SPREMAN sam za najbolju sezonu - rekao je Novak Đoković sredinom februara srpskim novinarima ni ne sluteći kakva opasnost vreba iz prikrajka. Nepunih mesec dana posle toga, otkazan je Indijan Vels, a domino-efekat se preneo i na ostatak Tura. Redom su otkazivani svi turniri, čelnici Rolan Garosa su "izbegli metak" i premestili drugi grend slem u godini za septembar, a poslednja teniska "žrtva" virusa korona je Vimbldon, i takav splet okolnosti ostavio je Novaka bez ikakve sezone, a kamoli najbolje.

E sada, da li bi to bila stvarno najbolja sezona, uspešnija i od onih 2011. i 2015. ostaće verovatno predmet večitih rasprava u teniskim diskusijama. Ali, uporišta za takvu tvrdnju svakako je bilo, iako je došla samo posle dva meseca igranja. I jasno je da su u situaciji kada je gledanje sporta moguće samo na TV reprizama, svi gubitnici, ali epitet najvećeg, makar u tenisu, mogao bi da ponese baš Đoković. Takvo mišljenje deli Mats Vilander.

- Najveći gubitnik je Đoković. On još nije izgubio meč ove godine i jasno je da je virus zaustavio njegov nalet - rekao je nedavno u jednom intervjuu Vilander.

Dovoljno je samo da se pogleda brojka od 18 mečeva bez poraza, pa i da laik shvati da Vilanderove reči nisu prazne. Ono što statistika ne govori, jeste da je sa dva trenutno najveća rivala, Rodžerom Federerom i Rafaleom Nadalom, poprilično lako izlazio na kraj. Istina, oba susreta su bila na Novakovom "domaćem terenu", u Australiji (protiv Nadala na ATP kupu, protiv Federera na Australijan openu), ali na trenutke, njih dvojica su zaista izgledali inferiorno u odnosu na našeg asa. Neodgovorno bi bilo tvrditi da bi se Đoković prošetao kroz Rolan Garos, Vimbldon i Ju-Es open, ali ako bismo upotrebili kladioničarski žargon, kvota je na našeg tenisera svakako bila najmanja i moguće da bi bila i u padu kako bi sezona odmicala, a arhiviranje sva četiri grend slema u jednoj godini za sada ostaje samo pusti san.

Međutim, nije samo ostatak "velike trojke" predstavljao opasnost, tu je i mlada garda koja će u godinama koje dolaze biti sve bolja.

I tu leži još jedan problem, Olimpijske igre koje su takođe pomerene za narednu godinu. Samo zlato sa najveće sportske smotre nedostaje u Novakovoj riznici, a epitet olimpijskog šampiona svakako bi doprineo narativu o najboljoj sezoni. Sa svakom godinom koja odmiče, šanse za to se umanjuju, a kada sledećeg leta, pod uslovom da ne bude novih odlaganja, Novak stigne u Tokio, imaće 34 godine, i sigurno neće biti na istom nivou svežine kakvom bi težio u tekućoj sezoni, i to je svakako još jedna stavka u kojoj je nominalno gubitnik. Za razliku od Đokovića, Tim, Cicipas, Zverev i ostatak teniskih zvezda u usponu, doći će sa više iskustva u nogama, i sigurno će apetiti rasti. Jer ako želiš da budeš najbolji, moraš da pobediš Novaka.

Niko ne može sa sigurnošću da tvrdi kako bi se odvijala sezona da nije virusa korona, to je svima jasno. Ali isto tako, niko ne može da ospori da je u ovosezonskom maratonu, pre nego što je virus obustavio sve teniske aktivnosti, Đokovićev zalet bio znatno duži nego ostalih "trkača".

SVI OD NULE
GOVOREĆI o "pobednicima" i "gubitnicima" u celoj situaciji, Mats Vilander je istakao da su igrači koji su posle Australije uzeli odmor, u boljoj situaciji nego ostali.
- Mislim da jedini igrači koji mogu da pronađu pozitivne stvari u ovoj situaciji jesu oni koji su se iz Australije vratili povređeni. Kada tenis ponovo počne da se igra, svi će morati da krenu od nule. A veoma je loše to što se ne zna kada će početi - rekao je Šveđanin.