Nema ništa od vakcine protiv HIV: Amerikanci prekinuli ispitivanje leka za milione obolelih

VELIKE nade polagane u vakcinu za koju se verovalo da će biti univerzalni lek protiv HIV, pale su u vodu kada je Američki nacionalni institut za zdravlje (NIH), nedavno saopštio da je prekinuo ispitivanje jer vakcina HVTN 702 nije ispunila očekivanja. Ova bitka je definitivno izgubljena, ali ne i rat, veruju naučnici. U toku je, u Africi, SAD i Evropi, još nekoliko istraživanja na potencijalnim vakcinama, ali se dosadašnji rezultati ne objavljuju "na velika zvona".

Odustajanje od HVTN 702 ipak je razočaravajuće, jer smo posle decenijskih pokušaja da se nađe adekvatna zaštita od virusa kojim je inficirano više od 40 miliona ljudi u svetu, od kojih 2.800 u Srbiji, opet tamo gde smo i bili - na početku. Ali, u iščekivanju vakcine, napredovala je terapija, pa inficirani i oboleli od AIDS, ako dobiju najsavremeniju liniju lekova, sada mogu dugo da žive bez znakova bolesti.

Iako su početni rezultati bili ohrabrujući, možda više nego svi dosad, utvrđeno je da HVTN 702 ne sprečava zarazu HIV. Činjenica da se virusom HIV inficirao gotovo isti broj onih koji su primali potencijalnu vakcinu i onih koji su dobijali placebo, bila je znak da od nje - nema ništa.

- Istraživanja su prekinuta jer se vakcina nije pokazala bitno efikasnijom od placeba - kaže za "Novosti" profesor dr Aleksandra Knežević, iz Instituta za imunologiju i mikrobiologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu. - U pitanju je jedna od vakcina koje sadrže virusni vektor (na bazi poks virusa) i površinske virusne glikoproteine samog HIV (HIV-1 podtip C). Premda je dalji razvoj ove vakcine prekinut, u toku je nekoliko istraživanja vakcina za HIV u Africi, kao i u Evropi i Americi (AMP trial, Imbodoko trial, Mosaico trial).

Virus humane imunodeficijencije jedan je od najvarijabilnijih humanih patogena, što doprinosi sposobnosti virusa da izbegava imunski odgovor domaćina, te je iz tih razloga otežan dizajn adekvatne HIV vakcine.

- AMP trial obuhvata dve studije ispitivanja prevencije HIV infekcije primenom gotovih antitela, koje su započete 2016. i trenutno su obe u drugoj, B fazi - objašnjava profesor dr Maja Stanojević iz Instituta za imunologiju i mikrobiologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu. - Jedna studija obuhvata 1.900 žena u Africi, a druga 2.700 muškaraca u Severnoj i Južnoj Americi. Završetak ovih studija je planiran 2020. godine, kada se očekuju i rezultati.

Profesorka Knežević kaže da se imbodoko i mosaiko trial studije zasnivaju na primeni vektorske vakcine (na bazi adenovirusa) koje sadrže sintetske gene HIV, napravljene od sojeva virusa koji su najzastupljeniji u različitim regionima sveta (mosaiko HIV vakcina).

PROČITAJTE JOŠ: Još jedan poražavajući izveštaj iz Italije: Broj obolelih premašio 1.000, ali ima i dobrih vesti

Prof. dr Jovan Ranin, infektolog, načelnik Odeljenja za HIV i AIDS Klinike za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije, podseća da je potrebno razlikovati dva različita pravca u istraživanju: kliničke studije koje doprinose pronalasku zaštitne vakcine, koje bi štitile nezaražene osobe od kontakta sa HIV, i studije koje se bave pronalaskom terapijske vakcine, koje bi inficirane osobe štitile od progresije njihove infekcije u HIV bolest (sida).

- Međutim, zbog prirode virusa i načina kako izaziva bolest, po principu "trojanskog konja", zaražava i uništava ključne imunoregulatorne ćelije u organizmu (CD4 limfocite), koje bi trebalo da podstiču i kontrolišu odbrambene mehanizme protiv HIV, kao i imajući u vidu ogroman kapacitet nastanka mutacija u HIV genomu, odnosno izraženoj sposobnosti promenljivosti, pronalazak uspešne zaštitne ili terapijske vakcine nije ni malo lak - kaže dr Ranin za "Novosti".

AP Photo Schalk van Zuydam

U iščekivanju vakcine, navodi dr Ranin, razvoj farmaceutske industrije je doprineo značajnim revolucijama u lečenju HIV infekcije. Poslednja od njih, 2012, pronalaskom lekova druge generacije dovela je do promene strategije lečenja - da se ono započinje odmah po uspostavljanju dijagnoze HIV infekcije.

- Strategija rane antiretrovirusne terapije (rani ART) omogućena je pronalaskom novih lekova, manje toksične i trajne terapije, jer na njih HIV teško stvara rezistenciju - objašnjava dr Ranin. - Tom strategijom lečenja, postiže se stabilno suzbijanje virusa, u kliničkom smislu bez znakova HIV infekcije i AIDS. Pored ovog, s obzirom na generalno manji toksični efekat novih lekova, pacijenti sa HIV infekcijom tretirani novim lekovima i savremenim strategijama, mogu živeti 50 godina kvalitetnim životom, bez ikakvih simptoma.

AP Photo Apichart Weerawong

SAVREMENI MEDIKAMENTI I KOD NAS

U SRBIJI se na odeljenjima za HIV infekciju i AIDS u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, leči više od 2.000 osoba, od čega tri četvrtine u Beogradu.

- Najveći broj među njima je zdrav, bez simptoma i bez komorbiditeta - kaže dr Jovan Ranin. - Mali broj njih zahteva bolničko lečenje. U svim HIV centrima u Srbiji je dostupnost lekova maksimalna kao i u apotekama gde pacijenti mogu da nabave savremene HIV lekove. Tako je lečenje HIV infekcije u Srbiji približno isto, u ovom trenutku, lečenju u svim razvijenim zemljama sveta.