Razglednice koje bude sećanja

FOTOGRAFIJA beskrajnih i besprekornih plaža (u stvarnosti nikada nisu bile takve), prekrivenih ležaljkama, a sa druge strane nesigurnim dečjim rukopisom ispisano „puno toplih pozdrava sa mora“. Trčanje u poštu pravo sa železničke stanice da bi poslate razglednice stigle rođacima pre nego što se vratimo kući.

Sve to bilo je neizostavan deo putovanja (i odrastanja) generacija rođenih pre devedesetih godina dvadesetog veka. Danas su možda razglednice pretrpele snažan udarac novih tehnologija ali, drugu deceniju dvadeset prvog veka ipak su dočekale na nogama. Jer, nema tog mejla koji može da zameni toplinu rukom ispisane poruke na poleđini, često kičaste, fotografije odštampane na jeftinom kartonu praćene neizostavnim „pozdrav iz...“.

Baš zbog toga, čini se da razglednice na početku 21. veka, „uzvraćaju udarac“. Podaci britanske poštanske službe kažu da broj poslatih razglednica od 2005. godine stalno raste i to za desetak miliona godišnje. Čuveni strip umetnik Aleksandar Zograf, podseća da je zlatno vreme za razglednice bio početak 20. veka.

- Ranije su razglednice pažljivije dizajnirane, kaže Zograf.

- Sve je to trajalo negde do šezdesetih godina, a onda tokom sedamdesetih i osamdesetih kreće standardizacija. To nije loše u nekim stvarima, ali je izuzetno loše za jednu niskobudžetnu, narodsku produkciju kakva je proizvodnja razglednica.

Prva prava razglednica na svetu, tvrde kartofili (ljubitelji i kolekcionari razglednica), adresirana je na - Sombor. Poslao je iz Beča geodetski oficir Petar Manojlović svom rođaku Dimitriju Manojloviću 1871. godine. Nedugo zatim, 1895. godine knjižara Velimira Valožića u Beogradu objavila je prvu srpsku seriju razglednica. Čast da se nađu na njima imali su Kalemegdan, Narodno pozorište sa spomenikom knezu Mihailu i Novi konak (danas Stari dvor).

Autorka izložbe „Razglednice u Srbiji 1895. - 1914“, Jelena Perać kaže da je vizuelni sadržaj razglednica koje su u tom periodu izdavane u našoj zemlji određen kao slika Srbije.

- Bilo je to ono sa čim se država identifikuje i što treba da je identifikuje - objašnjava Peraćeva, koja je inače kustos Muzeja primenjene umetnosti. - Od početka namenjene masovnoj publici razglednice su tako funkcionisale kao vid propagande, državne, dinastičke i nacionalne.

Aleksandar Zograf, kaže da je najbolji način da se zaviri u zlatno vreme razglednica poseta nekoj od buvljih pijaca.