U SPOMENARU PROFESORA 100 DOKTORA NAUKA: Čuveni direktor Matematičke gimnazije Milan O. Raspopović o knjizi koju je posvetio đacima

Branka Borisavljević

16. 01. 2022. u 14:00

NA ČELU Matematičke gimnazije je bio 31 godinu i tri meseca. Iako već uveliko gazi devetu deceniju života, profesor dr Milan O. Raspopović i posle odlaska u penziju, svake godine do pojave korone, bio je prisutan na prijemnom ispitu za upis malih maturanata. Nikada nijednog đaka nije kaznio, niti ukorio. Kaže da su deca naše zlato, samo im treba pokazati pravi put. Sa svojim đacima je u stalnom kontaktu, a nedavno je objavio knjigu "Stazama nauke", koju je posvetio njima.

У СПОМЕНАРУ ПРОФЕСОРА 100 ДОКТОРА НАУКА: Чувени директор Математичке гимназије Милан О. Распоповић о књизи коју је посветио ђацима

Foto: Privatna arhiva

U razgovoru za "Novosti" prof. Raspopović kaže da je knjiga svojevrsni spomenar koji su, zapravo, pisali njegovi učenici. Sa kratkim biografijama, gde su i šta rade, prisetili su se gimnazijskih dana i direktora.

Među generacijama mladih matematičara je sto doktora nauka i više od 200 magistara, koji rade na najprestižnijim svetskim univerzitetima - Harvardu, Berkliju, Prinstonu, Stenfordu, Kembridžu, Oksfordu. Tokom profesorske karijere Raspopović se vodio Spenserovim rečima: "Obrazovanje je najmoćnije oružje koje možete upotrebiti da promenite svet".

- Deca su naše zlato. Svako od njih može biti akademik, samo ih treba usmeriti. Moramo ih naučiti da misle i sami otkriju stazu kojom će krenuti - smatra Raspopović. - Samo pitanjima se može doći do velikih rezultata. Umeti saslušati i pravilno komunicirati sa učenikom dok odgovara, umešnost je i zahteva veliku stručnu i pedagošku zrelost. To omogućava i objektivnu ocenu znanja. Nastavnik bi trebalo pažljivo da prati učenikovo izlaganje, tok njegovih misli, da ga povremeno usmerava na pravilan odgovor. Bez grubih reči, konstatacija koje negiraju njegovo znanje, sposobnosti i mogućnosti.

Naš sagovornik smatra da bi njegove kolege trebalo da imaju na umu da je đak dok odgovara opterećen tremom, pa bi komunikacija sa njim trebalo da bude "meka", topla, suptilna, da podstiče i budi veru u sopstvene mogućnosti.

Među đacima profesora Raspopovića je Ivan Božović, sin čuvenih lekara Saše i akademika Borislava Božovića. Posle studija na PMF, odlazi na Univerzitet Stenford gde se bavi istraživačkim radom. Poslednjih sedam godina je rukovodilac u "Brukhejven" nacionalnoj laboratoriji u NJujorku sa oko 3.000 zaposlenih. Vrednost ove naučne ustanove je više desetina milijardi dolara, a svaki predsednik SAD je u obavezi da je poseti u prvim mesecima po stupanju na dužnost.

Foto privatna arhiva

NJegov kolega Đorđe Milićević, bio je student generacije na Matematičkom fakultetu, doktorirao na Prinstonu, usavršavao se na poznatim svetskim univerzitetima, trenutno je vanredni profesor na Bryn mawr koledžu, gde je predavala čuvena matematičarka Emi Neter. Kaže da je direktor profesore, đake i maturante tretirao kao članove porodice.

- Nije bilo tih vrata na koja profesor Raspopović ne bi zakucao, ako je to bilo neophodno za đake - napisao je Milićević u knjizi. - Sankcije i ratovi prekinuli su međunarodna takmičenja, u fiskulturnu salu se išlo sa šalom i rukavicima... Ali matematika se učila sa netaknutom ambicijom. Raspopović je bio profesor univerziteta, ali ako bi razgovor sa kozmetičkom firmom, estradnim zvezdama ili kontroverznim privrednicima značio da će u gimnaziji tog meseca biti grejanja, da će nastavnici biti manje gladni ili da će izabrani tim učenika ipak otići na Olimpijadu, profesor je bio, kako bi se reklo, na kolenima. Puno puta.

Nakon doktorata iz nanofizike na ETH u Cirihu, Boris Grbić je prešao u London gde se okrenuo radu u oblasti kvantitativnih finansija. Kako je naveo u knjizi, profesor Raspopović je uvek imao viziju i planove kako da svojim đacima pruži nove mogućnosti za proširenje znanja.

Foto privatna arhiva

- Matematička gimnazija je jedna elitna zadužbina profesora Raspopovića, i to izvan formalnih uspeha i brojki o nagradama, već, pre svega, po duhu i atmosferi, koju škola decenijama neguje - poručio je Mihajlo Vanević, IT stručnjak na Univerzitetu u Utrehtu u Holandiji.

NAJBOLJI U ISTORIJI OKSFORDA

POSLE drugog razreda Matematičke gimnazije, Ranko Lazić je upisao Oksford. Već posle prve godine je proglašen za najboljeg studenta. Studije je završio za 22 meseca sa nepunih 19 godina, kao najbolji akademac u istoriji Oksforda u oblast i matematike i programiranja.

Foto privatna arhiva

PEDAGOGIJA

- U KANCELARIJU su mi jednom prilikom doveli dva učenika. Bili su krvavi, potukli se - priseća se profesor Raspopović. - Rekao sam im da imaju dve mogućnosti: da uzmu knjige i napuste školu (iako to nikad ne bih uradio), ili da se za minut zagrle i rukuju. Naravno da su izabrali ovo drugo.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

NOVI MIG-41: Leti do 5.500 km/h naoružan raketama kindžal i cirkon - obavlja borbene zadatke u stratosferi