U BOJ KRENITE JUNACI SVI: Nema ko ne voli Marš na Drinu, ali da li znate kako je nastala ova legendarna kompozicija?

Piše: Dragana MATOVIĆ

21. 08. 2020. u 12:57 >> 12:57

У БОЈ КРЕНИТЕ ЈУНАЦИ СВИ: Нема ко не воли Марш на Дрину, али да ли знате како је настала ова легендарна композиција?

Foto: Arhiva "Novosti" i privatna arhiva

PREDVODEĆI juriš kao komandant Gvozdenog puka tokom Kolubarske bitke 1914. godine Milivoje Stojanović Brka je dao život za Srbiju.

Čuveni oficir proslavio se i tokom bitke na Ceru, a u slavu njegovog junaštva i prve pobede srpske vojske na Ceru istaknuti kompozitor i njegov prijatelj Stanislav Binički komponovao je čuveni "Marš na Drinu".

Jednu od najpoznatijih i najizvođenijih srpskih kompozicija na svetu osnivač prvog beogradskog vojnog orkestra i autor muzike kraljeve garde komponovao je 26. maja 1915. godine u Kragujevcu. Mesto i datum nastanka ovog desetominutnog marša lično je Stanislav Binički, svojom rukom, napisao na originalnom melografskom zapisu, koji je sačuvan.

"Marš na Drinu" pripada onom delu naše kulturne baštine koji svremenom samo dobija na vrednosti. Izdržao je različite provere i pustio veoma dubok koren. Davno se razlio preko granica Srbije, kao i Cerska bitka, koja ga je porodila, nahodi se u vojnoj i muzičkoj literaturi mnogih zemalja. U raznim aranžmanima izvodi se širom sveta.

- "Marš na Drinu" je brzo postao simbol srpskog junaštva i pobeda u Prvom svetskom ratu. Uz njega su marširali ratnici na Solunskom frontu, a tokom turneje srpske vojne muzike po Francuskoj dostigao je takvu popularnost da su ga interpretirali i orkestri savezničkih armija. U francuskim novinama tih dana je pisalo da su u Evropi jedino dve pesme od naroda prihvaćene svim srcem i dušom, "Marseljeza" i "Marš na Drinu". Drinska divizija je umarširala 1918. u oslobođeni Niš uz zvuke ove kompozicije - zapisao je profesor Milivoje Pavlović.

Dolaskom komunista na vlast 1945. koračnica "Na Drinu" bila je prećutno zabranjena kao nacionalistička, a pojedini hroničari tog vremena tvrde da se za njeno izvođenje išlo na robiju. Binički je zbog ove i sličnih numera bio "na ledu".

Foto: Arhiva "Novosti"

DA SE ČUJE DOK PRIMA NOBELOVU NAGRADU

Ivo Andrić je zahtevao da se, dok prima Nobelovu nagradu, oglasi melodija koja je srpsku vojsku pokretala u pobede

Zahvaljujući piscu Ivi Andriću, note ove kompozicije, ipak, odlaze u svet. Naime, Nobelovu nagradu primio je 1961. u Stokholmu upravo uz zvuke ove pesme. Šveđanima se melodija mnogo dopala, a munjevito je usledila njena globalna popularnost. To je bila izričita Andrićeva želja.

- ANDRIĆ je sa sobom u Stokholm poneo i malu ploču od 45 obrtaja na čijoj jednoj strani je bio "Marš na Drinu", u izvođenju simfonijskog orkestra JNA, a na drugoj, a šta drugo nego "Ide Tito preko Romanije" - napisao je Viktor Lazić, u knjizi "Velika avantura". - E sad, posle dodele nagrade, te večeri, na svečanoj večeri su pored zvanica sa dodele bili i švedski političari i dva švedska generala. Andrić je tokom večere predložio da se pusti ta ploča. Legenda kaže da je jedan od ta dva generala prvo prebledeo pa pocrveneo i posle celo veče opsedao pisca da mu proda ploču. Naš nobelovac je obećao da će mu poslati istu takvu po povratku u Jugoslaviju, što je i učinio posle mesec dana. "Marš na Drinu" je potom postao jedan od najvećih hitova na švedskom radiju šezdesetih godina, a toliko je bio popularan da ga je Švedska kraljevska garda uvrstila u svoj oficijelni program prilikom zvanične smotre kraljeve garde.

