UKRAJINI PREČICA, BALKANU ĆORSOKAK: EK juče preporučila da se Kijevu dodeli status kandidata za članstvo EU

SVE velike reči i busanje u grudi evropskih zvaničnika o visokim demokratskim, ekonomskim i vrednosnim kriterijumima da bi se napredovalo ka članstvu EU juče su pali u vodu odlukom Evropske komisije da preporuči davanje statusa kandidata Ukrajini i Moldaviji.

Foto AP

Napredovanje ovih zemalja preko reda još jedan je snažan šamar zemljama sa Zapadnog Balkana, koje su godinama u briselskoj čekaonici i pred koje se stalno isporučuju novi zahtevi i ucene, a ne nudi ništa zauzvrat.

Tako Srbija, koja je od zemalja regiona najviše napredovala u integracijama, u junu neće dobiti zeleno svetlo za otvaranje novih klastera, jer je Beogradu iznet otvoren zahtev da se priključi sankcijama Rusiji. Uz to, našoj zemlji "na mala vrata" uvodi i zahteve da prizna tzv. Kosovo, iako takvog uslova nema u pregovaračkim dokumentima EU.

Severna Makedonija, koja je čak promenila i ime da bi zadovoljila Brisel, još nije započela pregovore. Tu odluku čeka i Tirana. U najvećem zastoju je Bosna i Hercegovina koja ni 17 godina od stupanja na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju još nije dobila status kandidata.

Državama regiona mala je uteha činjenica da je rusko-ukrajinski sukob ubrzao odluku Brisela da nagradi Kijev, ali može biti veliko otrežnjenje to što se napredak ka EU očigledno meri isključivo političkim kriterijumima.

- Ukrajinci su spremni da umru da bi odbranili svoje evropske aspiracije - izjavila je juče predsednica EK Ursula fon der Lajen.

Sada ostaje da kandidatura Ukrajine bude potvrđena krajem sledeće sedmice, 23. i 24. juna na Samitu EU u Briselu. Tu bi, međutim, mogao da nastane problem, jer se ova odluka donosi konsenzusom, a i francuski predsednik Emanuel Makron priznao je da ima članica EU koje imaju rezerve prema pitanju:

- Radimo to, jer je rat i jer mislimo da je dobro. To je promišljena odluka Nemačke, Italije, Rumunije i Francuske. Više drugih zemalja podržava tu odluku, kao Poljska, na primer, ali ima i drugih koje su suzdržanije. Sledećih dana radićemo na tome.

- Kandidatura znači tek početak procesa koji može da traje godinama. Uzmimo za primer Srbiju koja je već osam godina kandidat i otvara pregovaračka poglavlja.

I drugi evropski lideri upozorili su da Zapadni Balkan ne sme biti zapostavljen i gurnut u ćorsokak. Austrijski šef diplomatije Aleksander Šalenberg poručio je da EU ima odgovornost, ne samo prema Ukrajini, već i prema državama našeg regiona. On je rekao da ne sme biti kandidata prve i druge klase, i da se stvori utisak da pojedine zemlje stoje u zaustavnoj traci, i to godinama, a Ukrajina prolazi pored njih.

- Balkan nije sporedno, već glavno dvorište unutar EU. Ne smemo biti slepi na jedno oko. Rusija i izvan Ukrajine ima mogućnost da bude remetilački faktor. Bez ijednog metka mogli bi izazvati nemire na Balkanu. Zbog toga je u našem interesau da se uzme u obzir celokupno susedstvo - naglasio je Šalenberg.

Slične poruke poslate su juče i sa Ohrida, sa margina Prespa foruma. Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji, koji se uključio video-linkom, poručio je da je Zapadni Balkan prioritet za EU i da će Brisel pružiti punu podršku kako zemlje regiona ne bi morale da zavise od ruskih energenata.

- Zapadni Balkan pripada Evropi, lideri EU daju podršku evropskoj perspektivi regiona.

- Ovo bi poslalo poruku ne samo BiH, već svakoj zemlji Zapadnog Balkana, da se u Briselu zaista nešto dešava i da zaista postoji jaka politička volja da se nešto uradi.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije