GLUMAC Bojan Perić je ulogom Danijela Stošića u jednoj od najgledanijih domaćih igranih serija, "Vojnoj akademiji", skrenuo pažnju na svoj talenat i šarm. Nedavno se, dok je boravio u Americi, oprostio od petog serijala ovog projekta. Proglašenje vanrednog stanja u Srbiji zbog epidemije virusa korona zateklo ga je na Floridi.
- Imao sam povratnu kartu iz Majamija za Beograd preko Rima, što je bilo nemoguće ostvariti. Ostao sam manje-više prepušten sam sebi na teritoriji države koja nije moja - kaže za "TV Novosti" Bojan Perić. - Nisam strepeo, jer dobro funkcionišem pod pritiskom. Ipak, stizale su mi oprečne informacije putem društvenih mreža i medija. U kontaktu sa roditeljima i prijateljima zaključio sam da je u prvim trenucima bolje ostati u Americi, dok ne vidim jasnije kako će se situacija odvijati. Vreme je prolazilo, a opcija za povratak bilo je sve manje. Kada je Amerika ukinula veliki deo letova za Evropu, povratak u Srbiju iziskivao je rute koje su bile ili finansijski nerealne ili su podrazumevale let preko celog sveta. Zahvaljujući ljudima iz "Er Srbije", koji su mi izašli u susret i promenili postojeću kartu, uspeo sam da se prebacim iz Palm Biča do Njujorka. Skoro da sam bio sam, jer nas je u avionu sa 250 mesta letelo samo jedanaestoro. Let iz Njujorka koji sam uhvatio bio je poslednja šansa za bilo kakav transport do Beograda. Kada sam stigao, na aerodromu "Nikola Tesla" izrečena mi je mera kućne izolacije u trajanju od 14 dana, odnosno do aprila.

Kakve su u Americi bile reakcije na širenje virusa korona?

- Pratio sam celu genezu događaja od toga da je korona bila deveta priča po redu na Si-En-Enu i En-Bi-Siju do toga da su sve plaže i svi ugostiteljski objekti zatvoreni. Takođe, u prodavnice veličine četiri nama poznata hipermarketa puštali su samo po 250 ljudi. Bila je jagma za dnevnim potrepštinama, poput vode, toalet papira i dezinfekcionih sredstava, kojih nije bilo skoro nigde. Shvatio sam da sve ozbiljno izmiče kontroli, da ljudi ne znaju da se ponašaju i da se sve zatvara, a ja sam pritom stranac, poslednji na društvenoj lestvici. U Džupiteru pored Palm Biča, verovatno jednom od najskupljih američkih naselja, stajao sam u redu u samoposluzi da bih kupio toalet papir. Smejao sam se u sebi jer me je scena podsetila na naše doživljaje iz devedesetih. Ovde su možda ljudi navikli da nečeg nema, pa su pripravni da naprave svašta ni od čega.

Kada ste se vratili, ozbiljno ste shvatili izolaciju?

- I pre nego što sam dobio meru izolacije, bio sam spreman na samoizolaciju. Smatram da je to što sam izolovan sasvim normalna i logična stvar i, pre svega, moja društvena odgovornost. Time što ću provesti 14 dana u stanu eliminisaću mogućnost da narušim zdravlje nekome iz svog okruženja.

Kojim kulturnim sadržajem ispunjavate vreme kod kuće?

- Pošto imam toliko slobodnog vremena, o tome može da se napiše svašta što će posle uveseljavati i nas glumce, a i publiku. Jedna od zanimacija mi je čitanje i trenutno privodim kraju kratku i slatku knjigu o Dušku Radoviću. Takođe, muzika mi je beg od stvarnosti, a muzički izbor je vrlo šarolik. Slušao sam, pre neko veče, uživo nastup grupe Dropkick Murphys koja je imala koncert u Bostonu, ali samo na Jutjubu, jer nisu mogli da sviraju pred hiljadama ljudi.

Sada zbog okolnosti nema publike, a da li ima prave umetnosti?

- Umetnost mora da ima primat u ovim trenucima kada se svi na neki način dovijaju. Ne može i ne treba svet da stane u doba kada nam tehnologija može pomoći da do toga ne dođe. Koliko nam savremena tehnologija odmaže u socijalizaciji u običnim - da ne kažem mirnodopskim - vremenima, toliko nam sada pomaže. Sjajno je što postoji mogućnost da putem interneta ljudi gledaju predstave i razne druge kulturne sadržaje. Možda ih inače ne prate zato što nisu navikli da idu na takve događaje ili ne mogu to da priušte. Zato je pravi trenutak za popularizaciju svih vrsta umetnosti. Kultura je i pravi izbor na televizijskim kanalima sada kada nam sve drugo podiže nivo nervoze.

Zašto ste se oprostili od "Vojne akademije"? Da li je zaista kraj?

- Zahvalio sam se publici na godinama upućivane ljubavi, jer je bila emitovana poslednja epizoda pete sezone. Naknadno sam pogledao reprizu u izolaciji i ponovo sam bio tužan. Svaki put sam tužan kada se serijal "Vojne akademije" završi zato što mi je taj projekat obeležio veliki deo života. Opekao sam se jednom i rasplakao u živom uključenju, u "Dnevniku" RTS, i zato ne bih smeo opet da kažem da je kraj. Ali jednom će neminovno biti kraj, i glumci će nastaviti život i posao kao neki drugi likovi.

Koliko će vam nedostajati lik Danijela Stošića?

- Pilotski kombinezon imam kod kuće tako da kad god mi je teško ili kada je neki maskenbal, mogu da ga obučem i ponovo budem Stošić. Imao sam veliku sreću što je moj lik od početka prve do kraja pete sezone proživeo veoma zanimljiv put. Kako sam sazrevao kao čovek i kao glumac, tako je i Stošić od momčića postajao ozbiljan čovek. Njegovo menjanje doprinelo je tome da ne igram jedan te isti lik. Stošić i ja smo zajedno odrasli. Malo ko zna, osim retkih koji su u "Vojnoj akademiji" od početka, koliko sam zapravo promenio Stošića i uticao na ono što je pisalo na papiru. Veoma mi je drago što mi je u jednom susretu autor projekta pokojni Gordan Mihić rekao da je veoma zadovoljan. Uvek sam mislio da ću večno ostati Stošić, da će me stići to glumačko prokletstvo. Bilo je, srećom, i drugih uloga, a valjda će ih biti još...

SVE ĆE SE OVO JEDNOM LANE ZVATI

ŠTA biste preporučili i poručili čitaocima u ovoj situaciji?

- Preporučio bih svima da vreme provedu kreativno i da rade na sebi. Poručio bih im i da budu odgovorni prema sebi, svojim bližnjima i svim ljudima koji ih okružuju. Sve će se ovo jednom lane zvati. Što se mene tiče, sve je bilo spremno da "dosanjam" diplomu glumačke akademije. Znam šta treba da radim, i sve baletske i scenske pokrete sam osmislio. Nadam se da će se ova situacija ubrzo smiriti, pa da u junskom roku završim i to.