Veličković za Novosti: Emocije me i dalje drže, čast je boriti se za svoju zemlju

ZA igrače Partizana je velika privilegija to što imaju priliku da dele svlačionicu sa Novicom Veličkovićem. Legenda kluba iz Humske je za mlađe saigrače pravi primer i na terenu, i van njega. Iako je do sada već ostavio ogroman trag u Partizanu, nedavno je dolaskom na prvo mesto večne liste igrača sa najviše odigranih utakmica još više pomerio tu granicu besmrtnosti.

Veličković je poslednje dve godine podizao pehar namenjen pobedniku Kupa Radivoja Koraća, a ove nedelje će pokušati to da uradi i treći put zaredom.

- Izvukli smo teži raspored. Igramo petak, subotu i nedelju, ako dođemo do finala. Neće biti lagano. Prvi rival nam je ekipa Borca iz Čačka, koja je prva u ABA 2 ligi, prva u KLS, za svako poštovanje. Treba pobediti, pa razmišljati dalje. Kup je mnogo teško takmičenje. Tri dana, tri utakmice... Još u petak igramo u drugom, večernjem terminu - zna Novica šta čeka crno-bele u Nišu.

Zalet za Kup napravili su crno-beli na susretu sa ekipom Budućnosti, na kojoj je Veličković nagrađen plaketom u obliku dresa na kojoj piše "472+". Svaka nova utakmica za njega znači i sve manja mogućnost da ga bilo ko stigne. Na drugoj poziciji je Petar Božić - 471, a na trećoj Dušan Kecman - 444.

- Za mene je ovo najveća čast koju sam mogao da zamislim. Prvo, to što sam prestigao svog kapitena, a onda to što sam odigrao ovoliki broj utakmica za ovakav klub, za mene je nešto stvarno posebno. Kada se pojavila ta priča o rekordu, sigurno mi je u glavi bilo - daj da budem prvi. Za toliko godina u klubu, preživeo sam mnogo stvari i dobrih i loših. Uvek mi je glava bila za Partizan. Hvala klubu na lepom gestu.

Na poklon je od vernog navijača dobio i sliku sa svojom karikaturom sa krunom na glavi. Ona će zajedno sa plaketom završiti kod sina i ćerke.

Priznaje Novica da sve teže izdržava ubitačan tempo utakmica.

- Fizičko stanje mi je takvo da stručni štab gleda kad god može da me odmori. Ima perioda kad se osećam dobro, ima perioda kad stvarno ne mogu ni da treniram. Trudim se, pokušavam, ali stvarno mi je ponekad teško. Derbi, pa sutradan ujutru ideš na avion... Meni je aerodrom najveći problem. Autobus, avion i aerodrom su mi najveći neprijatelji. Svakog puta kad zamislim neki veliki aerodrom i koliko imam da prošetam do nekog "gejta" uvek razmišljam gde mogu da stanem, da sednem. Kolena hladim gde stignem.

Veličković, kaže da još ne vidi kada će doći kraj aktivne karijere.