NEMAČKA ZABELEŽILA NAJVEĆI PAD TRAŽNJE OD PANDEMIJE: Kako će se to odraziti na Srbiju

NEMAČKA industrija doživela je nagli pad tražnje za svojim proizvodima iz EU, SAD i Kine u martu. Zvanični podaci savezne agencije za statistiku Desatis pokazuju da su se nove porudžbine smanjile za 10,7 odsto na mesečnom nivou. Ovo je najoštriji pad od aprila 2020. godine, kada je pandemija paralisala ekonomije širom sveta. Nemačka je glavno izvozno tržište Srbije i sve što se događa na njemu, po sistemu spojenih sudova utiče i na našu zemlju.

Foto: AP

Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS) prošle godine je 2.852 firme iz naše zemlje izvozilo robu u Nemačku. Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize PKS, Bojan Stanić, ističe da kod nas rade nemačke kompanije, kao i naše firme koje su uključene u njihove dobavljačke lance. Od potražnje u Nemačkoj zavisi plasiranje proizvoda koji se prave u Srbiji na to tržište.

- Kada u Nemačkoj padne tražnja, to smanjuje mogućnost našeg izvoza - precizira Stanić. - Može se očekivati da će izvoz Srbije na nemačko i evropsko tržište u ovoj godini biti ispod očekivanog potencijala. Pad tražnje u Nemačkoj kod nas najviše utiče na deo metalske industrije, proizvođače auto-delova i raznih komponenti.

Međutim, kako dodaje, izvoz Srbije nije toliko izložen aktuelnoj situaciji u prvom tromesečju zbog same njegove strukture koja je više bazirana na sirovinama i poluproizvodima i proizvodima niže prerade. Prvi na udaru su finalni proizvodi i oni koji imaju višu dodatu vrednost. Prema podacima PKS u prvom kvartalu ove godine izvoz Srbije u Nemačku beleži rast u količini robe od 1,1 odsto, a vrednosno 26,7 procenata u odnosu na isti period lane. Tokom prva tri meseca plasirano je 154.445 tona robe, u vrednosti 1,06 milijardi evra. U prvom kvartalu 2022. izvezeno je 152.802 tone, čija je vrednost 839 miliona evra.

Stanić ukazuje da se može očekivati da će se sužavati prostor našim kompanijama da izvoze na nemačko i evropsko tržište. Razlog za to je, kako dodaje, usporavanje privrede na nivou Evrope i neizvesnost šta će se biti krajem ove i početkom naredne godine. On ukazuje da je došlo do potpune stagnacije nemačke privrede, rast BDP-a u prvom kvartalu je nula, a inflacija je još uvek osam odsto, što je loše. Prema Stanićevim rečima, više faktora kreira neizvestan ekonomski okvir na evropskom tržištu.

- U Americi predviđaju da bi do kraja godine i početkom naredne SAD mogle opet da uđu u recesiju - navodi Stanić. - Ukoliko se to desi, odraziće se i na evropsko tržište i sledi dalji pad proizvodnje. Ostaje i dalje pitanje energenata, odnosno njihove dostupnosti, zatim odnosi sa Kinom, geopolitičke okolnosti.

Svi ti faktori, kako ukazuje, kreiraju neizvesnost i ne može se precizno oceniti da li će do kraja godine doći do poboljšanja ili pogoršanja privredne situacije. Što se Srbije tiče, on kaže da se očekuje da će sledeće godine biti veći rast nego ove.

- BDP je u prvom kvaratalu imao bolje performanse nego što se očekivalo zahvaljujući državnim infrastrukturnim projektima i bio je 0,7 odsto - kaže Stanić. - Godišnji rast, koji se procenjuje na 2,5 odsto je dobar rezultat imajući u vidu da će EU rasti mnogo niže. Međutim, to je ispodprosečan rast koji se očekuje ove godine na globalnom nivou. Ali, kada govorimo o privredi Srbije sa svim njenim karakteristikama, onda je minimum da bi te stope rasta trebalo da budu između četiri i pet procenata, naravno u nekim boljim uslovima kada nemate ovu krizu.

On ističe da u našoj zemlji inflacija usporava i da se očekuje pad u drugoj polovini godine, ali da će na prosečnom nivou ove godine biti kao i prošle, oko 12 odsto.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije