Srbin ikona američke nauke

ŽELJA da spozna svet, ne kakav jeste, već kakav bi mogao da bude, vodila je profesora Dragoslava Šiljka u istraživanjima koja su ga učinila „ikonom“ za sve koji pokušavaju da shvate, kontrolišu i predvide velike decentralizovane sisteme koji sve više upravljaju modernim životom, od sistema električne energije, preko komunikacionih mreža do robotike. Doktor elektrotehnike, koji je kao docent sa Beogradskog univerziteta otišao na poziv kalifornijskog Santa Klara univerziteta 1964. godine da predaje i radi na istraživanju teorije upravljanja vasionskim letilicama, upravo je zaokružio pola veka karijere. Krunisan je Belmanovom nagradom Američkog konzilijuma za automatsko upravljanje, najvišim priznanjem u SAD za naučni rad na polju automatskog upravljanja, kao i titulom „profesor emeritus“ na Santa Klara Univerzitetu.

Šiljak je učestvovao u projektima upravljanja rakete „Saturn pet“, vasionske stanice, velikog vasionskog teleskopa, koje je subvencionisala NASA. Od ranih sedamdesetih počinje da razvija teoriju složenih sistema koristeći modele električnih energetskih sistema, velikih vasionskih struktura, ekonomskog tržišta u matematičkoj ekonomiji i modele ekoloških sistema. Njegove knjige „Veliki dinamički sistemi“ (1978) i „Decentralizovano upravljanje složenim sistemima“ (1991) još su bestseleri koji su definisali opšte strukture u oblasti složenih sistema. Oni se i danas predaju na univerzitetima i primenjuju u kompanijama širom sveta.

AMERIKA U BUDUĆNOSTI: Danski fizičar Nils Bor je rekao: „Predviđanja su teška, naročito kad se tiču budućnosti“. Sa uskog stanovišta čoveka koji radi u obrazovanju, zabrinut sam zbog relativno malog budžeta koji SAD odvajaju za obrazovanje i naučno istraživanje. Nacionalna akademija nauka SAD je objavila 2010. detaljan izveštaj pod nazivom „Sprema se oluja“ u kome se analizira stanje SAD u svetu kao i znaci koji ukazuju u kome pravcu i kako se to stanje kreće. Tu se navodi da su nauka i tehnika glavni pokretači ekonomije, i da te dve oblasti ostvaruju 96 odsto poslova za ostalu radnu snagu SAD. Međutim, državni fondovi za istraživanje i razvoj su opali za 60 odsto u periodu od 40 godina. Svetski ekonomski forum stavlja SAD na 48. mesto u svetu po kvalitetu obrazovanja u nauci i matematici. Preko dve trećine inženjera, koji su dobili doktorate u SAD, nisu američki građani. U 2009. godini 51 odsto od svih odobrenih patenata u SAD su bili svojina stranih kompanija. Autori izveštaja akademije nauka zaključuju da Sjedinjene Države moraju da načine korenite promene u odnosu prema obrazovanju i nauci da bi održale svoj položaj u svetu. Mogućnosti da se izvrše predložene promene su se mnogo smanjile sa povećanjem državnog duga sa osam na 13 biliona dolara u periodu od 2005. do 2010. godine. To je dug koji naša generacija u SAD ostavlja našoj deci u nasleđe.

SRBIJA U NEIZVESNOSTI: Mada sam u stalnom okruženju naših ljudi, ili u Crkvi Svetog Arhanđela Mihaila, u blizini naše kuće u Saratogi, ili tokom godišnjih poseta Beogradu, imam vrlo ograničene poglede na Srbiju iz prostog razloga što ne živim u njoj. Ipak ću da pomenem problem koji razapinje Srbiju - ulazak u EU. Za Srbiju je teško da priđe EU, gde postoje uticajni krugovi i organizacije koje su učinile dosta zla Srbiji, i još ih čine, tvrdeći da su ona nužna, pa prema tome i opravdana. Međutim, Srbija mora da trezveno, i sa što manje emocija, pristupi pregovorima sa EU, i da u tim mukotrpnim razgovorima, neprekidno meri prednosti i mane koje bi taj ulazak imao za srpsku mladost i buduća pokolenja.

IDEJE ZA SANU: Nisam upućen u rad SANU, jer nisam dugo primao izveštaje Akademije. Ipak ću da dam dva predloga, rizikujući da promašim, zbog nedostatka informacije. Prvo, SANU bi mogla da napravi izveštaj o stanju obrazovanja, nauke i tehnike u Srbiji. S obzirom na izvanredno znanje svojih članova, SANU bi, uz minimalnu pomoć države, mogla da napiše i objavi završni izveštaj koji bi bio višestruko koristan institucijama, kao i političarima, koji bi ga koristili pri donošenju odluka. Drugo, SANU bi mogla da formira svoju mrežu donatora koji bi pomagali u SANU specifične naučne projekte, ili ulagali u opšti fond za nauku.