Pisac Branko Ćopić govorio je da ga nijedna melodija ne uzbuđuje kao "Marš na Drinu": "Čini mi se da čujem topot srpske konjice koja napreduje prema Drini, da čujem onaj zvuk kad se vade sablje." Za dug život melodije "Marš na Drinu" zaslužan je i reditelj Žika Mitrović, koji je 1964. snimio istoimeni film s Ljubom Tadićem u glavnoj ulozi.

Iste godine ploča s melodijom "Marš na Drinu" izašla je u Švedskoj, i brzo postala bestseler. Odande je, u raznim aranžmanima i ritmovima, čak i kao tvist, lansirana u svet i potom objavljena u Nemačkoj, SAD, Kanadi i mnogim zemljama Latinske Amerike i Azije. Izdato je više od 25 ploča, a na nekima od njih Drina je ime devojke, a ne reke. Tada je "Marš na Drinu" izvođen samo instrumentalno, jer nije imao stihove.

Foto: Arhiva "Novosti" i privatna arhiva

"Marš na Drinu" su, između ostalih, obradili čuveni britanski bend "Šedous", belgijski "Džokers", švedski "Spotniks", holandski harmonikaški duo "De Karmisklanten", Italijanka Franka Sicilijano... "Marš na Drinu" je snimila i najpopularnija pevačica pedesetih u SAD Peti Pejdž, pod nazivom "Mali vojnik". U njenoj verziji pesme "Drina" je ime za igračku - drvenu figuricu vojnika. Tu pesmu su izvodili i Klif Ričards i Čet Etkins.

ČUVENA kompozicija čekala je punih pet decenija da bi dobila stihove na srpskom, a tada je i njen naziv promenjen u "Marš na Drinu". Napisao ih je 1964. novinar, književnik i diplomata Miloje Popović Kavaja, tada dvadesetosmogodišnji mladić povodom pedesetogodišnjice Cerske bitke. U to vreme je bio sekretar Opštinskog komiteta Palilule, zadužen za ideološki rad, i predsednik Kulturno-umetničkog društva "Ivo Lola Ribar".

PRIJATELjSKA PESMA

U OKVIRU proslave Dana primirja u domovini "Marseljeze" 1990. dve naše pesme, jedna stara i jedna nova, "Marš na Drinu" i "Pesma o francusko-srpskom prijateljstvu", ušle su u Fond savezničkih melodija. Na taj način je obezbeđeno njihovo izvođenje na sličnim manifestacijama u Francuskoj. Na svečanosti, priređenoj srpskim ratnim veteranima, u Visokoj vojnoj akademiji u Parizu, domaćinima su predate kompletne partiture slavne melodije "Marš na Drinu", priređene za potrebe dvadeset i jednog muzičkog instrumenta vojnog orkestra. Aranžman "Marš na Drinu" za ove potrebe priredio je Milivoje Pavlović. Na svečanosti u Gradskoj većnici, koju je u čast naših ratnih veterana i delegacije Srbije priredio Žak Širak, njemu je kao gradonačelniku Pariza, takođe, predata kaseta sa "Pesmom o francusko-srpskom prijateljstvu".

- Hor je hteo da izvede delo velikog kompozitora. Ne znam odakle mi hrabrosti, ali sam napisao stihove. Trebalo je napisati reči koje će se pevati uz originalni ritam marša, sadržati sve ono što je inspirisalo autora kompozicije i dočarati duh tog vremena. Znao sam da je "Marš na Drinu" svetski bestseler, ali nisam znao da je u inostranstvu izdato 25 ploča sa raznim aranžmanima, u kojima je Drina, recimo, ime devojke, a ne reke - govorio je autor stihova. - Bilo mi je krivo da se sa takvim tekstovima obezvređuje smisao i poruka melodije za koju je Dobrica Ćosić rekao da predstavlja "marš kojim je jedna generacija, generacija partizanskih očeva, jedna narodna vojska oslobodilačka, ali sva iskrvavljena, marširala u istoriju sveta u svoj, do tada vrhunski nacionalni podvig, taj vojnički marš je časna, skupa, pobednička pesma". Reči su morale da budu u duhu Cerske bitke i herojske borbe srpskog naroda.

