Stiže pomoć i od Gorske službe: O zabitim selima u Raškoj oblasti brinu i pravoslavna i islamska zajednica

PLEMENITI humanitarci iz Gorske službe spasavanja (GSS) probijaju se ovih dana kroz prolećni sneg i blato, teško uočljivim putevima po planinama Raške oblasti noseći hranu i lekove u zabita gorštačka sela. Terencima "dasterima" idu dokle god postoji ikakav drum kojim točkovi mogu da prođu. Kada i poslednji trag puta nestane pod snegom i u kaljugama, spasioci prte na leđa rančeve teške i po 20 kilograma i nastavljaju peške kroz bespuće.

Obilazeći planinska sela humantarci iz GSS su doživeli civilizacijski šok, kada su shvatili da neki od meštana uopšte ne znaju šta se dešava u spoljnom svetu.
- Nisu čuli ni za epidemiju ni za vanredno stanje, jer nemaju ni radio ni televiziju - ispričao nam je Radomir Mikić, portparol Gorske službe spasavanja. - Bili su iznenađeni zašto ih neko uopšte obilazi. Naišli smo na par baka koje nemaju porodicu, nikoga ko bi ih obišao. Čuvaju ih i paze samo komšije iz sela. One bi se prvo uplašile jer nisu razumele zašto bi iko njima išta donosio. Onda bi se opustile, zvale na kafu, nisu nas puštale da odemo. Bili su to vrlo potresni doživljaji. Uputili smo njihove komšije koga da zovu u slučaju potrebe, jer one same to ne umeju da urade.

Zahvaljujući odvažnim pripadnicima Gorske službe spasavanja, neophodne namirnice i lekove dobili su od sveta odsečeni meštani Rajetića, Vučinića, Pavlja, Kovačeva, Blaževa, Dedilova, Žunjevića, Kaludre, Paresije...

- Ta sela danas postoje samo kao tačke na detaljnim topografskim kartama - kazao nam je Mikić. - U stvarnosti reč je o kućercima raštrkanim po planini. Sumnjam da bismo ih pronašli bez pomoći lokalnih poznavalaca terena. Tako nam je planinarski vodič bio čak i otac Dalibor Lazić, sveštenik iz Novog Pazara. Ali čak ni njemu nije bilo lako da se snađe na raskrsnicama nekoliko poljskih puteva.

Naši sagovornici Radomir Mikić i Branislav Ćurčin, kao iskusni spasioci, došli su kao podrška na poziv novopazarskih kolega, sa terenskim vozilima i opremom.
- Pozvao nas je predsednik novopazarskog GSS Boško Mihailović, koji je i član Gradskog štaba za vanredne situacije - kaže Mikić. - Sa njim je na prvoj liniji neprestano i kolega Nikola Majdak. Zadivljeni smo kako funkcionišu novopazarska lokalna samouprava, Kancelarija za mlade, Crveni krst i GSS. Organizovani su sjajno, pakete bez prestanka pakuju i pravoslavna i islamska zajednica. Volonteri ih nose bez razlike svim građanima, ne pita se ko je ko, nema podela. Pomaže se ljudima u nevolji, građanima Srbije. Ta sloga je veliki dobitak u ovoj teškoj situaciji.

Naglašava Miki da je Novi Pazar prvi u Srbiji oformio kol-centar u kome rade volonteri i prosleđuju zahteve građana. One iz urbanih sredina rešavaju Kancelarija za mlade i Crveni krst, a GSS je preuzeo na sebe dopremanje pomoći u ruralna i teško dostupna područja. Bez ozbiljnih terenaca, međutim, veliki broj paketa humanitarne pomoći nije mogao da bude transportovan, pa je stigla logistička pomoć iz Beograda.

Do najudaljenijih kuća dolazi se samo peške

POMOĆ NA LEĐIMA

ZBOG teškog i razuđenog terena spasioci su morali da se podele u dve ekipe da bi na leđima doneli humantarne pakete i neophodne lekove selima na planinama Goliji, Rogozni i Mokroj.

- Tim koji je išao ka administrativnoj granici vrlo brzo je morao da napusti vozilo i nastavi peške strmom stazom po snegu. Tokom dana je ojužilo, sneg se otopio i napravio opasnu klizavu kaljugu. Tim nije mogao bezbedno da se vrati istim putem, već su morali da obilaze kilometrima - priča Mikić.

BLATO OKOVALO SELA

LOŠI putevi izolovali su i meštane planinskih sela, i one koji imaju automobile.
- Vozila koja imaju su neupotrebljiva po sadašnjem blatu. Sve dok se putevi ne osuše oni ne mogu da maknu, što najteže pada hroničnim bolesnicima - kaže Mikić.

Mlađe komšije brinu o starijima