ŠUMARICE - VEČNA RANA: U Kragujevcu se danas obeležava 80 godina od stravičnog nacističkog zločina iz Drugog svetskog rata

D. MATOVIĆ

21. 10. 2021. u 07:45

POTOMCI nevinih žrtava i danas će zapaliti hiljade sveća na zajedničkim grobnicama po spomen-parku "Kragujevački oktobar" u Šumaricama.

ШУМАРИЦЕ - ВЕЧНА РАНА: У Крагујевцу се данас обележава 80 година од стравичног нацистичког злочина из Другог светског рата

Foto M. Luković

A, navršilo se tačno 80 godina od stravičnog 21. oktobra 1941, kada je na ovom mestu - tokom Drugog svetskog rata - izvršen najmasovniji zločin nad civilima u jednom danu, jer su fašistički okupatori za samo sedam sati pobili oko 7.000 nedužnih ljudi, žena, dece... među njima i đake, odnosno profesore Kragujevačke gimnazije.

Šumarice su od tada postale i ostale simbol stradanja koje je, verovatno najpotresnije, opevala nenadmašna srpska poetesa Desanka Maksimović - u čuvenoj poemi "Krvava bajka"...

Ovaj događaj, koji je u čitavom civilizovanom svetu izazvao zgražavanje, našao je svoje zasluženo mesto i u drugim književnim delima, pa i filmovima, a u gradu na Lepenici se svake godine, pa i ove, kraj spomenika streljanim đacima i profesorima održava manifestacija "Veliki školski čas". Danas će na stratištu, kraj belega nazvanog "V 3" besediti episkop Jovan, dok će sveštenstvo Eparhije šumadijske služiti moleban kragujevačkim novomučenicima. Potom će biti izvedena poema "Crni dan" Duška Radovića, a najavljeno je i tradicionalno bdenje u muzeju "21. oktobar" - još jedno podsećanje na stradanje Srba tokom Drugog svetskog rata, u režiji fašista i sa njima u glavnoj ulozi.

Foto Arhiva

Sudbina žitelja Kragujevca i okolnih sela je, ispostavilo se, zapečaćena kada je 16. oktobra 1941, na putu između Kragujevca i Gornjeg Milanovca, kod sela LJuljaci, napadnut 3. bataljon nemačkog 749. pešadijskog puka. Po jednoj verziji, to je bilo delo proletera, po drugoj su neprijatelja razgnevili ravnogorci, a ima i tvrdnji da su to - udruženim snagama - učinili Kragujevački partizanski i Gružanski četnički odred. Kako god bilo, Nemci su posle toga opkolili grad "da iz njega ptica ne promakne" i krenuli od kuće do kuće, sa periferije ka centru, da bi pokupili sve muškarce u Kragujevcu. Izveli su surovu računicu, da za svakog ubijenog vojnika streljaju po stotinu Srba, a za ranjenog - 50.

Foto Arhiva

Foto Arhiva

- Od Bojadžića mlina, sa Pivare, iz Palilule... sa svih strana su hvatali ljude i odvodili ih u barake takozvanih Topovskih šupa. Uz put, bez povoda i razloga, u ponekog građanina je sasut rafal. Tako je stradao i moj muž, a ove trenutne smrtne presude su smišljene da zaplaše ljude. Sutradan, 21. oktobra, dok je masovno streljanje bilo u toku, na Pivaru je došao kamion, pokupio sve poubijane i ne zna se gde su sahranjeni. Ja sam tokom noći tajno napravila sanduk i sahranila supruga - svedočila je posle rata Milojka Belošević, domaćica iz Pivare.

Mnogi zarobljenici su, shvativši šta ih čeka, uspeli da napišu oproštajna pisma najmilijima. Iako su Nemci svima koje su odvodili na stratište oduzimali lična dokumenta i sve predmete, bilo je i streljanih kod kojih su kasnije pronađeni list papira ili fotografija na kojima su ispisane poslednje reči. U dokumentaciji muzeja "21. oktobar", u Šumaricama, nalazi se 41 takvo svedočanstvo...

Foto Arhiva

"Lebac sutra nemojte poslati", napisao je svojima Jakov Medina.

"Sećajte se moji mene, jer me više nema. Vaš nesretni Lazar"...

Bilo je i onih koji nisu ni slutili šta će se dogoditi, pa je tako učenik šestog razreda Pavle Ilić napisao ocu: "Tata, ja i Maša smo u Topovskim šupama. Donesi nam ručak, meni džemper i neki ćilim. Donesi nam i teglicu pekmeza"...

Foto Arhiva

Broj streljanih u Kragujevcu je decenijama bio predmet sporenja, pa i sukoba. U izveštajima nemačkog majora Keniga se pominje broj 2.300, dok paroh Stare crkve u srcu Šumadije Dragoslav Veličković piše: "Na današnji dan, Nemci su streljali oko 7.000 građana Kragujevca". U listu "Borba", 15. novembra 1941, izašao je tekst pod naslovom "Hitlerovci i nedićevci poubijali 5.000 ljudi i žena u Kragujevcu", dok četnički izvori iz tog doba najčešće pominju broj 6.000...

Ipak, možda je najupečatljivije svedočenje Živojina Jovanovića, koji je u julu 1947, pred Savezničkim vojnim sudom u Nirnbergu, izjavio da je streljano 7.000 ljudi, što je zaključio na osnovu broja crnih barjaka na kućama i broja panaija donetih u crkvu...

MOLEBAN

PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić će danas, kod spomenika u Šumaricama, u 10.30 prisustvovati molebnu, a pola sata kasnije počinje tradicionalni muzičko-scenski program "Veliki školski čas".

Foto Arhiva

PREŽIVELI

SAHRANJIVANJE streljanih je trajalo danima, ali su članovima njihovih porodica bili zabranjeni pristup i obeležavanje grobova.

Međutim, tokom noći, neke Kragujevčanke - uglavnom supruge i majke nedužnih žrtava - nekako su uspevale da se provuku do Šumarica, u nadi da će pronaći  svoje najmilije, makar i mrtve. Zahvaljujući upravo njima, otkrivena su četvorica muškaraca koja su samo čudom preživela nemačku rafalnu paljbu.

Foto Arhiva

SIMBOLIKA "TEŠKE KIŠE"

MEĐU brojnim istorijskim kontroverzama u vezi sa streljanjem u Šumaricama, jedna od manje poznatih je ona o tome kakvo je vreme bilo. Jedni tvrde da je dan bio sunčan i topao, drugi da je padala kiša, a treći da je osvanulo vedro jutro, ali se po podne - kada je streljanje okončano - smračilo i da je "pala teška kiša". Ako je treća verzija tačna, potvrđuje se verovanje Šumadinaca da kiša pada na sahranama onih kojima je bilo žao što umiru...

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)