Mašan Lekić: Cilj mi je da MLADI ne steknu pogrešne idole

Dejan Ćirić

petak, 03. 07. 2020. u 16:15

Машан Лекић: Циљ ми је да МЛАДИ не стекну погрешне идоле

Foto Privatna arhiva

Mašan Lekić o svojim autorskim emisijama "Dosije", "Iza rešetaka" i "Na mestu zločina"
Bez obzira na to da li volite „Dosije“, „Iza rešetaka“ ili „Na mestu zločina“, ono što je sigurno je da serijali Mašana Lekića nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Specifičan i intrigantan format televizijske emisije koji je prvi pokrenuo na ovdašnjem medijskom nebu, skreće veliku pažnju gotovo svakom novom epizodom. I to traje već godinama, potvrđujući, iz sezone u sezonu, i uspešnu karijeru novinara koji je odlučio da radi nešto drugačije. Za Novosti Online Mašan, uz apel da kriminal nije put nego stranputica, pravi zanimljiv osvrt na svoj život i karijeru, otkrivajući i svoj lični dosije koji krije mnogo toga što o njemu nismo znali.


* Šta čini „dosije“ vašeg života i karijere, a da vas u potpunosti opisuje?


- Smisao mog života je porodica, posebno ćerka Mija, i privatno je moja najvažnija misija da je izvedemo na pravi životni put, da, pre svega, bude srećna. Što se karijere tiče, želja mi je da svaka epizoda mojih emisija u mladima ne podstiče želju da budu kriminalci, već naprotiv, da shvate da svi oni uglavnom tragično okončaju svoje živote ili završe na dugogodišnjim robijama. Ponekad mlađe generacije ne shvate suštinu problema na koji skrećemo pažnju, i trudimo se da im objasnimo da svo to zlato, lepe devojke i dobri automobili na kraju vode u propast.


* Da li ste tokom svih ovih godina uspeli da svojim emisijama nešto promenite, da njihov uticaj dobije pravi smisao i prenese tu poruku o kojoj govorite?


- U većini slučajeva da, ali moram da budem iskren i kažem da se, nažalost, dogodi da mladi ljudi sve dožive pogrešno ili površno. Ipak, isto tako, ako odgledaju filmove „Kum“ ili „Lice sa ožiljkom“ mogu da steknu loše idole, iako se i u njima prikazuje da niko nije završio na dobar način. Moj cilj jeste edukacija i drago mi je što, uprkos pojedinačnim slučajevima, uspevam da prenesem apel koji je i moj lični stav, a to je da se kriminal ne isplati.


* Uspeli ste da vrlo delikatnu sferu života i stvarnosti jednog društva pretvorite u kvalitetne, aktuelne i gledane serijale, uz jedinstven autorski izraz. Koliko je bilo teško, posebno u početku, realizovati takav profil emisije?


- Još kao klinac sam maštao da radim filmove i često sam se sa roditeljima igrao tako što sam snimao amaterske video zapise. U međuvremenu je moj ujak postao novinar i ja sam se zaljubio u novinarstvo. Onda sam spojio te dve ljubavi, a baš te delikatne teme su me oduvek zanimale. Smatram da sve što se radi na televiziji treba da se osmisli tako da bude filmično i primamljivo za gledanje. I dok sam radio priloge za vesti imao sam drugačiji pristup snimanju, jer sam želeo da sve bude što realnije i filmičnije. O svim tim ozbiljnim temama može da se priča i u studiju, ali to nije televizija. Televizija je slika! I kada tu interesantnu, edukativnu priču, kroz rekonstrukcije uspeš da pretvoriš u sliku, to je recept za uspeh.

Imate veliku odgovornost zbog specifičnosti emisija koje radite.


* Koju granicu nikada ne prelazite i na koji način argumentujete sve što gledamo?

