Obnovio fijaker star 117 godina, koji sad ponovo kruži gradom: Piroćancima vratio duh epohe

- Ljubav prema konjima mi nimalo nije nedostajala, jer su se u mojoj porodici oduvek čuvale ove plemenite životinje bez kojih je čovečanstvo nezamislivo i koje imaju ključnu ulogu u razvoju ljudske civilizacije - kaže Ćirić.

Kaže da su konji koje je posedovala njegova porodica bili uglavnom radni, ali ih je zamenila poljoprivredna mehanizacija.

- Želeo sam da zaokružim čitavu priču, jer konj bez fijakera je nešto nedovršeno, nešto nepotpuno. Prosto, to je jedna celina. Kada god sam gledao fijakere po Vojvodini, želeo sam da imam jedan i konačno sam ga kupio. Napravljen je početkom prošlog veka, tačnije 1903. i na njemu su majstori pokazali svo umeće svog zanata. Nažalost, bio je u vrlo lošem stanju, pa sam uložio puno svog, ali i rada majstora za fijakere, sarača i kožara, i konačno je dobio pravi sjaj i postao funkcionalan - priča ponosno Ćirić, i dodaje da mu nije žao nijednog minuta koji je proveo radeći na svom vremešnom četvorotočkašu koji vuče njegova najdraža kobila Beba.

Fijakerom vole da se provozaju obični građani, ali i mnogi mladenci žele da se slikaju na njemu ili da se odvezu do matičara, do nekog parka, muzeja i do kuće Malog Riste u kojoj je smešten muzejski fundus i koja potiče iz 1848. godine. Jedna je od najstarijih kuća u Srbiji.

Konji su oduvek bili cenjeni u porodici Ćirić

Poslednjih dana Saša je angažovan na snimanju jednog spota narodne muzike, tačnije na snimanju pesama Miloša Gote Živkovića. Maturanti takođe vole da ovekoveče svoju mladost na fijakeru, na kom je osećaj neponovljiv, naročito kada se kreće kaldrmom.