NAUČNICI ISTRAŽUJU POREKLO POZNATOG MOREPLOVCA: Da li je Kolumbo zaista bio Đenovljanin znaćemo u septembru

Novosti online

20. 05. 2021. u 12:26

DA li Kristofor Kolumbo bio zaista iz italijanske Đenove? Ili je bio iz Španije? Ili je, kao što sugerišu druge teorije bio Portugalac, možda Grk ili čak i Poljak?

НАУЧНИЦИ ИСТРАЖУЈУ ПОРЕКЛО ПОЗНАТОГ МОРЕПЛОВЦА: Да ли је Колумбо заиста био Ђеновљанин знаћемо у септембру

Foto: Depositphotos

Nepoznanica oko porekla poznatog istraživača mogla bi da se reši za pet meseci jer su međunarodni naučnici počeli sa analizom njegovih DNK ostataka i nadaju se da će identifikovati njegove korene. Zaključak analize očekuje se u septembru.

O ranim godinama slavnog moreplovca iz 15. veka zna se malo. Važan napredak u stvaranju kompletnijeg profila istraživača koji je umro pre 515 godina učinjen je 2003. kada su DNK analize potvrdile da su kosti pokopane u grobnici u seviljskoj katedrali zaista Kolumbove.

Posle toga grupa istraživača sa Univerziteta u Granadi, zaustavila je istragu. Razlog je bio što ondašnja tehnologija vezana za DNK nije bila precizna niti verodostojna i zahtevala je veliku količinu genetičkog materijala.

- Primao sam na desetine agresivnih mejlova u kojima su me pitali zašto smo bili zaustavili istraživanja. Tražili su da otkrijem "tajnu" Kolumbovog porekla - rekao je Antonio Lorente, profesor medicinske forenzike sa Univerziteta u Granadi. - Da smo barem još pre 16 godina to mogli da ustanovimo, ali tada nismo imali potrebnu tehnologiju. Nauka nije nauka ako ne ispunjava maksimalno potrebne uslove.

Istraživači trenutno rade na četiri komadića Kolumbove kosti, sedam koštanih ostataka, na zubu njegovog sina Hernanda, a takođe i na desetak fragmenata kosti njegovog brata Dijega, koji su u lošem stanju.     

Ti ostaci će biti poslati na genetičku identifikaciju u laboratorije u Rimu i Firenci u Italiji, a zatim u laboratorije u Meksiku i SAD.

Lorente veruje u opšte prihvaćenu teoriju prema kojoj je Kolumbo bio Đenovljanin, ali dodaje da je cilj projekta rešavanje nekih zagonetki u istorijskoj priči i dobijanje "što je moguće veće količine informacija kako se više ne bi moglo raspravljati" o poreklu Kristofora Kolumba.

Prekookeanska putovanja istraživača u ime španske monarhije od 1492. i 1504. godine otvorila su vrata evropskoj kolonizaciji Amerike, koje su Evropljani tada nazivali "Novim svetom".

Kolumbo je umro 1506. i sahranjen je u samostanu u špaskom Valjadolidu, iako je navodno tražio da bude sahranjen u Americi. Odatle su mu ostaci premešteni prvo u Sevilju, pa u Dominikansku Republiku, zatim na Kubu i na kraju ponovo vraćeni u Sevilju.     

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)