UKRAJINI PREČICA, BALKANU ĆORSOKAK: EK juče preporučila da se Kijevu dodeli status kandidata za članstvo EU

D. MILINKOVIĆ/G. ČVOROVIĆ

18. 06. 2022. u 09:00

SVE velike reči i busanje u grudi evropskih zvaničnika o visokim demokratskim, ekonomskim i vrednosnim kriterijumima da bi se napredovalo ka članstvu EU juče su pali u vodu odlukom Evropske komisije da preporuči davanje statusa kandidata Ukrajini i Moldaviji.

УКРАЈИНИ  ПРЕЧИЦА,  БАЛКАНУ ЋОРСОКАК: ЕК јуче препоручила да се Кијеву додели статус кандидата за чланство ЕУ

Foto AP

Napredovanje ovih zemalja preko reda još jedan je snažan šamar zemljama sa Zapadnog Balkana, koje su godinama u briselskoj čekaonici i pred koje se stalno isporučuju novi zahtevi i ucene, a ne nudi ništa zauzvrat.

Tako Srbija, koja je od zemalja regiona najviše napredovala u integracijama, u junu neće dobiti zeleno svetlo za otvaranje novih klastera, jer je Beogradu iznet otvoren zahtev da se priključi sankcijama Rusiji. Uz to, našoj zemlji "na mala vrata" uvodi i zahteve da prizna tzv. Kosovo, iako takvog uslova nema u pregovaračkim dokumentima EU.

Severna Makedonija, koja je čak promenila i ime da bi zadovoljila Brisel, još nije započela pregovore. Tu odluku čeka i Tirana. U najvećem zastoju je Bosna i Hercegovina koja ni 17 godina od stupanja na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju još nije dobila status kandidata.

Državama regiona mala je uteha činjenica da je rusko-ukrajinski sukob ubrzao odluku Brisela da nagradi Kijev, ali može biti veliko otrežnjenje to što se napredak ka EU očigledno meri isključivo političkim kriterijumima.

- Ukrajinci su spremni da umru da bi odbranili svoje evropske aspiracije - izjavila je juče predsednica EK Ursula fon der Lajen.

Sada ostaje da kandidatura Ukrajine bude potvrđena krajem sledeće sedmice, 23. i 24. juna na Samitu EU u Briselu. Tu bi, međutim, mogao da nastane problem, jer se ova odluka donosi konsenzusom, a i francuski predsednik Emanuel Makron priznao je da ima članica EU koje imaju rezerve prema pitanju:

- Radimo to, jer je rat i jer mislimo da je dobro. To je promišljena odluka Nemačke, Italije, Rumunije i Francuske. Više drugih zemalja podržava tu odluku, kao Poljska, na primer, ali ima i drugih koje su suzdržanije. Sledećih dana radićemo na tome.

Neke države članice EU naročito su protiv toga da se Kijevu mimo voznog reda dodeli status kandidata. To su, pre svih, Danska i Austrija, koje postavljaju pitanje ljudskih prava, političke transparentnosti i korupcije u Ukrajini. I na to je Makron imao odgovor:

- Kandidatura znači tek početak procesa koji može da traje godinama. Uzmimo za primer Srbiju koja je već osam godina kandidat i otvara pregovaračka poglavlja.

I drugi evropski lideri upozorili su da Zapadni Balkan ne sme biti zapostavljen i gurnut u ćorsokak. Austrijski šef diplomatije Aleksander Šalenberg poručio je da EU ima odgovornost, ne samo prema Ukrajini, već i prema državama našeg regiona. On je rekao da ne sme biti kandidata prve i druge klase, i da se stvori utisak da pojedine zemlje stoje u zaustavnoj traci, i to godinama, a Ukrajina prolazi pored njih.

- Balkan nije sporedno, već glavno dvorište unutar EU. Ne smemo biti slepi na jedno oko. Rusija i izvan Ukrajine ima mogućnost da bude remetilački faktor. Bez ijednog metka mogli bi izazvati nemire na Balkanu. Zbog toga je u našem interesau da se uzme u obzir celokupno susedstvo - naglasio je Šalenberg.

Slične poruke poslate su juče i sa Ohrida, sa margina Prespa foruma. Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji, koji se uključio video-linkom, poručio je da je Zapadni Balkan prioritet za EU i da će Brisel pružiti punu podršku kako zemlje regiona ne bi morale da zavise od ruskih energenata.

- Zapadni Balkan pripada Evropi, lideri EU daju podršku evropskoj perspektivi regiona.

Predsednik Hrvatske Zoran Milanović rekao je da će, ako Ukrajina postane kandidat, Zagreb tražiti da istog dana to postane i Bosna i Hercegovina. Sličan stav oko Bih imao je i slovenački predsednik Borut Pahor:

- Ovo bi poslalo poruku ne samo BiH, već svakoj zemlji Zapadnog Balkana, da se u Briselu zaista nešto dešava i da zaista postoji jaka politička volja da se nešto uradi.

Međutim, pojedini lideri regiona iskoristili su i ovu priliku da se žale na ruski uticaj na Balkanu i da još jednom sapletu Srbiju, optužujući je da je produžena ruka Moskve. U tome su prednjačili Milanović i crnogorski predsednik Milo Đukanović. A predsednica privremenih prištinskih institucija Vljosa Osmani je rekla da "ono što Putin radi danas, Milošević je radio nekada". Prema njenim rečima, EU treba da shvati da što više odlaže integraciju Zapadnog Balkana, Rusija će imati više prostora da destabilizuje region.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (18)

MIŠIĆ NA BREGALNICI: Kako je albanska pobuna penzionisala Žuću