Pre dva veka postavljeni temelji Čajetine, Bajine Bašte, Arilja i Ivanjice: Varošice uz nemirnu granicu

Dragoljub GAGRIČIĆ

utorak, 05. 05. 2020. u 18:00

Пре два века постављени темељи Чајетине, Бајине Баште, Ариља и Ивањице: Варошице уз немирну границу

Konak serdara Jovana Mićića u Čajetini (levo) i podeljeni Stari Vlah, sela pripojena Srbiji 1834.

Sedišta knežina i nahija postaju sela sa konacima i hanovima na karavanskim drumovima
JEDINO gradsko naselje na jugozapadu Srbije pre dva veka, posle dva ustanka i u prvim godinama Kneževine Srbije, bilo je Užice. U strpljivoj i teškoj borbi da osigura srpsko-tursku granicu od Drine, na padinama Zlatibora i Javora do Ibra, Knez Miloš Obrenović ne bira sredstva, ali bira odane ljude. Uz njihovu pomoć nastoji da osnuje varošice, centre vlasti i privrednog života, ali i stecišta "begajućeg naroda" iz Raške oblasti, Crne Gore, Bosne i Hercegovine. Oko prvih konaka i upravnih zgrada niču dućani, zanatske radnje, mehane, crkva...

Za začetnika varošica Čajetina, Arilje i Bajina Bašta, sedišta današnjih opština, više autora hronika navodi rujanskog serdara Jovana Mićića (1785-1844), hajduka, ustanika, vlasnika velikih poseda. U Čajetini, selu uz kiridžijski i karavansk put Užice - Kokin Brod, Mićić kraj izvora potoka Balašice, 1817. godine gradi konak oko koga se razvija varošica.

- Kada je serdar postavljen za starešinu knežine Rujno - teritorije od 57 sela na prostoru od Užica do Arilja, Čajetina postaje njen administrativni centar. Nalazila se na domaku nemirne srpsko-turske granice, gde je bilo potrebno prisustvo dobrog organizatora, diplomate i neustrašivog junaka, a sve te osobine posedovao je Mićić, koji će od nje stvoriti značajno strategijsko uporište i moćnu branu od obesnih turskih napada iz Bosne i Novopazarskog sandžaka - ističe Milisav R. Đenić u monografiji "Čajetina koje više nema".

SKELA NA DRINI SERDAR Mićić daje podršku, zauzima se kod Ministarstva unutrašnjih dela, kako bi se ponovo uspostavio saobraćaj preko Drine, izgradila skela, pomoćne zgrade, mehana i otvorila carinarnica na Rači. Međutim, turske vlasti u Travniku i Srebrenici nisu dozvoljavale otvaranje carinarnice.

Zazirući od hajdučke osvete i tražeći bezbednije mesto, dalje od granice, ali i bacajući oko na plodnu župnu zemlju na ušću Rzava u Moravicu, serdar Mićić se namerio da pored hrama Svetog Ahilija u Arilju, gde se ranije nalazilo drumsko svratište, izgradi konak. U knjizi "Rujanski serdar Jovan Mićić" dr Stevan Ignjić navodi molbu knezu

Milošu sredinom leta 1822. godine:

- Molim Vas, milostivi gospodaru, 'oću li se smeti usuditi, ako bi vaša zapovest bila, malo kuće kod Arilja graditi...

U opustelo tursko naselje Pljeskovo, pri ušću rečice Rače u Drinu, posle iseljavanja muslimana iz Sokolske nahije 1834. godine, sliva se reka doseljenika, mahom iz Bosne. Ignjić piše da se, povodom omeđivanja jedne parcele, 17. novembra 1839. godine prvi put pominje Bajina Bašta. Ona će postati sedište račanske nahije posle neuspelog podizanje čaršije u Rogačici.

U Ivanjici niču dućani, zanatske radnje, mehane Foto Privatna arhiva

Turskim hatišerifom iz 1833. godine Srbija je stekla položaj autonomne kneževine, a među pripojenih 907 sela, otrgnutih nakon propasti Karađorđeva ustanka, matici su vraćena i starovlaška sela od Jablanice, desne obale Uvca, preko Prilika do Golije.

- Već u maju 1834. godine izdat je "visočajši nalog" da se u Ivanjici, selu sa tridesetak kuća i hanom na putu iz Sjenice i Nove Varoši za Požegu i Čačak, gradi "pravitenjstveno zdanje" - zapisao je u knjizi "Starovlaška razmeđa" Blagoje Radivojević. - Tako se ostvaruje namera kneza Miloša da, uz nadgledanje brata Jovana Obrenovića i moravičkog kapetana Sima Jakovića, koji je preuzeo begovo imanje, podigne varoš, sedište starovlaške nahije.

Kiridžija na konačištima - čaršije (levo) i Crkva Svetog Ahilija u Arilju



BEKSTVO OD ZULUMA

GRANICA koja je podelila Stari Vlah postala je i međa preko koje su dobegavali u Srbiju stradalnici od turskog zuluma, sirotinja koja nije više mogla davati kuluka i nameta i svi oni koji su tražili da sačuvaju svoje i živote najbližih - ostavio je potomstvu trag o seobama Novak Živković u knjizi "Užički nemiri 1828-1838".

Komentari (1)

Polako

05.05.2020. 18:12

ajmo Stara Srbijo da se obnavljamo i zanavljamo! Ničija nije gorela do zore, i ovo zapadno sunce će zaći. Kao što je osmanlijsko.