Bilo je to neverovatno i nezaboravno iskustvo bez obzira kojim putem će moja karijera. To ne može ni da se prepriča za pravi doživljaj, iako mi je žao što sticajem okolnosti nisam dobio adekvatnu šansu. Ipak, mnogo sam srećan što sam bio deo te priče.

Ne krije Marko Kešelj, koji je tek „došao sebi” po povratku iz SAD i učešća na Letnjoj NBA ligi. Slike se ređaju kao na filmskoj traci, iako je od sinoć (sa Bjelicom) već u „kampu” nacionalne selekcije, koja u Kranjskoj gori hvata zalet za predstojeći Evrobasket. Dok razgovaramo o dvonedeljnom američkom iskustvu, setimo se i nekih evropskih stručnjaka, koji znaju da vrte glavom na pomen takmičenja, koje je svojevrstan filter - šansa za one koji bi na „mala vrata” u najjači profesionalni karavan na svetu.

- Ma, kakvi. Ali, iskreno, nisam ni ja očekivao da je letnja NBA liga baš toliko ozbiljna stvar. Zato sam bio prijatno iznenađen. Zašto da krijem, pre nego što sam se našao na licu mesta, manje, više sam mislio da je to trči, šutiraj, pa i pomalo „divljaj”...A sve je mnogo daleko od nekakvog revijalnog karaktera, naprotiv. Prvo, imali smo sastanak sa trenerom, koji je zahtevao da igramo timski, sa akcentom na odbranu, jer Portland mnogo polaže na taj segment i tokom sezone, a nastavak je usledio i u Las Vegasu.

OD DžORDANA DO DIVCA - U Las Vegasu se na svakom koraku „osećala” Letnja NBA liga. Dvorana je skoro uvek bila puna, a kapiciteta 15.000 sedišta. Ulaznice su u proseku koštale 25 dolara, televizijske prenose je radio ESPN. Gde god bi seli, u neki restoran, kafić, lobi hotela, svi su gledali utakmice, ako već nisu stigli u dvoranu. Posebno atrakcija su bila izdanja LA lejkersa i Minesote, koji su „pokupili” prva dva pika sa drafta, tada je baš bilo krcato u dvorani. Bilo je mnogo poznatih „faca” - od Džordana, preko Lebrona, Kjubana, Vlade (Divac), Peđe (Stojaković)...

Srpsko krilo, na žalost, nije dobilo veću minutažu, ali...

- Malo su me forsirali na „četvorku” što baš i nije moja pozicija. Onda, trebalo mi je vremena da se malo adaptiram na njihov sistem, akcije, odbranu „pik en rola”...Ipak, postoji razlika u odnosu na ono što se radi i igra na evropskim parketima. Žao mi je što nisam imao priliku da pokažem nešto iz „repertoara”, pošto sam se solidno spremao za ovaj izazov.

Protekla sezona za sagovornika je imala neoubičajeno „ubrzanje” u drugom delu (posle Asvela), u dresu Mega Leksa, gde je nekad kao klinac započeo ozbiljnu profesionalnu karijeru. Da bi poziv sa „druge strane” Atlantika bio pogodak za puno srce.

- Sve se nadovezalo na dobru klupsku sezonu, od Letnje NBA lige do povratka u srpsku reprezentaciju. Kada sam dobio prvi poziv, stvarno sam bio mnogo srećan. Ne, ne merim, niti poredim sa onim u nacionalnoj selekciji, to su dve ovojene stvari i, osećaja. Specijalno prvih pet dana rada u Portlandu, pre odlaska u grad „kocke”. Tada sam se setio i svojih početaka na srpskim kampovima, kada sam tek maštao, kao svaki košarkaš - početnik, kako jednog dana da stignem i u Ameriku - priča Kešelj.

Na mestu dečačkih snova, Marko je, ipak, imao vremena samo za - košarku.

- Objekat gde se održavao trening kamp je impresivan. Dovoljno je da kažem da tamo možete da provedete ceo dan, a da nemate sekund praznog hoda. Imate sve na raspolaganju za trening, ma da se kompletno posvetite svom telu. I kako da se ne osećate sjajno kada još šutirate sa Denijelom Lilardom...

Uprkos reprezentativnom letu u punom jeku, ni klub nije tema, koju bi trebalo preskočiti, naprotiv...

- Za sada, nema nikakvog nagoveštaja. Zadovoljan sam onim što sam uradio u Mega Leksu, mislim da je bilo sasvim solidno. Dorbo sam radio i sa Dejanom (Milojević), na čemu sam mu zahvalan. Bilo je i individualnog rada, a sve zajedno je doprinelo da dobiejm na samopouzdanju.

Marko Kešelj je poslednji put oblačio reprezentativni dres 2012. tokom kvalifikacija za EŠ, pre toga, bio deo priče na SP 2010, EŠ 2011...

- Reprezentacija je oduvek bila nešto posebno, bilo da je u pitanju poziv, kao nekeda, u kadete, juniore, a tek seniorski nivo. Bio sam presrećan kada me je pozvao, prvo, pomoćnik Joca Antonić, pa i selektor Đorđević, šta drugo da kažem. Povratak među reprezentativne kandidate je pružena ruka, tako ja doživljavam. Ma i više od toga. Probuđen motiv, ali i obaveza. Zato sam zahvalan, a na meni je da maksimalno potrudim i pokušam da izborim mesto među 12 putnika za Berlin.

U glavnom gradu nemačke „čeka” grupa smrti”, od Španije, Turske, Italije, domaćina, slučajno je „upao” samo island...

- Tokom mog reprezentativno - seniorskog staža, često smo bili u takvim situacijama. Naše ambicije su poznate, od početka priprema, što je stručni štab apostrofirao, ali i organizacija, igrači...Mislim da u ovom trenutku, nas svih 18, koji se borimo za mesto na konačnoj listi putnika, struka i KSS, imamo samo jedan, olimpijski, san. Ova generacija ga je zaslužila i u realnosti i, budite sigurni da ćemo uraditi sve da zaigramo u Riju sledeće godine.

Kešelj je karijeru započeo u Mega ishrani (Mega Leks), pa nastavio u Đironi, Kelnu, Crvenoj zvezdi (2008 - 2010), Olimpijakosu, Valensiji, Le Manu, Asvelu, a krug (za sada) zatvorio Mega Leksom. Može li ponovo Zvezda?

- Nadaleko je poznat moj odnos prema crveno - belima, plus, ni u jednoj sredini, ne zatvaram nogom vrata. Zvezda je takav klub da bi bilo neprijatno, ako bi usledio konkretan poziv, da odgovorim negativno, završava Marko Kešelj