TONEMO sve dublje. Tek nakratko izronimo da uhvatimo malo vazduha, a onda zaranjamo u još veće dubine. Više nema ni slamke za koju bismo se uhvatili i koja bi nam bila spas. Čini nam se da izlaza nema, a sve je manje i snage da se borimo sa nemaštinom koja nas je pritisla. Šta god da smo pokušali i gde god da smo zakucali, zatekne nas neka nepremostiva prepreka. Šestoro dece koje smo izrodili još nas drže na nogama i daju nam nadu da će i naša porodica dočekati neko bolje sutra.

Ovako svoju priču o godinama borbe za opstanak započinju Milica (32) i Stanko (40) Stanisavljević iz Leskovca.

OVAJ bračni par sa šestoro dece svedoči o životu od danas do sutra. Oboje su bez stalnog zaposlenja. Podstanari su, a kiriju plaćaju više od ukupnog iznosa dečijeg dodataka koji im je jedini stalni prihod. Od kada je Stanko ozbiljno povređen u saobraćajnoj nesreći, više ne može da radi teške fizičke poslove, i to je bio trenutak kada se u njihovim životima sve promenilo. Duže od dve godine preživljavaju zahvaljujući pomoći šire porodice koja to više ne može da podnese.

- Moji roditelji bukvalno trpe da bi im unuci imali šta da jedu. Skromne penzije su im u kreditima i nema prostora za nova zaduživanja. I oni zbog nas sastavljaju kraj sa krajem, a brinu i o mom mentalno obolelom bratu - kaže Milica, dok utišava vesele mališane čijih je glasova soba prepuna.

Porodica Jelić: Kako da u mraku čekamo Božić

Lazar (13), koji je u vreme naše posete bio u školi, zatim, Veljko (6), Selena (4), Kalina (3), Talija (2) i Nađa (1) su Stanisavljevićima snažan motiv da se ne predaju. Pokušavali su svašta i tražili pomoć svuda, ali osim obećanja nisu dobili ništa.

- Stanko povremeno na otpadu rastura havarisane automobile, ali od tih para imamo samo za hleb i mleko. Da bih mogla da tražim posao neko bi morao da brine o deci, ali za njih u vrtiću mesta nema. Kada sam pokušavala samozapošljavanje nisam mogla da obezbedim menice. Tražili smo i privremeni smeštaj od grada, ali slobodnih stanova nije bilo. Socijalnu pomoć nismo dobili, jer ne mogu da uđem u trag "zastavi 101" koju sam davno prodala, ali se još uvek vodi na moje ime i tako unedogled - jada se Milica i ističe da je svuda nailazila na osudu što je rađala toliko dece i kaje se što je bilo kome objašnjavala da ih je želela.

NIJE joj toliko teško što poslednjih šest godina, zbog brige o deci, nije spavala, koliko to što je "teraju" da se stidi jer je majka šestoro mališana.

- Pored svih naših muka, nerviraju nas i stalne priče o natalitetu i o potrebi da se rađa što više dece, a niko ne govori o tome kako tu decu izvesti na pravi put i od njih napraviti ljude - više za sebe govori Stanko i naglašava da je neprekidna nervoza i njegovoj ženi narušila zdravlje.

SUMORNA STATISTIKA: Život sa dva evra

Svaka pomoć bi im dobrodošla, ali se najviše nadaju da će dobiti priliku da rade i da žive od svog rada. Sa mislima da će doći dan kada ih više neće mučiti neizvesnost ležu i ustaju, ali kada utonu u san, dočeka ih ona voda sa početka priče i pitanje hoće li sutra doći do bar malo vazduha.