Polonski od tajkuna do beskućnika

MOSKVA
OD STALNOG DOPISNIKA „NOVOSTI“

NEKADAŠNjI milijarder, građevinar Sergej Polonski (43) koji je ojadio mnoge, sada se sam u moskovskom istražnom zatvoru jada da je postao beskućnik. Dugo je Polonski uspevao da uverava vlasti Kambodže da je on politički proganjan, ali je na kraju ipak isporučen i sudiće mu se u Moskvi zbog prevare partnera i kupaca poslovnog prostora i vila u elitnom delu Moskve, kao i u Crnoj Gori.

Bivšeg milijardera u zatvoru je posetila novinarka "Komsomolske pravde", koja je ujedno i zaštitnica ljudskih prava. Ona tvrdi da je Polonski jedinstven slučaj - zatvorenik koji se ne žali na uslove u zatvoru nego pita ima li šef zatvora neku primedbu na njega, kao i hoće li biti prihvaćeni njegovi predlozi za poboljšanje uslova života zatvorenika.

Iz svoje ćelije Polonski je poslao predlog upravniku istražnog zatvora kako da se poboljšaju uslovi boravka. Polonski tvrdi da noću pomaže cimeru, bivšem zameniku gubernatora Sahalina, da piše magistarski rad na temu inovacija u građevini. Uz to, Polonski želi da se u svakoj ćeliji instalira tuš, pa je takav predlog poslao, napismeno, i upravniku zatvora.

Polonski kaže da sve i da ga puste iz zatvora, on u Moskvi nema gde da spava jer je stan gde je nekada bio registrovan prodat. On ne smatra da je kriv za nevolje onih koji su preko "Miraks grupe" hteli da postanu vlasnici luksuznih vila u Crnoj Gori i na moskovskoj Rubljovci.

- Pogledajte ko su ti ljudi koji me tuže da sam ih prevario kod gradnje stanova. Jedan je kupio kuću za 20 miliona dolara, drugi je kupio celu železničku stanicu, treći ima nekretnine u Švajcarskoj. To nije sirotinja, uveravam vas. A meni su sve ukrali - jada se Polonski. - Ako sam ja prevarant, onda u Rusiji treba uhapsiti sve građevinare. Uobičajena je pojava da kompanija uzima od klijenata novac za jedan objekat, a zatim te pare koristi za druge.

Prvi veći novac Polonski je zaradio u Sankt Peterburgu, gde je sa svojim partnerom Arturom Kiriljenkom 1996. preuzeo da završi jednu zgradu. On je angažovao jeftinu radnu snagu iz Moldavije pa su oni završili posao, a Polonski je dobio dosta para. Kasnije je preuzimao na sebe da gradi elitne objekte sve dok banke nisu počele da mu odbijaju zahteve za kredite.