SAMO BEDE IMAJU U IZOBILJU: Nevenčani supružnici iz sela Veliki Krčimir pod Suvom planinom žive u uslovima nezamislivim za 21. vek

ZORICA Ilić (65) i njen nevenčani suprug Vladica Popović (61), iz Velikog Krčimira podno Suve planine, nisu oduvek živeli od tuđe milosti.

Foto D. Alihodžić

Dok su mogli da rade, kažu, barem nisu bili gladni, a sada su bolesni i nesposobni da privređuju, pa - u kući bez krova - i čekaju da im se neko smiluje. Bog, da umru, ili dobri ljudi, da osete bar mrvicu normalnog života.

A, sudbina ih je spojila pre 22 godine, kada je Vladica u kuću doveo razvedenu ženu. To njegovim roditeljima nije bilo po volji, pa je nikada nisu prihvatili i dadoše im tek jedan sobičak, koji im je i danas jedini dom. Nažalost, i on samo što se ne sruši pod teretom skromne gradnje i zuba vremena...

- Kad duva vetar samo čekam da padne krov, ali se ne plašim jer bi nam to oboma skratilo muke - veli Zorica, dok podmeće lonce ne bi li ono malo muke što imaju zaštitila od kiše.

Bolest Zorica još nema zdravstvenu knjižicu, Foto D. Alihodžić

Do prošle godine je išla u nadnicu i obrađivala baštu, pa nisu bili gladni, a sada nemaju ništa, jer se ona razbolela, a Vladica vidi samo 10 odsto i ne može da radi.

- Imam sina i ćerku, ali već dve decenije neće ni da čuju za mene. Plaše se oca kojeg sam napustila jer je bio nasilnik, čak mi je i rebra lomio... Ja, osim golog živorta nemam šta da im ponudim, jer nemam ni ličnu kartu, ni zdravstvenu knjižicu. Eto, ne postojim ni za svoju decu, ni za državu - očajna je Zorica kojoj su samo komšije lane pritekle u pomoć kada je doživela moždani udar.

Jednostavno se, kaže, srušila u bašti, a lekar iz ambulante u Donjem Dušniku nije želeo da je pregleda bez zdravstvene knjižice.

- Poluživu su me vratili u ovu čamotinju i ni sama ne znam kako nisam već umrla. Nemam ni za lekove, pa pijem one koje mi daju komšije - veli Zorica.

Kod lekara ne ide ni Vladica, iako mu je potrebna operacija katarakte...

- Dok sam mogao, svima sam valjao. Sekao sam i prodavao drva, a čuvali smo i stoku, sve dok ne izgubih vid, posle čega su me svi zaboravili. Samo dve sestre od tetke, koje žive u Boru, pomažu koliko mogu, ali ni on nemaju dovoljno - objašnjava ratni veteran koji je, čim se "zakuvalo" u Hrvatskoj, bio pozvan u rezervni sastav tadašnje JNA.

Očaj Vladica vidi samo 10 odsto, Foto D. Alihodžić

I, kada je odslužio svoje, za smenu su poslali njegovog rođenog brata, koji se tek bio oženio, pa je Vladica odlučio da ga vrati kući, a on nastavi vojevanje.

- Potom sam se obreo na bosanskom ratištu i tako izgubio najbolje godine života.

Nažalost, to sada nikoga ne zanima, pa su nam pre par godina isključili struju, kao da smo imali našta da je trošimo. Jer, osim sijalice, nemamo ni jedan drugi električni uređaj - zaključuje Popović.

Foto Privatna arhiva

Sveštenik u akciji

SUDBINA Zorice i Vladice je veoma pogodila sveštenika Dušana Jankovića (na slici) koji im je od lane najveći oslonac, a pokrenuo je i akciju da im se obezbedi pristojan krov nad glavom, odnosno da im se kupi kontejner sa sanitarnim čvorom.

Svi koji žele da pomognu, novac mogu da uplate na račun Parohije Zaplanjske u OTP banci br. 325-9500800003405-19, sa svrhom uplate: Za Vladicu i Zoricu.

Prioritet

NOVOIMENOVANI direktor Centra za socijalni rad u Gadžinom Hanu Zoran Todorović posetio je ovu porodicu i kaže da su im oni sada prioritet

- Potrudićemo se da dobiju sve što im pripada. Ne možemo da im nadoknadimo izgubljene godine, ali nećemo dozvoliti da budu ljudi van sistema, pa ćemo učiniti sve da Zorica dobije bar ličnu kartu - najavljuje Todorović.

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije