MINISTAR MOMIROVIĆ: Investicijama rešen problem plovnosti Dunava na sektoru "Futog"
ZAHVALjUJUĆI značajnim investicijama Vlade Srbije biće omogućena potpuna plovnost kroz celu dužinu rečnog toka Dunava u Srbiji, istakao je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović u obilasku izvedenih radova na kritičnom sektoru "Futog" plovnog puta na Dunavu.
Foto: Novosti
- Srbija nema more, ali ima šeststo kilometara Dunava, posle trideset godina konačno smo na putu da omogućimo nesmetanu plovnost na celoj dužini Dunava, od ulaska u Srbiju do izlaska na rumunskoj granici. Ovi radovi finansirani su 15 odsto iz budžeta Republike Srbije i 85 iz grantova IPA fondova, a ukupna investicija je oko deset miliona evra - rekao je Momirović.
Ministar Momirović je napomenuo da su naredni koraci u uređivanju plovnosti Dunava vađenje stare nemačke flote kod Prahova i rešavanje problema kod Šaringradske ade, što će omogućiti pun kapacitet plovidbe ovom rekom.
Radovi na sektoru Futog su obuhvatili polaganje 20.000 m² geotekstila na pozicijama na kojima su građene hidrotehničke građevine, kao i ugradnju 31.000 m³ najkvalitetnijeg sertifikovanog kamena prilikom izgradnje ševrona i neukorenjenog napera. Ovakav sistem obezbeđivanja plovnosti Dunava kod Futoga, izgradnjom hidrotehničkih objekata kao što su ševroni i neukorenjeni naperi, jedinstven je i po tome što je izgrađen uz primenu najviših ekoloških standarda, jer ne ugrožava i čuva biljni i životinjski svet Dunava.
Ovaj projekat je samo delo ukupnog ulaganja Republike Srbije u vodni saobraćaj, čija je vrednost skoro pola milijarde evra. S ovim ulaganjima u razvoj luka, plovnih puteva, prevodnica, naprednih IT sistema u plovidbi, Republika Srbija se danas poredi sa Holandijom, Belgijom ili Nemačkom, zemljama koje imaju najveća ulaganja u vodni saobraćaj i u kojima je procenat učešća vodnog transporta u ukupnom transportu preko 25%.
BONUS VIDEO:
Mirsad Đerlek u Vranju
Zapratite Nportal na Fejsbuk stranici
Preporučujemo
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
VLADICA IZ ORMARA IZVUKAO ZMIJU DUGU CEO METAR: Neverovatan slučaj u Vranju - Čuju se ženski vrisci, kamera sve snimila (VIDEO)
IAKO je juče mnoge krajeve naše zemlje iznenadio sneg, a temperature su se spustile za čitavih petnaest stepeni, za najpoznatijeg hvatača zmija iz Vladičinog Hana Vladicu Stankovića i juče je bilo posla.
18. 04. 2024. u 09:40
ČUVAMO DEDOVINU I GROBOVE SINOVA Uprkos tragedijama, porodica Mihajla Tomaševića, iz Suvog Grla kod Srbice, opstaje na svom ognjištu (FOTO)
OVO su grobovi mojih sinova. Stojadina, rođenog 1979, koji je poginuo na Košarama i Stevana, dve godine mlađeg, koji je 2002, vozeći traktor nagazio na protivtenkovsku minu koju su na putu u selu postavili Albanci. Ovde na groblju mi je druga kuća, a ona u kojoj živim sa suprugom Miladinkom Micom i sinom Darkom je nekoliko kilometara odavde. I, dok sam živ sa Kosova i Metohije seliti se neću, čuvaću svoj dom i grobove sinova.
18. 04. 2024. u 10:45
"MOGU LI DA VAS ZAMOLIM?" Bajaga održao čas kulture na RTS-u - snimak se širi mrežama (VIDEO)
JEDNA opaska legendarnog muzičara Momčila Bajagića Bajage tokom promocije reizdanja prve ploče Bajage i Instruktora "Pozitivna geografija", zabeležena kamerom RTS-a, postala je viralna na društvenim mrežama.
18. 04. 2024. u 10:17
Pročitajte više
OSMANLIJE SU UČILE SRPSKI: Koje naše reči Turci i danas koriste?
