Amerikanci ga svrstali uz Teslu, Pupina i Milankovića, a u rodnom gradu nema ni ulicu: Jevđevića kuća jedina uspomena na svetskog naučnika

MALO ko u Srbiji zna da je Priboj iznedrio jednog od najvećih srpskih naučnika, koji je u Americi stekao svetsku slavu. Pribojac Vujica Jevđević (1913-2006), bio je doktor nauka, čuveni hidrolog i redovni profesor na univerzitetu u Koloradu.

Rođen u pribojskom selu Kasidoli, u svešteničkoj porodici, Vujica je kao mali dečak na konju stigao u centar varošice i živeo kod svoje tetke. Upravo ta stara kuća u Priboju sada je spomenik kulture, koji služi u čast i sećanje na ovog svetski priznatog naučnika.

- U toj kući živeo je do kraja osnovne škole, zatim je otišao u Sarajevo gde je završio gimnaziju, pa u Beograd na Građevinski fakultet. Nikad nije zaboravio svoje korene i to odakle je potekao iako je živeo na svim stranama sveta. Kuća je imala nekoliko vlasnika, on ju je otkupio i poklonio opštini Priboj. Zahtevao je samo da joj se vrati autentičan izgled i za to je čak donirao novac. Jevđevića kuća sada je jedna od najstarijih građevina, to je tipična gradska kuća koja se gradila u 19. veku, sa dva sprata - kaže Savo Derikonjić, direktor Zavičajnog muzeja u Priboju.

PROČITAJTE JOŠ - Srpska genijalnost priznata širom sveta

Amerikanci su ovog Pribojca smatrali za najvećeg svetskog hidrologa, i uz Teslu, Pupina i Milankovića proglasili ga za jednog od četiri najpoznatija Srbina koja su radila u njihovoj zemlji. Iako je stekao svetsku slavu, ovaj naučnik još uvek nema ulicu koja se po njemu zove u rodnom gradu.

- Nakon završenog Građevinskog fakulteta u Beogradu, Vujica Jevđević magistarsku diplomu stekao je u Grenoblu 1937. godine. Dve godine kasnije otišao je u Veliku Britaniju gde je radio u hidrološkim laboratorijama, a 1941. vratio se u Srbiju. Ubrzo je odveden u logor u Italiju, a za vreme svog boravka tamo pročitao je čak 30.000 stranica stručne literature. Nakon izlaska iz logora, učestvovao je u posleratnoj obnovi zemlje i punih 14 godina radio na razvoju elektroprivrede Jugoslavije. Obavljao je najpoverljivije zadatke iz oblasti hidrologije i bio osnivač Instituta "Mihajlo Pupin". Godine 1958. odlazi u Ameriku i tamo postaje cenjeni profesor, ali i doktor nauka - naglasio je Derikonjić.

Portret Vujice Jevđevića zauzima počasno mesto u kući Foto A. Rovčanin

PROČITAJTE JOŠ -Srbin ikona američke nauke

Vujica Jevđević učestvovao je u izgradnji preko 60 brana u celom svetu, napisao je 22 knjige i osnovao izdavačku kompaniju "Vodoprivredne publikacije", a Amerikanci su mu dodelili priznanje "Andrej Klark" koji je njihov pandan "Nobelu".

Zavičajnom muzeju u Priboju donirao je 10.000 dolara, od kojih je osam utrošeno na Muzej i rekonstrukciju kuće.

DOKTORIRAO PRED MILANKOVIĆEM

JEDAN od vodećih svetskih naučnika u oblasti hidrologije, prof. dr Vujica Jevđević bio je prvi jugoslovenski doktor tehničkih nauka u oblasti hidrotehnike. Doktorirao je 1955. godine, pred komisijom SANU kojoj je predsedavao akademik Milutin Milanković, sa doktorskom disertacijom "Metode izučavanja vodnih snaga". Bio je veoma plodan stvaralac sve do smrti 2006. godine i jedan je od najcitiranijih naučnika u svetu u oblasti voda.