Milan Marić neće biti kralj: Uskoro prva klapa serije o Aleksandru Karađorđeviću

PROSLAVLjENI reditelj Zdravko Šotra vraća se uskoro na male ekrane i to filmom i serijom o kralju Aleksandru Karađorđeviću. Kompanija "Junajted medija" sredinom avgusta prošle godine potpisala je ugovor o ekranizaciji romana "Aleksandar od Jugoslavije" autora Vuka Draškovića. Serija pod radnim naslovom "Kralj Aleksandar", čiju režiju i scenario potpisuje Šotra, biće prikazana na televiziji Nova S.

Kako je svojevremeno Šotra kazao za naš list, reč je o vrlo složenom liku čoveka kome smo ostali dužni, te da je kandidat za glavnu ulogu Milan Marić.

- Pripreme su u toku i snimanje počinje na proleće. Nije Milan Marić u glavnoj ulozi. Eto zasad toliko - otkrio je za "TV novosti", Zdravko Šotra u kratkom razgovoru.

Reditelj, kome nije prvi put da se bavi našom istorijom ("Boj na Kosovu", "Kneževina Srbija", "Kraljevina Srbija") podsetio je da smo ovog kralja zaboravili:

- Danas na jednom pariskom trgu stoji spomenik Aleksandru Karađorđeviću, a u Beogradu on nema ni ulicu sa svojim imenom. Ovaj projekat želi da ispravi bar deo te nepravde. Priča je vrlo kompleksna, a roman Vuka Draškovića odličan. Izazov je snimiti ovu seriju.

Milan Marić u "Rađanju kraljevine"

Kako nezvanično saznajemo, u produkciji učestvuju Vision team i producent Dragan Đurković, koji su sa Šotrom radili seriju i film Santa Maria della Salute. Muziku, kao i u mnogim prethodnim Šotrinim projektima, trebalo bi da komponuje Vojkan Borisavljević.

Iz istorije znamo da je sudbina kralju Aleksandru namenila složene zadatke.

Kralj Aleksandar / Foto Vikipedija

- Imao je samo 24 godine kada je bolesni otac na njega preneo vlast. Postao je vrhovni komandant srpske vojske u pobedonosnim balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu u kojem je zadivio svet sjajnim pobedama. Aleksandar je imao složenu istorijsku ulogu - da ostvari davnašnje težnje Južnih Slovena i ujedini ih u novu državu Jugoslaviju. To se kosilo sa interesima mnogih, ne samo u zemlji. Oko Musolinija se okupljaju svi koji Aleksandru rade o glavi. U Marselju, 1934. godine, dok desetine hiljada Francuza frenetično dočekuje slavnog ratnog saveznika, ubica iz bugarskog VMRO ispaljuje smrtonosne hice. I tako Aleksandar gine kao prva žrtva fašizma u Evropi - podsetio je Šotra.

Vuk Drašković, čije delo je predložak za priču o kralju Aleksandru, izrazio je u avgustu zadovoljstvo što Šotra ekranizuje njegov roman:

Vojkan Borisavljević / Foto Arhiva

- Mislim da je njegov izbor najbolja odluka jer je u pitanju nesporno veliko ime naše kinematografije. Francuzi su imali Bonapartu, Nemci Bizmarka, Italijani Garibaldija, a mi Srbi Aleksandra. On je, po mom mišljenju, najveći državnik u istoriji Srba. Od velikog Aleksandra veće je samo naše ogrešenje o njega. Nepravda prema njemu ničim ne može biti ispravljena, ali očekujem da uskoro u centru Beograda, između Starog i Novog dvora, postavimo spomenik velikom Aleksandru, kako je i najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.