KADA se povede razgovor o srpskom jeziku često se govori o turcizmima, odnosno rečima koje su iz turskog ušle u naš jezik i tu se "odomaćile" tokom viševekovne otomanske prisutnosti u Srbiji.
17. 04. 2024. u 10:09
PRVI DRŽAVNI NEPRIJATELj: Pljačkao banke, ubijao policajce i bežao iz zatvora, a narod ga obožavao (FOTO)
DRŽAVNI neprijatelj broj jedan.
17. 04. 2024. u 09:32
"MOJA JE POSLEDNjA!" Jelena Đoković o sukobima sa Novakom: "Dosta smo različiti"
SUPRUGA slavnog tenisera Novaka Đokovića iznela porodične detalje...
18. 04. 2024. u 15:47
TURSKI POPIS SRBA IZ 1455. GODINE: Ovako su se zvali naši preci - stara imena koja su danas zaboravljena
PRELEPA tradicionalna imena koja su danas gotovo zaboravljena.
19. 04. 2024. u 11:20
TIH I RANjIV: Ovo je ubedljivo najstidljiviji horoskopski znak
SVAKOGA je ponekad sramota i stidi se, ali jedan horoskopski znak se najviše izdvaja po sramežljivosti.
19. 04. 2024. u 14:30
BOL NE PROLAZI Janketić se rasplakao usred emisije: "Sanjam ga, bio je najsavršeniji..."
"Oca pamtim kao najsavršenijeg..."
18. 04. 2024. u 17:57
Najnovije iz rubrike
I DALJE RASTEMO, UPRKOS KRIZI, A JAVNI DUG NAM JE POD KONTROLOM: Mali sa potpredsednicom regiona Evrope i Centralne Azije u Svetskoj banci
MINISTAR finansija Siniša Mali sastao se sa potpredsednicom regiona Evrope i Centralne Azije u Svetskoj banci Antonelom Basani u okviru radne posete Vašingtonu.
19. 04. 2024. u 14:54
PODACI AGENCIJE ZA PRIVREDNE REGISTRE: Za podsticaje regionalnog razvoja 282,6 milijardi dinara
UKUPNI podsticaji regionalnog razvoja u Srbiji lane su iznosili 282,6 milijardi dinara, što je za 22,5 odsto više nego prethodne godine, navodi se u mapi registra mera i podsticaja regionalnog razvoja, koju je objavila Agencija za privredne registre. Od ovih sredstava, 262,4 milijarde su bespovratna sredstva.
19. 04. 2024. u 14:47
PREDAT SA REMONTA DRUGI DIZEL MOTORNI VOZ: Nastavak uspešne saradnje između Srbijavoza i Želvoza
Višegodišnja saradnja na polju remonta voznih sredstava koje Srbijavoz ima u posedu i dalje se razvija i nastavlja. Ova saradnja podrazumeva ispunjavanje svih zahteva Srbijavoza na polju bezbednosti saobraćaja kao i primenu novih rešenja i supstituciju postojećih kako bi se produžio eksploatacioni vek postojećih voznih sredstava.
19. 04. 2024. u 13:14
DOK SVETSKI DUG RASTE, NAŠ PADA Mali poručio: Srbija je svetski rekorder po rastu BDP-a
MINISTAR finansija Siniša Mali poručio je da srpska ekonomija nastavlja da raste brže od evropske i svetske, dok je javni dug mnogo niži od proseka u Evropi u svetu.
19. 04. 2024. u 13:08
UKUS BOGATIH KVALITETNIJI: Da li svetski proizvođači imaju dvostruke aršine kada plasiraju robu u različite države
NEUSKLAĐENOST evropskih propisa o minimalnim uslovima, koje proizvođači treba da ispune pre plasiranja proizvoda na tržišta, glavni su argument za čuvenu dilemu zbog čega je ukus neke hrane drugačiji od onog u drugoj inostranoj zemlji. Proizvođači maksimalno koriste ovu zakonsku rupu, istovremeno odgovarajući na uslove koje propisuje konkretna zemlja u koju izvoze. Zato poređenja sa drugim državama nisu opravdana, a pitanje kvaliteta je škakljivo, na koje tačan odgovor u stvari - ne postoji.
19. 04. 2024. u 11:54
Komentari (0)