Dušan Gojković: Nije bitno šta sviraš, već kako

LEGENDARNI džez trubač, kompozitor i aranžer Duško Gojković (83) nastupiće večeras sa svojim bendom "Belgrejd samit oktet" na otvaranju drugog festivala "Muzikolodži", koji se na Kalemegdanskoj tvrđavi održava do nedelje, 26. jula. Tokom bogate internacionalne karijere, koja traje šest decenija, proslavljeni srpski muzičar sarađivao je sa najvećim svetskim džezerima, kao što su Majls Dejvis, Dizi Gilespi i Klark Teri. Mada je sa 24 godine i pet dolara sakrivenih u trubi otišao u Nemačku, kontakt sa Beogradom nikad nije prekidao. Prestonička publika uživaće ponovo u magiji našeg najpriznatijeg džez muzičara u svetu.

- Drago mi je što u Beogradu nastupam ponovo posle duže pauze sa grupom odličnih muzičara koje prevodi Dragoslav Fredi Stanisavljević, vrsni džez trubač u "Big bendu" RTS - kaže za "Novosti" Duško Gojković. - Za ovu priliku pridružio nam se i odličan bubnjar Vladimir Kostadinović, koji živi u Beču. Zadovoljstvo je sarađivati sa njima. Na repertoaru su aranžmani koje sam napisao za dve trube, trombon i dva saksofona i ritam sekciju, uglavnom mojih originalnih kompozicija, ali i onih koje rado sviram. Oktet je sastav koji izuzetno volim, naročito zbog snimanja ploče iz šezdesetih "Dusko Gojkovic with Kenny Clarke international jazz oktet". To je bio prvi snimak muzičara koji su predstavljali okosnicu kasnije veoma poznatog "Clarke Boland big band".

* Hoćete li tokom leta imati još koncerata?

- Posle Beograda slede nastupi u Italiji u avgustu, i, naravno, sa "Big bendom" RTS na festivalu "Nišvil" na kom ćemo promovisati album "Latin haze" objavljen prošle godine za PGP RTS, a ove širom sveta čak i u dalekom Japanu. Svirali smo nedavno na "Egzitu" i bio sam veoma prijatno iznenađen pozitivnom reakcijom publike jer na festivalu do tada nikada na glavnoj bini nije svirao "Big bend".

* Lane ste u Hamburgu dobili nagradu za životno delo. Koliko vam ona znači?

- Nagrade dođu ili ne dođu. Moj život je muzika i ona je na prvom mestu. Naravno da je nagrada u Hamburgu bila divan momenat. Najveća životna nagrada je što su mi veliki majstori Dizi Gilespi, Majls Dejvis i Klark Teri, rekli da znam da sviram trubu. To je neprocenjivo!

* Smatraju vas tvorcem balkan džeza. Kako ste došli na ideju da u džez ugradite elemente tradicionalne balkanske muzike?

- Posle studija na Berkliju nekoliko godina svirao sam u Americi, sa dva vrlo važna benda u istoriji džeza - "Vudi Herman" i "Mejnard Ferguson". Po povratku u Evropu posvetio sam se komponovanju i radu sa svojim sastavima, pa je album "Swinging Macedonia" bio jedan od prvih koje sam snimio pod svojim imenom. Balkanske melodije i ritmovi su toliko inspirativni a muzičko nasleđe tako bogato, da sam uspeo da ih ugradim u džez. Vreme je pokazalo da publika to voli da čuje.

- Verovatno znate da ne živim u Srbiji i teško mogu da sudim o ovdašnjoj sceni. "Big bend" RTS je odličan i uživam u saradnji sa njima. Ova generacija muzičara u bendu je zaista izvanredna i maksimalno posvećena muzici koju sviraju. Globalno je teško komentarisati scenu, sklon sam da kažem da je džez tamo gde ga nađeš.

* Sarađivali ste sa čuvenim Majlsom Dejvisom na čiji poziv ste svojevremeno otišli u Ameriku. Šta ste naučili od jednog od najuticajnijih džez muzičara?

- Od velikog majstora naučio sam jednu bitnu rečenicu i ona je moj moto i danas. "Nije bitno koju stvar sviraš, već kako je sviraš". Tu se teško šta može dodati.

* Koliki uticaj su drugi velikani džeza imali na vašu karijeru?

- Pa pored Majlsa, Dizi mi je bio ogromna podrška i divan prijatelj. Veliki Klark Teri i Sten Gec takođe. Dug je spisak.