Porodica moja oaza sreće

 ŠEST godina je Milorad Krivokapić učio Arape, u srcu pustinje, tajnama vaterpola. A, kada ih je doveo na nivo o kojem nikad nisu mogli ni da sanjaju, da im u Golfskom zalivu nema ravnih, rekao je „dosta“ i vratio se u Beograd porodici, kako kaže, svom najvećem uspehu u životu. Tu je njegova prava oaza sreće.
Godine putovanja, pečalbarenja, razdvojenosti od supruge Vesne, kćerki Vukice i Vladane i najmlađeg člana familije, sina Krsta, smeštene su u arhivu, na strane albuma fotografija. U stanu na Bežanijskoj kosi, na kojem sa zidova blistaju simboli Srbije i Crne Gore, te slika manastira Ostrog, ikone i gusle, Milorad Krivokapić, jedan od najboljih vaterpolo golmana sveta svih vremena, smišlja neke nove izazove za njegovu rodnu Bijelu i za jednako njegov Beograd.
- U Saudijskoj Arabiji sam bio šest godina. Kada sam došao, bili su na najnižem vaterpolo nivou. Sport je bio maltene nepoznat publici, nikad nije prikazan na televiziji. Za samo godinu dana došlo se do toga da je mečeve plej-ofa gledalo po 8.000 ljudi, da je po 2.000-3.000 ostajalo ispred bazena - priča Krivokapić o svom lepom dostignuću na Bliskom istoku. - Ali, više nisam mogao! Vreme je bilo da se vratim porodici. Pa, sina sam čekao 17 godina, a kada se rodio, otišao sam van!
Za sve te godine odsustva, dom na Bežanijskoj kosi i familiju je podizala supruga Vesna. Koliko god da vreme prolazi ipak se teško navići na život uz sportistu, kojeg putevi često prebrzo vode sa jednog na drugo mesto, ali i redovano daleko do kuće.
- Posle 30 godina braka mislim da je sve u redu. Bilo je i teških i lakših momenata, ali na kraju sve dođe na svoje. Naravno da nije bilo lako, sama sam podizala decu, morala da brinem o svemu, čak sam i posao napustila, jer Milorad nije bio tu. Sada je sve drugačije, kćerke su odrasle, pa sa Krstom sve dođe kao rekreacija - priča supruga Vesna.
Za šest godina Miloradovog boravka u Saudijskoj Arabiji kćerke su od srednjoškolki došle do završetka studija. Starija Vukica (25) je apsolvent na Pravnom fakultetu, a mlađa Vladana (24) završila Turističko-hotelijerski menadžment i sada je na masteru na turizmu.
- Veći deo života je bio takav, da je otac bio odsutan, ali navikle smo se vremenom. Teško nam je kada nije tu, a najviše nedostaje Krstu, pa se sad ne razdvajaju - kažu Vukica i Vladana i priznaju da je jedna od dobrih strana Miloradovih čestih putovanja što se makar kući ne vraća praznih ruku.
I one su nasledile sportski gen, trenirale su tenis, odbojku, umetničko plivanje, ali su se na kraju okrenule studijama.
- Sada skoro i da ne idemo na utakmice. Dok je tata bio tu nismo ih propuštale. Pratimo sport poreko TV i navijamo za naše drugove, prijatelje i pogotovo za kuma Borisa Zlokovića.
A, baš to mestašce odakle potiču kumovi Krivokapići i Zlokovići, ta mala Bijela u Bokokotorskom zalivu rađa najviše planetarnih supertalenata za vaterpolo, smatra Milorad. I zato su mu naredni planovi vezani za nju, da svoj krug, igrača i trenera, zatvori tamo gde je počeo.
- Imamo program da napravimo dobar klub. Plan nam je da napravimo sportski centar sa zimskim bazenom, akademiju, jer iz tog malog mesta potiče mnogo vrhunskih igrača, reprezentativaca, štaviše, smatramo da se tu rađaju najveći talenti na svetu! Od Stanka i Borisa Zlokovića, preko Jokića, mene, do Radovića, Željka Krivokapića... To malo mesto je dalo toliko svetskih i evropskih prvaka, olimpijaca, da je to nepojmljivo.
I sve te osvojene medalje, na svetskim, evropskim prvenstvima i olimpijskim igrama čuva Milorad Krivokapić. Ne vadi ih često iz arhive, ali ih gleda nekako setno:
- Koliko smo se trudili da sve ovo osvojimo, a sada je palo negde u paučinu - otelo se jednom od najboljih vaterpolo golmana sveta svih vremena, za kojeg su Amerikanci svojevremeno pisali, čudeći se koliko može da se izdigne iznad vode, kako je Krivokapić jedini koji može da primi gol - kroz noge!

NEMA MOJE ZVEZDE
NAJVEĆI žal Milorada Krivokapića je što više nema nekadašnjeg vaterpolo kluba Crvena zvezda, koji je vodio do titula prvaka Jugoslavije.
- U Beogradu su svi klubovi pred gašenjem, osim Partizana, koji ima dovoljno kadrova. Nažalost, ona Zvezda koju sam vodio je ugašena. Vodili su je nesposobni ljudi koji nisu imali veze sa sportom. Nadam se da će se naći ljudi koji će nastaviti tradiciju crveno-belih, sa kojom sam bio šampion Jugoslavije. Bazeni po Beogradu su zatvoreni. Jedini klubovi koji su ostali da rade su Partizan i Vojvodina. Mislim da bi crno-beli trebalo da pomažu razvoj vaterpola u Srbiji, da razvijaju trenerske kadrove, sudije, da utiču na širenje baze, da bismo bili sve jači - smatra Krivokapić.

BIĆE KRSTO VATERPOLISTA
SIN Milorada Krivokapića, osmogodišnji Krsto, pokazuje veliki talenat za karate, nosilac je plavog pojasa i već je osvojio medalja na takmičenjima maltene više nego otac u vaterpolu.
- Ipak, treniraću vaterpolo. Voleo vih da budem golman, kao moj tata - kaže Krsto.
Da će biti čuvar mreže, nema dilemu ni njegova majka Vesna.
- U školi je golman na fudbalu, svakog dana dolazi kući sa pantalonama pocepanim na kolenima!
A, tata Milorad kao da ne može da dočeka da naslednika vidi sa kapicom na glavi u bazenu.
- Sledeće godine će Krsto na vaterpolo. Biće jak, visok, preferiram da bude centar - kaže tata Milorad.
Junior je samo uzvratio sa „nee“.

ARABIJA ZEMLJA ČUDA
ŠEST godina u Saudijskoj Arabiji je uspeh kakvim malo koji trener, u bilo kojem sportu može da se podiči.
- Što se tiče luksuza, to je zemlja blagostanja. Ali, zatvorena je, nema turizma, iako ima prekrasnu, najlepšu obalu na svetu. Mi smo bili u delu gde žive stranci i tu smo živeli kao na zapadu, jer je sve ograđeno visokim zidovima. Ali, kada izlaziš napolje ulaziš u njihov svet, koji neće da menjaju i moraš to da poštuješ. Pitao sam ih zašto ne žele da se više otvore, kao mnoge druge islamske zemlje i rekli su mi „Kod nas su Meka i Medina, pa kada bismo mi živeli kao Egipćani ili mnogi drugi, toliko slobodnije, raskalašnije, onda bi nestala naša vera“. Stekao sam tamo sjajne prijatelje, za sve ove godine nikad tamo nisam čuo „ne“ ili „ne može“ za bilo šta - priča Milorad Krivokapić.