Crna Gora vraća Mihaila Lalića

BEZ sumnje najveći crnogorski romansijer, prvi dobitnik Njegoševe nagrade, sada već daleke 1963. godine za roman "Lelejska gora", dobitnik NIN-ove nagrade 1973. za roman "Ratna sreća", član SANU, jedan od osnivača CANU, Mihailo Lalić (1914 - 1992), koji je dugo bio "zaboravljen" u svom zavičaju - Vasojevićima, zahvaljujući i pisanju "Novosti", "useliće" se do kraja godine u svoju spomen-kuću u rodnom selu Trepča u opštini Andrijevica.

Novi ministar kulture u Vladi Crne Gore Aleksandar Bogdanović sa predsednikom Opštine Srđanom Mašovićem razgovarao je o spomen-domu Mihaila Lalića koji je Andrijevica osnovala u čast istaknutog književnika.

- Dogovoreno je da Ministarstvo i Opština definišu projekat sanacije i uređenja objekta, kako bi kuća postala mesto okupljanja umetnika i središte kulturnih programa - saopštio je ministar Bogdanović.

PROČITAJTE JOŠ: Sveske Lalićeve poezije čekaju izdavača

- Uradićemo projekat sanacije. Nije reč o velikim radovima i velikoj sumi koja je potrebna da se spomen-dom konačno otvori - kaže za "Novosti" Srđan Mašović.

U Andrijevici jedino Centar za kulturu svojim nazivom podseća na velikog romansijera. Od njegovog rodnog ognjišta u Trepči ostalo je samo nekoliko kamenih ploča, koje svedoče o nekadašnjom domu.

Pre osam godina opštine Berane i Andrijevica su, posle akcije pokrenute od kulturne javnosti u Vasojevićima, uložile 40.000 evra u kuću koja je predviđena za spomen--dom. Ona je predata na upravljanje Centru za kulturu u Andrijevici, čije su rukovodstvo i čelnici opštine bili pod žestokim pritiskom kulturnih poslenika da se konačno prenu i otvaranjem Lalićevog spomen-doma počnu da skidaju veo zaborava, koji je u rodnom kraju na veštački način počeo da prekriva njegovo ime.

- SVESNI smo veličine Mihaila Lalića. Ne zapostavljamo njegovo ime i književni značaj. Međutim, problemi su bili jači od nas, ali će spomen-dom Lalića uskoro profunkcionisati na način kako je to zamišljeno - kažu iz Opštine, u kojoj su zaboravili svog velikog sina, koji se uprkos zlobi sa kojom je znao da tu bude dočekan, vraćao svom Limu i Komovima i ljudima koji tu žive.

- Ako sam u svađi s tamošnjim ljudima, nisam s predelima. Kad ih pogledam, promenim raspoloženje - znao je veliki romansijer da ilustruje svoj odnos sa zavičajem.

Ministar Bogdanović i Srđan Mašović na sastanku u Andrijevici / Foto Vlada CG

PATIO ZBOG ZAVIČAJA

IAKO je na neki način bio izopšten iz zavičaja, Lalić mu se uvek vraćao i patio zbog propadanja Andrijevice i Vasojevića, umevši da zbog toga oštro prebaci moćnicima. O tome je u svom delu "Lelejske česme Mihaila Lalića" svedočio književnik iz Berana Miloš Vulević, jedan od prijatelja i poznavalaca Mihaila Lalića.

- Pre nekoliko godina bio sam u Andrijevici. U hotelu, ovom istom. Taman što je bila izašla "Svadba". Nekim slučajem, i Blažo (Jovanović, bivši crnogorski "car") našao se ovde, na kratkom odmoru. Možda je bio u prolazu. Ne sećam se više. Upro da mu dam knjigu. Odbijao sam ga nekoliko puta. Najzad, kada mi je dosadilo, rekao sam mu da ima u knjižari, pa neka je kupi. Ali on hoće knjigu za posvetom. E, to ne može. Zašto? - upitao je iznenađen. Rekao sam mu pred čitavim društvom: - Ne dam zbog toga što si rasturio Andrijevicu! Ućutao je. Tišina je bila duga i neprijatna - pričao je Lalić Vuleviću u andrijevičkom hotelu "Komovi", a onda, kao da se prisetio nečega:

- Znaš, Vasojevićima ne može niko ništa. Suprotstavili su se oni Turcima i Arbanasima, i drugim neprijateljima - pričao je veliki romansijer, koji se vraćao zavičaju kao i svaki odbačeni sin.