Crna Gora: Spalionica je mimo propisa

TEK što je Crna Gora otvorila pregovaračko poglavlje 27 za članstvo u EU, iz Brisela je stigla poruka da zvanična Podgorica dodatno razjasni strukturu sistema upravljanja otpadom i opredeli finansije za infrastrukturne investicije u skladu sa evropskim propisima, uključujući hijerarhiju otpada. Kancelarija za evropske integracija objavila je navode zajedničke pregovaračke pozicije za poglavlje 27 i saopštila da se od Crne Gore očekuje da usvoji mere za odvojeno prikupljanje otpada za papir, metal, plastiku i staklo.

Pročitajte još: NOVI EKOLOŠKI INCIDENT U CRNOJ GORI: Otpad prosipali u reku Taru

- Treba preduzeti mere na jačanju administrativnih kapaciteta i podržati jačanje kapaciteta na lokalnom i regionalnom nivou i inspekcijske službe, kako bi se na delotvoran način pripremilo za sprovođenje propisa EU u oblasti otpada - ističe se u objavi u kojoj se Crna Gora poziva da predstavi informacije o merama sprečavanja otpada koje treba preduzeti, da pripremi i predstavi planove za upravljanje otpadom koji sadrže informacije o svim tokovima, uključujući opasni, građevinski, industrijski i otpad od rušenja, kao i rešenja za upravljanje njima.

U Ekološkom pokretu "Ozon" smatraju da je Crnoj Gori ostalo mnogo posla kako bi se došlo do poslednje faze zatvaranja ovog pregovaračkog poglavlja.

- Vidljivo je da nemamo jasnu viziju kako da uredimo sistem upravljanja otpadom. Još se razmišlja o dijametralno suprotnim rešenjima od onih koja se sugerišu direktivama EU, a tu mislim na inicijativu za izgradnju centralnog postrojenja za spaljivanje otpada u Nikšiću - kaže, za "Novosti", Aleksandar Perović, direktor "Ozona". - Ta ideja je sporna sa više aspekata, pre svega zbog nepostojanja adekvatnih podataka o generisanim količinama komunalnog otpada i analizi njegovog morfološkog sastava.

Priča o spalionici otvorila se kako bi se pokušala odložiti odgovornost za ekološku katastrofu nastalu kao posledica pogrešnih odluka u oblasti upravljanja otpadom, smatra Perović.

Aleksandar Perović

- Spalionice podrazumevaju postojanje znatnih količina otpada koje moraju biti sigurna sirovina za proces sagorevanja, a ako znamo da mi kroz proces EU integracija moramo raditi na smanjenju otpada, kao i na podsticanju reciklaže, lako je onda uočiti da se radi o suprotstavljenim planovima - objašnjava naš sagovornik. - Postoje veliki problemi sa radom postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Budvi, Kotoru, Tivtu, Nikšiću, Podgorici, kao i u sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine od najvećih zagađivača KAP-a i Železare.

Pročitajte još: Crna Gora: Za ekologiju potrebno čak 1,4 milijarde evra

Pred Crnogorcima je ostalo da što pre izrade popis nagomilanog "istorijskog" opasnog otpada, unapredi karakterizaciju i kategorizaciju opasnog otpada u granama industrije, osiguraju i obeleže lokacije gde se skladišti opasni otpad i sačine registar zagađivača. Brisel čeka informacije i o merama za izdvojeno prikupljanje otpada za papir, metal, plastiku i staklo, kao i opis lokacija deponija koje nisu usklađene sa zahtevima.

Mala zemlja Crna Gora mora da se prilagodi standardima koji važe u EU. Još ranije su iz Delegacije EU u Podgorici upozoravali da je razlog zaostajanja u ispunjavanju pojedinih kriterijuma u delu tretmana čvrstog otpada, ali i otpadnih voda, taj što su nedostajali ljudski kapaciteti. U međuvremenu je i taj problem rešen pa je Podgorica 10. decembra 2018. otvorila pregovaračko poglavlje 27.

OGROMNI IZDACI

CRNOJ Gori će do 2035. godine biti potrebno više od 1,4 milijarde evra da brigu o životnoj sredini upodobi pravilima Evropske unije. Najviše novca, skoro 850 miliona, neophodno je za uspostavljanje sistema za prečišćavanje otpadnih voda. Drugi, veći izdatak je za izgradnju deponija - skoro 350 miliona. Na listi prioriteta su sistemi za kvalitet vazduha, odlaganje medicinskog i hemijskog otpada.