LAŽIMA NIKAD KRAJA: Srbi su unapred bili optuženi za rat koji su projektovale velike sile

Slobodan Vuković

12. 08. 2020. u 10:00

MNOGI novinari koji su izveštavali iz našeg regiona (pristigli s raznih strana) bili su željni senzacija. Najveći broj njihovih tekstova sačinjen je na osnovu izveštaja, koji su im servirani u dosluhu sa evro-američkim zvaničnicima. Zato, lažima nije nikad bilo kraja, koje su se vremenom množile i uvećavale.

ЛАЖИМА НИКАД КРАЈА: Срби су унапред били оптужени за рат који су пројектовале велике силе

Stejt department / Arhiva

"Špigl" je pisao da ratnu strategiju Srba čine masakri civila, etnička čišćenja i silovanja. Da bi upotpunio mejnstrim priče o logorima i silovanjima Bi-Bi-Si vorld servis je "300 miliona svojih gledalaca obavestio da su srpski snajperisti plaćeni 600 dolara za svako ubijeno muslimansko dete". Nedelju dana kasnije, 3. januara 1993. godine, listovi "Mejl on sandej" i "Independent on sandej" objavili su fotografiju dvomesečne bebe i priču njene majke 16-godišnje bosanske muslimanke, koja kaže da je ostala trudna nakon što su je Srbi silovali u logoru za silovanje. Problem je u tome da je beba začeta u januaru ili februaru 1992, a rat u Bosni nije ni počeo do aprila.

U Nemačkoj je priča o silovanjima začinjena maštom da bi joj se dala lažna objektivnost, upoređujući je sa masovnim zločinima počinjenim tokom Drugog svetskog rata. Ona je upakovana u najboljoj tradiciji Gebelsove propagande. Tako, na primer, poslanik CDU Štefan Švarc u januaru 1993. listu "Tagestheman"je izjavio: "Ponovo se obavljaju eksperimenti nad ljudima kao što ih je u Trećem rajhu činio Mengele". Srpski ginekolozi "usađivali su bosanskim ženama čak pseće embrione". Ovu laž su preneli gotovo svi nemački i gotovo svi evropski štampani i elektronski mediji. Britanski "Dejli miror" takođe je (4. januara 1993) objavio ovu priču, da bi je ponovila i "Republika"(15. januara 1993). Zatim, Srbi su bosanskim muslimanima "hranili pse" ("Tajms", 7. avgusta 1992); naređivali su bosanskim muslimanima da "siluju životinje" ("Tajms", 1. januara 1993. godine).

TURSKI general Nedžip Toruntaj, onako, iz čista mira, kaže da su Srbi topovima razorili istorijski most na Drini (misleći na onaj Mehmed-paše Sokolovića opisan u Andrićevom romanu), kao i mnoge minarete... U sklopu toga će tadašnji generalni sekretar NATO Havijer Solana za Bi-Bi-Si reći da se na Kosovu više "ne mogu videti muškarci od 30 do 60 godina" ("Vreme", 20. 11. 1999).

Od evropskih zvaničnika najdalje je otišao tadašnji nemački ministar odbrane Rudolf Šarping, koji je, inače, kao nesposoban, oslobođen vojne obaveze. On je na sednici Bundestaga sutradan, nakon agresije na Srbiju, da bi je opravdao, govorio o 400.000 izbeglica (što je bila notorna laž). Zatim će više puta govoriti o "genocidu" i postojanju srpskih koncentracionih logora u Prištini sa 100.000 muškaraca "Mond", 10. 4. 1999). A 27. marta je ustvrdio:

"Na Kosovu se ne priprema genocid, on je već u toku", a to će se, da bi se opravdala NATO agresija, ubrzo pretvoriti u masovnu grobnicu. Šarping je, potom, na prvom programu nemačke televizije ARD u emisiji "Kristijansen", 28. marta 1999. godine, da bi opravdao bombardovanje Srbije, izjavio da je u Srebrenici ubijeno 30.000 ljudi, dok je sutradan govorio o "genocidnoj politici" Srbije.