Marš "na Drinu" su izvodili bendovi "Šedous", "Džokers", "Spotniks" i velika američka zvezda Peti Pejdž

Nova poetsko-muzička tvorevina najpre je stidljivo otpevana u OKUD "Ivo Lola Ribar". Pošto su prva reagovanja bila izuzetno povoljna, produkcija RTB snimila je ploču na kojoj uz muzičku pratnju Miodraga Jašarevića i orkestra "Carevac" , "Marš na Drinu" peva Ljubivoje Vidosavljević. Popović je smatrao da je izvanredan glas Ljubivoja Vidosavljevića kao stvoren za "Marš na Drinu".

Foto: Arhiva "Novosti" i privatna arhiva

Stanislav Binički

- Od poznatih pevača bolji izbor, po mom mišljenju nije mogao da se učini - govorio je Popović. - Sad kad razmišljam o toj pesmi, imam utisak kao da mi je neko izdiktirao! Jer, šta je Stanislav Binički želeo da kaže svojom muzikom? Čini mi se upravo ovo. Ali, nije bilo sve tako lako i jednostavno. Držeći se originalne partiture, Miodrag Jašarević je čitavo izvođenje priredio sa orkestrom "Carevac", i njegov doprinos je, po ocenama stručnjaka, stvarno veliki.

PET DECENIJA DO STIHOVA

Foto: Arhiva "Novosti" i privatna arhiva

Čuveni marš čekao je punih pet decenija da bi dobio stihove, koje je napisao Miloje Popović Kavaja.

Od tada je snimljeno dosta vokalno-instrumentalnih verzija "Marša na Drinu".

U KNjIZI "S Titom - četvrt veka u kabinetu" Blažo Mandić je napisao da je i Josip Broz jednom prilikom rekao da ne može da razume zašto neki Hrvati ne vole "Marš na Drinu".

PEVAJU I U ŠVEDSKOJ

U KNjIZI "Velika avantura" Viktor Lazić je opisao susret sa ribarima na jednoj benzinskoj pumpi u Švedskoj.

- Dobroćudni ribar koji silom prilika radi na benzinskoj pumpi pozvao me je da se pridružim njegovim prijateljima. Bio je oduševljen što sam iz Srbije. Odmah je počeo da zvižduće "Marš na Drinu". Bilo je neverovatno, kao iz bajke. Naime, u detinjstvu je negde na radiju čuo tu pesmu. Toliko mu se dopala, da je kao dečak bio opsednut njome; i dan-danas mu je omiljena! Tragajući na internetu saznao je i za Cersku bitku i srpsku hrabrost u Prvom svetskom ratu.

"Čuo sam od nekih Hrvata da ih nešto žacne kad čuju Marš na Drinu. Zašto, pitam se. Ja volim taj marš, muzika je lijepa. Kad sam nedavno bio u posjeti Bosni, sa zadovoljstvom sam ga slušao", priznao je doživotni predsednik SFRJ. Diplomata Nedeljko L. Zorić u knjizi "Zapisi jugoslovenskog diplomate 1948-1983." opisao je koncert na brodu "Galeb" prilikom posete Tita afričkim zemljama 1961. kada je naš vojni orkestar kojim je dirigovao kapetan Budimir Gajić odsvirao i "Marš na Drinu".

Popularnosti kompozicije su mnogo doprineli Dušan Jakšić, Predrag Gojković Cune, hor Beogradske Saborne crkve... beogradski glumac i recitator Vico Dardić bio je prvi koji je snimio celu poemu uz muzičku pratnju. I drugi domaći autori i orkestri izvodili su ovu kompoziciju u različitim aranžmanima, od tradicionalnih do modernih. Pored "Smaka", "Azre" poznati su aranžmani grupe KBO, di-džej Saleta, Bore Dugića, Milutina Popovića Zahara, Gordane Lazarević, Ljubiše Kilibarde, Vlaste Jelića... Brojni domaći i inostrani eminentni simfonijski, duvački i vojni orkestri, kao i horovi izvodili su kompoziciju "Marš na Drinu".

