POSLE oslobođenja Prištine, srpska Treća armija trebalo je u duhu direktive Vrhovne komande da odmah produži pokret ka Kumanovu i Skoplju, jer je već kasnila dva dana.

To se međutim nije desilo, jer su jedinice bile iscrpljene dugim marševima i borbama, pa je komandant armije, general Božidar Janković odlučio da se 23. oktobra ljudstvo zadrži u rejonu Prištine radi odmora i popune. Jedinice su se odmarale razmeštene u bivacima, osiguravajući se predstražama prema frontu i bokovima. Na Gazimestanu se odmarala Drinska divizija drugog poziva, sećajući se junaštva slavnih kosovskih junaka.

Po naređenju komandanta armije, na mestu pogibije kneza Lazara, kod Muratovog turbeta, održan je pomen svim Srbima izginulim u Kosovskom boju 1389. godine. Zatim je komandant Treće armije general Božidar Janković uz svečanu paradu jedinica ušao u Prištinu. Sotir Aranđelović, rezervni poručnik i ordonans u štabu Moravske divizije drugog poziva, u svojim "Uspomenama", piše:

"... Priština neće videti svečaniji dan od ovoga dana. Na čelu štaba jaše na konju sedi đeneral, u čijoj su pratnji komandanti Šumadijske i Moravske divizije. Na čelu štaba vojna muzika, a za štabom ordonansi i vojska. Sve živo je izašlo da dočeka i pozdravi Srpsku vojsku."

A Jaša Tomić, političar, novinar i književnik iz Vojvodine, u reportaži objavljenoj 26. oktobra 1912. godine u "Novosadskoj ilustrovanoj ratnoj hronici", piše:

"...Na ulazu u Kosovo nailazismo na Srbe stanovnike, kako plaču od oduševljenja. Od kada je Srbija mobilisana, Arnauti su se bojali da ih diraju. Oduševljenje Srpske vojske ne može se opisati. Pevaju. Muzika i trube sviraju. U ovaj mah svi smo zaneti najvećim miljem. Srpska pobeda na Kosovu jamči potpuno naše oslobođenje. Nema te sile koja će više moći potisnuti Srbe sa Kosova".

Tog 23. oktobra, kada je otpočela Kumanovska bitka, Treća armija je bila u rejonu Prištine na odmoru. Da je prema zapovesti Vrhovnog štaba odmah, po oslobođenju Prištine, nastavila pokret ipak ne bi mogla da stigne da sadejstvuje Prvoj armiji, s obzirom na ranija zakašnjenja zbog graničnih borbi sa Prištinskim odredom.

Posle odmora, popune ljudstvom i ostalim potrebama, komandant armije general Janković izdao je zapovest za pokret u dve kolone: prva - Moravska divizija drugog poziva i armijska konjica pravcem Lipljan-Uroševac-Kačanik ka Skoplju; druga - Šumadijska divizija prvog poziva i Moravska brigada pravcem Gnjilane Selo - Vladovo - Kumanovo.

Drinska divizija drugog poziva imala je zadatak da ostane u rejonu Prištine da utvrdi grad, organizuje centar snabdevanja i bude oslonac operacija glavnih snaga, obezbeđujući oslobođenu teritoriju u pravcu Vučitrna, Drenice i Prizrena.

SPOMEN NA GAZIMESTANU SPOMENIK na Gazimestanu palim borcima u Kosovskom boju, podignut je 1953. godine i delo je srpskog arhitekte Aleksandra Deroka. Zaštićen je kao delo kulture od izuzetnog značaja. Centralno mesto čini kula visine 25 metara, u čijoj su unutrašnjosti ispisani stihovi epskih pesama Kosovskog ciklusa. Na vrhu kule je platforma sa pogledom na ušće reka Sitnice i Laba - mesto na kome se odigrala Kosovska bitka 1389. godine. Povodom obeležavanja šest vekova od Kosovske bitke 1989. godine, neposredno oko Kule urađene su likovne aplikacije u livenoj bronzi, koje simbolišu godine jubileja. U neposrednoj blizini spomenika postavljen je beli monolitni stub od mermera sa tekstom despota Stefana Lazarevića.

Posle dugih i napornih marševa Treća armija je 28. oktobra 1912. godine stigla u rejon Skoplja.

Ibarska vojska pod komandom generala Mihajla Živkovića, iz rejona Raške usmerila svoje nastupanje prema Sandžaku, prešla granicu 19. oktobra, nastupajući u tri kolone u pravcu Novog Pazara. Najteže borbe vodila je srednja kolona, Jedanaesti kragujevački puk koji je nastupao dolinom Raške. Turske i šiptarske snage iz okolnih sela oko Zminjaka izvršile su protivnapad, ali su ih srpski ratnici odbili. I sutradan, 20. oktobra, Kragujevčani su vodili borbe krećući se ka Đurđevim stupovima.

Koncentrični napad na Novi Pazar Ibarska vojska započela je 22. oktobra. Oko podneva su se razvile najžešće borbe, naročito na pravcu Vinorog - Debeljak kuda je nastupala glavnina. Novi Pazar je oslobođen tek sutradan kada su se turske snage, ugrožene nadmoćnim srpskim snagama i artiljerijom, povukle ka Kosovskoj Mitrovici i Peći, dok su se Šiptari razbežali kućama. U grad su ušli srpski ratnici koje su meštani srdačno dočekali.

Javorska brigada pod komandom potpukovnika Milivoja Anđelkoviđa Kajafe, nastavila je napredovanje pod borbom ka Sjenici, koju je branilo oko 3.000 turskih vojnika. Jakim snagama Trećeg prekobrojnog kuka potpukovnika Svetolika Miškovića i Četvrtog puka drugog poziva razbijena je turska odbrana severno od grada. Sjenica je oslobođena 25. oktobra oko podneva, uz snažnu podršku artiljerije.

Sledećih nekoliko dana brigada je oslobodila zapadni deo Sandžaka, varoši Prijepolje i Priboj, a Pljevlja u zajednici sa Prekotorskim odredom crnogorske vojske koju je predvodio brigadir Mašan Božović. Novu Varoš oslobodio je Četvrti puk trećeg poziva pod komandom potpukovnika Miljka Popovića.

U petnaestodnevnim borbama srpske snage i pored gubitaka u ljudstvu i materijalu postigle su veliki ratni uspeh i nanele Turcima teške poraze. Oslobođen je znatan deo Makedonije, oblast Novog Pazara i Kosova, pa je Vrhovna komanda, pošto je Treća armija 28. oktobra uveče izbila u dolinu Vardara i sjedinila se s Prvom armijom, odlučila da je 30. oktobra uputi u rejon Prizrena i Đakovice kako bi taj deo Metohije oslobodila od okupatora.

(Nastaviće se)