ŠARPING se na izmišljotinama i optužbama nije zaustavljao: jedna od karika u lancu tih naizmeničnih optužbi (a time i diskriminacija) u Gebelsovom stilu jeste njegova izjava da su "27. marta Srbi okupili 28 učitelja u selu Goden i obesili ih (...) U Velikom Alasu paravojne snage su 19. 4. 1999. ubile 22 čoveka. Mnogim leševima je nožem odsečena glava. Drugima su rasporeni trbusi"583. A ponoviće sve te besramne laži u intervjuu "Špiglu" kada se vladi ljuljala podrška Zelenih ("Špigl", 15. mart 1999) 584 i kada je u nemačkom javnom mnjenju, takođe, jenjavala podrška bombardovanju Srbije ("Špigl", 17. mart 1999) Rudolf Šarping će bez i trunke stida često ponavljati ranije iznete laži i dodati po koju novu: "Iz škole su izveli nastavnike i decu i obesili učitelje naočigled dece (...) Trudnicama sa stomacima su posle ubistva vadili fetuse (Ftus erst gegrilt) (...) Srbi isteruju celu populaciju, 90 odsto stanovnika Kosova - isključivo zbog njihove etničke pripadnosti, što otkriva fašističko jezgro ovih dela". ("Špigl", 17. mart 1999)

Nekoliko dana nakon agresije na Srbiju, kako bi se ona opravdala, Šarping je tvrdio da je "ovde počinjen genocid", a DŽejmi Šej jednom kaže da "smo na ivici ogromne humanitarne katastrofe (...) kakvu nismo videli u Evropi još od poslednjih dana Drugog svetskog rata" (AP, 28. 3. 1999), a drugi put kaže da je "90 posto od 1,8 miliona kosovskih Albanaca proterano iz svojih domova" (589 pa nastavlja o "desetinama hiljada nestalih mladića" koje su "verovatno ubili Srbi" (Los Anđeles tajms", 5. 5. 1999). Sve su to bile laži. Madlen Olbrajt, tadašnji američki državni sekretar, 31. februara 1999. je na francuskoj TV stanici Evropa 1 potvrdila Šarpingovu izjavu "da je na Kosovu otvoren jedan koncentracioni logor sa 20.000 Albanaca, uglavnom žena i dece" ("NJujork tajms", 19. 4. 1999) .

DEJVID Šefer, ambasador u Stejt departmentu i specijalni izaslanik SAD za ratne zločine, 18. marta, nepunu nedelju dana pred početak bombardovanja Srbije (24. marta), izjavljuje: "Ne može se objasniti gde je nestalo oko 100.000 muškaraca sa Kosova" ("NJujork tajms", 19. 4. 1999). Ubrzo će to "NJujork dejli njuz" objaviti pod naslovom: "Pronađeno je 100.000 mrtvih kosovskih muškaraca" ("NJujork dejli njuz", 19. 4. 1999). Nekoliko sledećih nedelja ova izmišljena priča će se vrteti na svim značajnijim evropskim i američkim radio i TV stanicama i, da ne bi kojim slučajem bila zaboravljena, američki zvaničnici su je često ponavljali. Tako, na primer, Vilijam Koen, tadašnji državni sekretar Sjedinjenih Država, 16. maja, u emisiji "Fejs nejšn", televizije Si-Bi Es, izjavljuje da su srpske vlasti proterale milion i po ljudi i da je 100.000 za vojsku dospelih Albanaca nestalo, te da su ih možda pobili Srbi 594, dok je, kad su Srbi u pitanju, nezaobilazni Dejvid Šefer 18. aprila izjavio da je zabrinut jer je 225.000 albanskih muškaraca u dobi od 14 do 59 godina nestalo bez traga 595. A Klinton je u više navrata upoređivao Srbe s nacistima - kako na Kosovu sprovode holokaust ("Amerikan tinker", 24. 9. 2014)

U saopštenju za štampu Stejt departmenta od 19. aprila 1999, koje je evropske i američke medije zapravo uputilo kako treba pisati o kosovskoj krizi, kaže se da je, po izjavama izbeglica (u čiju istinitost nema ni trunke sumnje) najmanje 100.000 Albanaca, a možda i celih 500.000 nestalo, jer su srpske snage odvajale muškarce od staraca, žena i dece. U istom tonu govori se i o masovnim grobnicama u Drenici, Kaniku, Mališevu, Pustom Selu, Klini, i drugim. Pa onda sledi da je preko 400 sela spaljeno od kraja marta i slično. Te informacije su se, uz dosluh ili na preporuku zvaničnika, neverovatnom brzinom širile i dobijale različite sadržaje. Mnogi mediji su preneli da je Stejt department objavio da se 500.000 Albanaca vode kao nestali i slično. Tako je, na primer, Žan-Pjer Perno, voditelj na francuskom kanalu TF1, 20. aprila 1999. objavio da je "od 100.000 do 500.000 ljudi ubijeno". Sledeće večeri isti kanal je objavio: "Prema NATO, između 100.000 i 500.000 ljudi je nestalo. Strah je da su ih Srbi pogubili " (Mond diplomatik", mart 2000).

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (30)