BINICKI JE POSVETIO PUKOVNIKU MILIVOJU STOJANOVIĆU

Foto: Arhiva "Novosti" i privatna arhiva

KOMPOZICIJA Stanislava Biničkog nastala u čast prve pobede srpske vojske na Ceru 1914. godine i junačke pogibije pukovnika Milivoja Stojanovića Brke inspirisala je mnoge stvaraoce, pa i danas živi kao pre čitavog veka.

Otkako je ova melodija dobila i reči, nekoliko puta je "Marš na Drinu" bio predlagan i za zvaničnu srpsku himnu. Pesma "Bože pravde" tada se nije ni pominjala, ali su polemike oko toga da li jedna pesma koja se pre svega izvodi u kafanama, može da bude himna, bile gotovo identične i početkom sedamdesetih (kada su pokrenute su rasprave da svaka republika treba da ima i svoju himnu) i devedesetih godina ( kada je trebalo izabrati himnu) prošlog veka. Postavljalo se i pitanje da li je marš, kao muzička forma, pogodan za himnu, oba puta je spominjana i "Marseljeza". U Srbiji, javno mnjenje se, prema tadašnjim anketama, opredelilo za "Marš na Drinu", ali i za "Bože pravde", "Tamo daleko", kao i za pesmu Dositeja Obradovića "Vostani Serbie". Raspravljalo se i u parlamentu, a 1992. održan je referendum. Najveći broj glasova dobio je "Marš na Drinu". Ali, i pored toga u konačnom ishodu preovladalo je da himna bude "Bože pravde".

POSLEDNjA MELODIJA VLASTIMIRA PAVLOVIĆA CAREVCA

Foto: Arhiva "Novosti" i privatna arhiva

 

POSLEDNjA melodija koju je odsvirao čuveni violinista Vlastimir Pavlović Carevac bila je "Marš na Drinu" - na dočekunove 1965. u Domu kulture na Novom Beogradu. Carevac je ratnik iz Prvog svetskog rata. U stvari, Binički i Carevac, ratnici i violinisti, bili su ratnici iste vojske. I u "Maršu na Drinu".

 
"MARŠIRALI" I NA ZAPADU

PESMA "Marš na Drinu" nekada je bila veliki svetski hit. Nju su obradili mnogi pevači i grupe, posebno šezdesetih godina, a među najpoznatijim verzijama je ona iz 1994. koju je na albumu "NATO" izbacila slovenačka grupa "Lajbah". Obrada Jirgena Ingmana iz 1963. bila je veliki hit u Zapadnoj Evropi. Završila je na prvom mestu danske top-liste, a našla se u vrhu top-lista u Zapadnoj Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Francuskoj i Americi. Švedski bend "Spotniks" izbacio je ovu pesmu kao singl, a velika zvezda svog vremena, pevačica i glumica Meri Lafort ispevala je ovu pesmu na italijanskom jeziku. Jednu od poznatijih obrada šezdesetih godina uradila je grupa "Šedous".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (4)

Dušan Radosavljević

21.08.2020. 17:00

Nastanak, geneza, istorijat "Marša na Drinu" je ustvari strašna istorija Srba u 20-tom veku, Dok smo ga ponosno slušali....dok ga je sa oduševljenjem slušao ceo svet , Mi smo bili svesni i marša i našeg porekla i naše istorije.....i svet nam se divio i bili smo deo istog ali ne zaboravimo tada smo bili Krunisana nacija....bili smo KRALJEVINA !!! Kada su nas komunisti okupirali, uništili i oteli sve....a najkvalitetnije među nama i fizički uklonili i bez krsta pobacali u tajne grobnice....a tada su kao vrhunac zla i demonizma i kraljevinu nam ukinuli.....pa između ostalog i "Marš na Drinu zabranili"! Zaista, što bi narod rekao "Bogu plakati.." I zato , nema nam spasa dok ne obnovimo sve one vrednosti koje su nas krasile i kojima se svet divio.....za početak vratio "KRŠTENICU" i krsno ime, što bi rekao Patrijarh Pavle a ono glasi KRALJEVINA SRBIJA !!!

toliko

28.08.2020. 13:42

1. mars nema reci 2. ovaj sekretar za ideolosko politicki rad mogao je da napise samo reci za internacionalu 3. srpska himna je boze pravde, iako obozavam mars na drinu.