KOSTI SU STARE IZMEĐU 120 I 140 HILJADA GODINA: Fantastično otkriće u Izraelu, nađeni ostaci nepoznate vrste ljudi! (VIDEO)

Tanjug

26. 06. 2021. u 00:27

KOSTI pronađene u izraelskom kamenolomu pripadaju grani ljudskog evolucionog stabla, a stare su između 120.000 i 140.000 godina, izvestili su izraelski naučnici.

КОСТИ СУ СТАРЕ ИЗМЕЂУ 120 И 140 ХИЉАДА ГОДИНА: Фантастично откриће у Израелу, нађени остаци непознате врсте људи! (ВИДЕО)

Foto: AP

Antropolozi s Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu i sa Univerziteta Tel Aviv godinama su analizirali fragmente lobanje, kosti donje čeljusti i zub otkrivene 2010. godine u Nešer Ramli, jugoistočno od Tel Aviva. Upoređivali su ih sa stotinama fosila širom sveta koji potiču iz različitih razdoblja.

Oni su ustanovili da ovi fragmenti verovatno pripadaju do sada nepoznatoj grupi hominina koja je blisko povezana sa neandertalcima i s njima deli mnoge karakteristike, poput oblika donje vilice. Ovu novu podvrstu hominina naučnici su nazvali Nešer Ramla.

Nešer Ramla je možda živeo uz homo sapiensa više od 100.000 godina te se verovatno ukrštao s našom vrstom, rekli su naučnici. Ovi rani ljudi, koji su imali vrlo velike zube i nisu imali bradu ( u anatomskom smislu), možda su takođe bili preci neandertalaca. Stručnjaci takođe smatraju da postoji dovoljno sličnosti da se ova grupa poveže s ostalim populacijama starim i do 400.000 godina koje su pronađene u prethodnim iskopavanjima pećina u Izraelu.

Izraelski antropolozi veruju da je vrsta Nešer Ramla bila izvorna "populacija iz koje se razvila većina ljudi srednjeg pleistocena" i da se parila s homo sapiensom koji je na to područje stigao pre otprilike 200.000 godina. Ta je grupa verovatno naseljavala regiju od pre nekih 400.000 do 100.000 godina, rekao je antropolog Izrael Herškovic sa Univerziteta Tel Aviv, prenosi Index.hr.

Ovo novo istraživanje podupire ranije studije koje pokazuju da su se homo sapiensi i grupe slične neandertalcima preklapali na Bliskom istoku tokom značajnog vremenskog razdoblja, verovatno nekoliko desetina hiljada godina. Istraživanje je objavljeno u časopisu Sajens.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)