- Prva i osnovna stvar je da u emisijama „Na mestu zločina“ ne objavljujemo ime i prezime pokojnika dok porodica ne sazna, zatim nikada ne emitujemo neproverene informacije, uglavnom je to kad je presuda već donešena, i nikada nemamo svoje pretpostavke. Ako ih i iznosimo, to mora da bude potkrepljeno sa obe strane. Radili smo neke slučajeve koji nisu rešeni i imali smo više različitih teorija, ali nijednom nismo direktno uprli prstom u nekoga, niti dozvolili da to neko drugi uradi, kao što ne dozvoljavamo da se preko nas neko buni protiv nekoga. I ono što uvek odgovorno tražimo, konkretno u emisiji „Iza rešetaka“, je da sagovornici šalju poruku gledaocima da je kriminal pogrešan put. To je uslov da bi se pojavili u emisiji. Kristijan Golubović je imao sjajnu definiciju kriminala koju smo emitovali u serijalu o beogradskim klanovima. Rekao je da je kriminal kao septička jama - ili potoneš u izmet i udaviš se, ili plutaš, jedva dišeš i boriš se da izdržiš, ili uspeš da izađeš iz nje, ali smrdiš celog života.


*Realizovali ste uspešan serijal o zemunskom i beogradskim klanovima. Imate li u planu priču o škaljarcima i kavčanima?


- Njih spominjemo u emisiji „Na mestu zločina“ kada se, nažalost, dogodi neko novo ubistvo, obračun ili kada nekoga uhapse. Imam u planu tu temu, ali mislim da još nije vreme, zato što je sve još uvek otvoreno, mnoge stvari se i ne znaju, a i mnogo toga je upleteno u celu priču. Tu treba naći meru.


*Postoji li nešto što, usled tolikog iskustva, nikada nećete zaboraviti?


- Bilo je mnogo toga, raznih ljudi, situacija, događaja. Sagovornici me često jako iznenade. Recimo, pre godinu i po dana sam upoznao Rajka Čauševića, snimali smo „Iza rešetaka“ i kada je počeo da priča svoju životnu priču ostao sam bez teksta. To je toliko elokventan čovek koji u jednoj sekundi može i da zaplače i da se smeje i da odglumi dijalog između njega i prijatelja, bukvalno sam bio šokiran. Giškina sestra je takođe imala neverovatnu priču, bilo je tu i nekih policajaca, zaista ima mnogo stvari koje su neprocenjive u pogledu iskustva i doživljaja.


* Koliko mentalno čovek mora da bude jak da bi se, posle svega što je doživeo tokom rada na emisiji kakva je vaša, vratio kući sa osmehom na licu?


- Moraš biti jako stabilan i da radiš na tome. To nije uvek moguće, jer preživljavaš mnoge stvari, slagao bih kada bih rekao da se to ne odražava na mene i da nikada kući nisam došao nervozan. Ali uz porodicu i prave prijatelje to se lakše prevaziđe.


* Vedar ste i neposredan čovek. Šta čini, uslovno rečeno, drugu stranu vaše ličnosti i života?


- Javne ličnosti treba da budu svesne da su iste kao drugi ljudi. Svi smo od krvi i mesa, samo se razlikuju profesije. Volim da se družim sa ljudima, da upoznajem nove, da stičem iskustva, volim da treniram sa drugovima, da ponekad odem u kafanu, da organizujem večere za prijatelje, i posebno, da uživam sa porodicom. Život mi je baš raznolik, srećan sam i smatram da je to privilegija.


* Šta vas pokreće da uvek idete napred i realizujete nove ideje?


- Zavisi od emisije. U serijalu „Na mestu zločina“ adrenalin kada krenu akcije, a što se tiče igrano-dokumentarnih emisija, upoznavanje novih ljudi i pretvaranje priča u igranu strukturu. Svaka nova sezona je novi ispit. Kvalitet mora da bude još bolji, kao i priče koje, posle toliko godina, već ponestaju i to je uvek veliki izazov. Stalno imam nove ideje, prošlog avgusta sam pokrenuo YouTube kanal koji beleži veliku posećenost, i planiram dva nova formata, ali o tom potom. Svake ili svake druge godine volim da osmislim nešto novo.


Pratite nas i putem iOS i android aplikacije