Neke su pisane perom i mastilom, stare su i do 140 godina i stizale su čak iz Amerike: Kako je iz hobija beogradske književnice nastala jedinstvena zbirka

OBRAZOVANjE socijalne radnice, vokacija književnice i pesnikinje i iskustvo poštanske službenice, kao da je sve to pomalo od Jasmine Janković iz Beograda sačinilo kolekcionarku starih čestitki. Njena zbirka ima oko 1.800 primeraka i svojim licem i naličjem, ispisanim porukama lične prirode, pečatom i adresom, svedoče o životu ljudi, njihovoj komunikaciji, porodičnim, partnerskim i društvenim odnosima u periodu dugom 140 godina, od 1880. do današnjih dana.

Najviše čestitki dobila je iz Mađarske, a najudaljenija je upućena iz Amerike. Ona je ovih dana u biblioteci u Kikindi predstavila deo iz svoje zbirke.

PROČITAJTE JOŠ - Beogradske priče: Novogodišnje najlepše želje

- U mojoj kolekciji su čestitke iz celog sveta. Na svakoj su vidljivi poštanski žig, kaligrafija, štampa, portreti žena i dece, verski motivi, moda, a prikazuju i roditeljstvo, romantične trenutke žena i muškaraca, život na selu i još mnogo toga. Ima i karikatura. Jedna čestitka sa likom devojčice ima čak i pravu, pletenu kapu na glavi deteta i vrlo je zanimljiva - objašnjava vlasnica jedinstvene zbirke.

Njene čestitke svedoče o vremenu kada su se svojeručno, perom i mastilom poslale poruke, prenosile vesti, slala obaveštenja iz porodice, škole, ali i sa ratišta. Kada su se čestitke brižljivo pisale i željno čekale, nekada i po više meseci.

PROČITAJTE JOŠ - Razglednice koje bude sećanja

- Putovale su brodom, vozom. Ljudi su se nadali da će ih zateći u poštanskom sandučetu, da vide ko se to njih setio. Na tim porukama vidi se da su se ljudi međusobno mnogo poštovali, da su se cenile emocije, da nije bilo plastičnog izražavanja. Tekstovi su bili topli i sadržajni. Na čestitkama iz Prvog svetskog rata vojnici su pisali da nema kolere, da će poslati kožu, da se neko verio. Jedna sestra iz Zemuna piše majci u Vrnjačku Banju da "se brat druži sa mangupima i da kući dođe samo kad treba da ruča". Jedna majka pita decu kako su, zahvaljuje na pažnji i navodi: "novac sam dobila, a vi, deco moja, ta niste toliko stari da ne možete doći. Željno vas čekam." Brat bratu javlja da je položio ispite u roku, ali da će kući doći tek kada prestane groznica, pa da se raspita da li je Andra u Bašaidu otvorio apoteku. Na čestitkama su ostavljeni tragovi duše i to je njihova najveća poruka.

Sve je počelo slučajno, ali su se kockice jednog dana, složile baš onako kako je bilo potrebno da Jasmina postane kolekcionarka.

- Kada sam počela da pišem za decu, pre 17 godina, u jednoj knjizi za decu, čiji je autor takođe žena, videla sam zanimljivu ilustraciju sa stare čestitke. Pošto su nama autorima ilustratori skupi, dosetila sam se da i ja koristim motive sa starih čestitki. Tako sam spontano počela da ih sakupljam, i to je preraslo u veliku strast - navodi Jasmina. Počela sam da pratim aukcije, licitacije, filatelističke saveze, pa platforme na internetu. Čestitke su mi onda počele stizati od prijatelja, sa starih tavana, porodičnih albuma i tako je moja zbirka rasla i bila sve bogatija i zanimljivija.

Jasmina Janković

KOLEKCIJA ČEKA MUZEJ

ZBIRKA starih čestitki Jasmine Janković je jedinstvena u regionu, pa vlasnica smatra da zaslužuje da dobije svoj prostor u nekom muzeju.

- Čestitke su još uvek u mojim kutijama. Negde bi mogla da bude stalna postavka. Da imamo prvi muzej starih čestitki, jer ga nigde nema. Grafički zavod u Hrvatskoj ima jednu zbirku koja je izložena, u Kotoru su izložene čestitke sa mačkama i to je sve - navodi Jasmina.