Terzić za 15 godina od Srbije stvorio velesilu u ženskoj odbojci: Iz senke do postolja

VIZIONAR i - pobednik. Zoran Terzić je za 15 godina od Srbije stvorio velesilu u ženskoj odbojci. Sjajni stručnjak je reprezentaciju preuzeo 2002, sledeće godine posle 12 sušnih leta odveo je na EP u Turskoj, a 2006. izveo i na trofejnu stazu, kada je na SP u Japanu osvojena bronzana medalja.

Odbojka je njegov život. Igrao je u Crvenoj zvezdi od 1979. do 1986, a kada je završio Fakultet za fizičku kulturu zanat je pekao uz Dragu Tomića i Gorana Nešića. U matični klub se vraća 1996. kao trener juniora. Nije planirao da radi sa devojkama, ali je na zahtev Aleksandra Boričića "privremeno" preuzeo seniorke Zvezde i ostao do 2006, kada se otisnuo u inostranstvo.

PROČITAJTE JOŠ: SLAVLjE SA ŠAMPIONKAMA: Doček ispred Starog dvora

Od početka ga je krasila studioznost, sistematičnost, znao je šta hoće i nije dozvoljavao da ga bilo šta poremeti i primora da skrene sa zacrtanog plana. Verovao je u svoj rad, igračice i saradnike. I znao je da uspeh ne dolazi preko noći, već da veliki rad jednog dana mora da bude nagrađen.

Kada je seo na klupu ženske seniorske reprezentacije uspeh je bio otići na Evropsko prvenstvo. I to je ostvario već u prvoj godini svog mandata, a šampionat 2003. u Ankari pamti po 9. mestu. Već na sledećem, 2005. u Zagrebu popeo se dva stepenika više. Sedmo mesto je govorilo da imamo talentovanu reprezentaciju, koja može u budućnosti da se bori za medalje.

Napravljen je kostur reprezentacije koju su predvodile Maja Ognjenović, Jelena Nikolić, Vesna Čitaković i ostale zvezde srpske odbojke. Plodovi napornog rada počeli su da se ubiru već 2006. kada je na SP u Japanu naše selekcija opčinila svet i kući se vratila sa bronzanom medaljom.

Uzlaznom linijom nastavljeno je 2007. kada je Srbija na EP u Luksemurgu i Belgiji igrala prvi put u finalu jednog velikog takmičenja. Tada je Italija bila prejaka, ali je bilo jasno da imamo jaku reprezentaciju i apetiti su normalno rasli.

PROČITAJTE JOŠ: DOMINACIJA SRBIJE: Tijana MVP, Brankica i Stefana u idealnom timu

Usledile su godine izazova za Zorana Terzića. Dame se nisu snašle na OI 2008. u Pekingu, na EP 2009. u Poljskoj bile su tek sedme, a nisu blistale ni na SP 2010. u Japanu. Svi su bili svesni da je konkurencija u svetu jaka, da naše reprezentacija polako sazreva i da trofejnog stručnjaka treba podržati. I sam Terzić je verovao u svoj rad, cilj i nastavio je da stvara jaku Srbiju. Pokazao je i da ne zanima šta igračica pričaju, već kako igraju i da u tim zove one koje mogu da ispune njegove stroge zahteve.

Nagrada je usledila 2011. kada je na EP u Beogradu osvojeno prvo zlato. Međutim, opet su usledile sušne sezone što se tiče najvećih takmičenja. Tih godina je izvukao i pouku da je po ekipu opasno napadati medalju na svakom takmičenju, tako da je Gran-pri koristio za sazrevanje mlađih igračica. Konačno, od 2015. počinju da se nižu uspesi iz takmičenja u takmičenja. Srebro na Svetskom kupu donelo je Olimpijske igre u Riju, gde je 2016. osvojio istorijsko srebro. Na evropskim prvenstvima nastavio je redovno da igra polufinala i osvaja medalje, a bez problema je izvršio i smenu generacije. Sada reprezentaciju predvode Tijana Bošković, Milena Rašić, Brankica Mihajlović...

PROČITAJTE JOŠ: PALE I HOLANĐANKE: Srpkinje pokorile Evropu!

Posle podviga u Bakuu, naredni cilj mu je napad na svetsko zlato.

LIČNA KARTA
* Ime i prezime: Zoran Terzić
* Datum i mesto rođenja: 9. 7. 1966, Beograd
* Igračka karijera: Crvena zvezda
* Trenerska: C. zvezda, Galaci, Volero, Dinamo Moskva
* Reprezentacija: selektor od 2002.
* Trofeji: olimpijsko srebro, svetska bronza, zlato, srebro, bronza na EP, srebro na Svetskom kupu, tri bronze na Gran-priju, tri zlata u Evroligi, nacionalne titule i kupovi...