energiju.

- Dve stvari su tu važne. Jedna, da ljudi znaju da mi nismo nešto napravili zbog dodatnog oporezivanja pojedinih preduzeća koja imaju veću emisiju ugljenika. Ta 4 evra, koje naplaćujemo po toni, bi se plaćao EU. Naša ideja je da taj novac ostane u našoj zemlji, što smo Zakonom i definisali, i da ga iskoristimo za projekte vezane za zaštitu životne sredine i smanjenje emisije ugljenika. Time naše izvoznike podstičemo da ubrzaju svoju tranziciju ka zelenoj energiji i smanjenju emisije ugljenika. To je veoma važno da postanu konkurentni i da se bore sa kompanijama iz EU. Ovim zakonima mi izjednačavamo i položaj domaćih privrednika i onih koji uvoze u Srbiju, kada je cena ugljenika u pitanju objašnjava Mali za “Blic Biznis”.

On posebno ističe da su u ceo proces bile uključene kompanije koje su obuhvaćene CBAM-om.

- Prilikom donošenja ovih zakona razgovarali sa svakim preduzećem pojedinačno, koje je predmet ovog poreza. Ne znam da li je to radio i Fiskalni savet u svojoj analizi i kako je došao do ocene da Srbija kasni sa ispunjavanjem klimatskih ciljeva i iznosa troškova koje zbog toga moraju srpske kompanije da plate - navodi Mali.

Da podsetimo, Fiskalni savet je sredinom oktobra 2025. godine u svojoj analizi o uvođenju CBAM-a konstatovao da “Srbija kasni sa ispunjavanjem klimatskih ciljeva i zato će uvođenje Mehanizma za prekogranično usklađivanje cene ugljenika (CBAM), imati dalekosežne posledice za srpsku privredu, jer ovaj novi klimatski propis nameće dodatne troškove na izvoz srpskih preduzeća u EU, koji bi već u sledećoj godini mogli da iznose i nekoliko stotina miliona evra godišnje”.

Mali tvrdi suprotno i navodi da Srbija u ovoj oblasti uvodi i novine.

- Ono što je važno to je na Beogradskoj berzi, jedini u regionu, imaćemo svoju platformu, zajedno sa Evropljanima , za trgovinu tim sertifikatima. Oni omogućavaju da kada je izvoz u pitanju da se opravdate ili smanjite trošak. Dakle, želim da kažem da smo sve uradili šta treba, na vreme i po metodologiji koja je prihvaćena od svih. To je prihvatio i MMF koji je u ovim aktivnostima učestvovao, i nema nijednu reč kritike o tome - kaže ministar finansija za “Blic Biznis”.

Njegove tvrdnje za Tanjug je potvrdila i Sara Pavkov, ministarka zaštite životne sredine.

- Srbija je menjala svoj zakonodavni okvir kako bi, po ovom pitanju, išla u korak sa EU. Pripremili smo da deo sredstava koja bi u okviru ovog mehanizam srpske kompanije koje podležu ovoj meri,plaćali na teritoriji EU, uplate u budžet Srbije. To će njima umanjiti namet u samim CBAM sertifikatima na teritoriji Evropske unije, a mi ćemo ta sredstva da investiramo u zelene projekte. Želim da naglasim da ne postoji mogućnost dvostrukog oporezivana, odnosno plaćanje taksi i u Srbiji i kroz CBAM mehanizma u EU, jer pored našeg ministarstva, i druga će pratiti situaciju na tržištu. Moram da istaknem i da je Srbija prva zemlja na Zapadnom Balkanu i prva zemlja u okviru Energetske zajednice koja je ispunila jedan od najvažnijih preduslova za primenu ovog poreza, a to je takozvani MRVA sistem, odnosno sistem za monitoring, verifikaciju i izveštavanje o emisijama gasova sa efektom staklene bašte-navodi Pavkov i dodaje:

- Mi smo od 2023. godine, uz podršku Švajcarske i Privredne komore Srbije, pripremali privredu upravo za ovaj novi momenat, odnosno za izveštavanje u skladu sa zahtevima CBAM uredbe, kako naši proizvođači ne bi izgubili konkurentnost na tržištu Evropske unije.

Čini se da je na papiru sve dobro napisano, kao što je uvek u Srbiji, pitanje je samo da li će i u praksi biti tako.

(Blic)

Preporučujemo

Ekonomija

0 1

ZLATO U SRBIJI POSTALO GLAVNA TEMA: Spajaju se dva svetska rudarska giganta

09. 01. 2026. u 17:54

Ekonomija

0 1

PORESKA UPRAVA UPOZORAVA GRAĐANE: Evo šta da radite ako ste ovih dana dobili mejl o neplaćenom dugu

09. 01. 2026. u 16:43

Ekonomija

0 0

TRAMPOVA EKONOMIJA TRIJUMFUJE: Rezultati su rekordni

09. 01. 2026. u 16:26

Ekonomija

0 0

STARE MUZIČKE KASETE ZLATA VREDNE Za pojedine se može kupiti i kuća - Proverite da li ih imate!

09. 01. 2026. u 14:24

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije