Standard Luksemburga je još daleko: Istočne članice EU “debelo” kaskaju za drugim zemljama

SOCIJALNE razlike između najbogatijih i najsiromašnijih zemalja i regiona EU možda nikada nisu bile veće. Istraživanja Eurostata za prvo tromesečje ove godine pokazuju da se jaz između istoka i juga kontinenta, s jedne strane, i ostatka Unije, s druge, sve više produbljuje.

Kada se pogledaju najniže zakonom zagarantovane plate, najviše se zarađuje u Luksemburgu, a najmanje u Bugarskoj. Ovaj podatak, sam po sebi, ne iznenađuje toliko koliko je upečatljiva razlika u brojkama: 312 evra bruto kod naših istočnih komšija, čak 2.142 evra u najrazvijenijoj zemlji EU. Dalke, sedam puta više.

Od 27 zemalja unutar EU, 21 ima utvrđen minimalni dohodak na nacionalnom nivou. U Austriji, Danskoj, Italiji, Finskoj, na Kipru i u Švedskoj, minimum je određen po poslovnim i industrijskim branšama.

Minimalnu bruto platu ispod 500 evra imaju, osim u Bugarskoj, još i u Letoniji, Mađarskoj i Rumuniji. Između 500 i 1.000 isplaćuju u Grčkoj, Estoniji, Litvaniji, na Malti, u Poljskoj, Porgugaliji, Slovačkoj, Sloveniji, Hrvatskoj i Češkoj. Najnoviji podaci Eurostata, konačno, pokazuju da preko 1.000 evra najniže plate primaju u Belgiji, Irskoj, Luksemburgu, Nemačkoj, Francuskoj, Holandiji i Španiji.

Posle Luksemburga, najniži minimalac dobijaju Irci, 1.656 evra. Slede, zatim, Holanđani (1.636), Belgijanci (1.594), Nemci (1.584) i Francuzi (1.539).

Najviše su minimalne plate prošle godine povećali Španci. Vlada socijaliste Pedra Sančeza podigla je minimalac za čak 22 odsto, sa 859 na 1.050 evra.

Razlike su drastične i kada je reč o bruto društvenom proizvodu. Luksemburg je opet na vrhu lestvice sa 263 odsto BDP prosečnog budžeta unutar EU, koji ukupno iznosi 15.900 milijardi evra, sa 30.900 po glavi stanovnika. Na drugom mestu su Irci. Na tabeli, koja obuhvata i regione, jug Irske je čak na prvom mestu sa 265 odsto, a istok i centar na trećem, sa 210! Sledi Holandija.

Najniže mesto na lestvici, ako se izuzme francuska prekomorska teritorija Majot, sa izuzetno velikim brojem građana mlađih od 15 godina (30 odsto BDP), nalaze se tri bugarska regiona, sa oko 35 odsto.

Razlika je vidljiva i u drugim delovima, kao što je, i dalje, na primer, u Nemačkoj, po liniji bivšeg Berlinskog zida.

A politički analitičari ističu da se te socijalne razlike, kasnije, ogledaju i u porastu nacionalizma, i u daljem zatvaranju u sopstvene granice unutar iste unije.

MINIMALAC ZA SVE

EU priskače svojim razvojnim fondovima u pomoć, ali to nije dovoljno. U Briselu, zato, pokušavaju da uvedu minimalni platu za sve, što je jedan od prioriteta predsednice EK Ursule fon der Lajen. Međutim, u januaru su tek započele konsultacije. Različiti političari, zavisno od političke orijentacije, predlažu da njena visina bude od 50 pa do čak 75 odsto prosečne plate.