Divlji mogu i na rate

LEGALIZACIJA za oko 100.000 bespravno podignutih objekata u Crnoj Gori, koliko se nezvanično pominje da ih ima od mora do Durmitora, počela je 16. oktobra, kada je i zvanično stupio na snagu Zakon o planiranju i izgradnji. Građani mogu podneti zahtev za legalizaciju "divljih" građevina, nadležnim opštinskim službama koji propisuje Ministarstvo održivog razvoja pravilnikom.

Po rečima Marka Čanovića, generalnog direktora Direktorata za razvoj stanovanja, obrasci će biti istaknuti na sajtu Ministarstva. Problem u "prebrojavanju divljaka" je zbog toga što su brojne kuće i stanovi dozidani bez dozvole. Postoji, naime, dozvola za objekat recimo od 150 kvadrata, a gazda ga je bez papira i bez plaćanja komunalnih naknada povećao za 100, 200 pa i 500 metara kvadratnih. No i gradnja i dogradnja će biti naplaćene kroz komunalne takse, koje su inače dosta visoke, posebno na jugu Crne Gore.

Pročitajte još - CG: Propis tera investitore!

- Ukoliko je bespravno podignuti objekat na državnom zemljištu, predviđena je mogućnost otkupa uz saglasnost države ili opštine i plaćanje u 240 mesečnih rata za objekte osnovnog stanovanja, odnosno 120 rata za ostale - kaže Čanović. - Dokaz o plaćanju ove naknade je neophodan uslov za legalizaciju. U primorskim opštinama plaća se i naknada Regionalnom vodovodu, najviše u 36 rata.

Sporni objekti nastajali su decenijama unazad, najviše u periodu od sedamdesetih do kraja devedesetih godina. I opet ponajviše u poslednjoj deceniji minulog veka. Ponajviše bespravne gradnje bilo je na krajnjem jugu, u Baru i Ulcinju, ali se na svoju ruku zidalo i duž budvanske rivijere i širom Boke kotorske, kao i širem rejonu Podgorice. Prema takođe nezvaničnim podacima, u Crnoj Gori postoji više od 20.000 nelegalizovanih kuća čiji su vlasnici državljani Srbije.

Ovaj dugogodišnji problem rešiće zakon, na koji se čekalo od 2012. godine. Tačan broj "divljih" objekata utvrdiće se preko 3D ortofoto snimka, pošto se on preklopi sa katastarskim podlogama i planovima. Oni s kojima smo razgovarali na ovu temu, bez obzira na to jesu li u vlasti ili u opoziciji, smatraju da pre legalizovanja treba utvrditi ko je podizao krov nad glavom, a ko je zidao radi profita. Ovih drugih je priličan broj. Radi se o celim zgradama sa stanovima za tržište, koji su poznati i nepoznati biznismeni gradili bez dozvola, i prodali za skupe pare. Dobar deo onih koji su kupili stanove u takvim zgradama ni danas nisu uknjiženi na svoj prostor jer je cela zgrada građena, ili dograđena bez papira. Biće precizno utvrđeno koja će suma biti određena za vlasnike "divljih" vikendica. Svakako da će i njihova veličina odrediti iznos naknade koji će se uplaćivati.

SOLITERI PORED MORA

JEDAN od problema crnogorskog primorja, posebno budvanske rivijere, jeste enormna gradnja. Najčešće s dozvolama, ali problematična. Ines Mrdović iz NVO MANS je upozorila da se uveliko podižu soliteri na "pjeni od mora", sa po 12-13 spratova. Ima ih i sa više etaža, pa beton uveliko "guta" zelene površine. Soliteri menjaju i izgled Petrovca, narušavaju jedinstvenu prirodu, štrče u nebo. Još gore je u Budvi. Među onima koji su legalno gradili još ima onih koji nisu platili komunalije za zgrade.