U ČEKAONICI EU SVE PLIĆI FONDOVI ZA NAŠ REGION: Novi projekat ugrožava napadna velikodušnost ka zemljama istočnog partnerstva

D. M.

23. 05. 2022. u 09:12

STVARANJE Evropske političke zajednice, za zemlje koje su u briselskoj čekaonici, trebalo bi Srbiji da donese pristup mnogobrojnim fondovima i programima, ali bi i tog novca moglo da bude sve manje na raspolaganju, jer će EU gro finansijske pomoći sada usmeravati ka zemljama istočnog partnerstva, pre svih Ukrajini.

У ЧЕКАОНИЦИ ЕУ СВЕ ПЛИЋИ ФОНДОВИ ЗА НАШ РЕГИОН: Нови пројекат угрожава нападна великодушност ка земљама источног партнерства

Zgrada Saveta Evrope u Briselu / Foto Tanjug

Tako sagovornici "Novosti" ocenjuju novu platformu saradnje sa državama koje bi da uđu u EU, koju predlaže francuski predsednik Emanuel Makron, a podržava šef Evropskog saveta Šarl Mišel. Ovaj format trebalo bi da omogući i da se glas zemalja Zapadnog Balkana snažnije čuje u Briselu. Odnosno, da se najmanje dva puta godišnje održavaju samiti čelnika EU sa liderima iz regiona, koji bi tako imali priliku da iznesu i svoje stavove, predloge, pa i zahteve.

Prvi takav "okrugli sto" već je zakazan za 23. jun, a pre toga u Beograd u zvaničnu posetu sredinom sledećeg meseca dolazi i nemački kancelar Olaf Šolc.

Zvanični Berlin načelno podržava stvaranje Evropske političke zajednice, odnosno ubrzanje "privezivanja" zemalja regiona za brod EU, ne samo ekonomski, već i politički, pogotovo u svetlu ukrajinske krize. Međutim, Nemačka ima i rezerve prema Makronovoj ideji, jer smatra da se ne mogu u isti koš odjednom stavljati balkanske države, koje su prilično odmakle u integracijama i Ukrajina, Moldavija i Gruzija, koje tek treba da pređu određene stepenice na ovom putu.

To što ključne zemlje EU sada najavljuju ne samo pokretanje sa mrtve tačke već i ubrzanje evropskih integracija Srbije, ne znači da će automatski biti izbrisani mnogobrojni zahtevi koje je Brisel ispostavio Beogradu, pre svih oni koji se tiču Kosova i Metohije.

Na to gotovo svakodnevno podsećaju evropski, pre svega nemački zvaničnici, pa je tako specijalni izaslanik vlade za Zapadni Balkan u Berlinu Manuel Saracin poručio da je njihov krajnji cilj da tzv. Kosovo bude nezavisna država, sa punim pravima u NATO i EU.

- Pridružićemo se Kosovu tokom celog maratonskog puta, daćemo mu vode, navijaćemo i podržavati ga, a takođe ćemo razgovarati sa svima da podrže Kosovo da bude uspešno - bio je nedvosmislen Saracin.

Oglasio se i visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit, koji je rekao da se priznavanje Kosova od strane Srbije, što je uslov za naše članstvo u EU, neće desiti preko noći:

- Iskorak će biti teško postići, ali mislim da bi postepeno usaglašavanje imalo smisla.

Državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Nemanja Starović ocenio je da više meseci u Briselu i drugim prestonicama država članica EU cirkuliše ideja o formiranju dodatnog krovnog institucionalnog mehanizma. On bi objedinio ne samo članice Unije, već i države sa kojima ostvaruju saradnju:

- Ostaje da se vidi šta će biti konkretna sadržina tog predloga. Smatram da to, kao što je rekao Mišel, neće biti zamena za pristupanje EU i ne radi se o "čekaonici", niti o nekoj alternativi, jer bi Srbija i dalje bila u procesu pristupanja, ali bi ga to ubrzalo.

FAZNO PRISTUPANJE

KONCEPT faznog pristupanja zemalja kandidata za EU već je deo nove metodologije pristupnog procesa, ali nije bio razrađen do sada. Suština je u postepenoj i ubrzanoj integraciji, sa konkretnim koristima i tokom pregovaračkog procesa, a ne da se čeka članstvo. To znači integraciju u određene sektore, u zajedničko tržište, korišćenje programa i fondova.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

KO JE TELOHRANITELJ MAKSIM? Senka Zelenskog - od optužbi zbog veze s moćnim oligarhom, do šefa Službe bezbednosti