INDUSTRIJALAC Matija Mata Nenadović u rodnom Valjevu podigao je 1900. godine prvu hidroelektranu u Srbiji! Nastavio je, tako, borbu za napredak Srbije, koju je započeo njegov deda, znameniti prota Mateja Nenadović, sin pogubljenog kneza Alekse, koji je kao vojskovođa, državnik i diplomata aktivno učestvovao u oslobođenju od Turaka i dao nemerljiv doprinos stvaranju moderne srpske države.

U početku, proizvodila je jednosmernu, a nekoliko godina kasnije generatori su promenjeni na Teslin sistem, na naizmeničnu struju. O uvođenju gradskog osvetljenja, tadašnje "Večernje novosti" izvestile su da "Valjevo predstavlja noću jednu čarobnu sliku... Valjevo od tog dana takoreći pliva u moru svetlosti. Naročito je čarobna Beogradska ulica. U dužini od kilometar i po ima ona vrlo veliki broj sijalica i sve u jednoj liniji. Kada se uveče pusti struja vidi se samo jedna vatrena linija, koja toliko izgleda divnije, što se ta linija ukršta i ide uporedo sa drugim svetlosnim linijama iz ostalih ulica. Naročito je divan pogled sa Brđana i mnogi građani večerom se penju na vis, da uživaju u tom divnom prizoru..."

- U to vreme, Beograd je već sedam godina imao električnu energiju, koju je dobijao iz termoelektrane, tako da je u Valjevu podignuta prva hidrocentrala u Srbiji, na reci Gradac, u velikom porodičnom mlinu Nenadovića, nedaleko od ušća u Kolubaru - objašnjava dr Vladimir Krivošejev, istoričar iz Valjeva. - Dok su se mnogi veliki gradovi, pa i neke svetske metropole, još služili fenjerima, Valjevo se kupalo u svetlosti sijalica. Prema sačuvanim spisima, te večeri, kada je osvetljenje pušteno u rad, gotovo svi žitelji Valjeva sjatili su se na Brđane, da sa brda vide prizor osvetljenog grada, koji su obasjavale tri lučne bogen lampe od 600 sveća, postavljene pred Okružnim sudom i hotelom "Grand", kao i stotinak običnih sijalica.

Hidroelektrana Matije Nenadovića


Matija Mata Nenadović sin je Svetozara, školovao se u Beču i Hajdelbergu. Bio je i predsednik valjevske opštine. Od 1908. godine bio je u službi francuskog Društva borskih rudnika. Umro je u Beogradu. Unuk je dva predsednika Vlade Srbije - prote Mateje, prvog predsednika Praviteljstvujušćeg sovjeta, i Đorđa Protića, knjaževskog namesnika. Praunuk je kneza Alekse i vojvode Jakova Nenadovića, prvog ministra unutrašnjih poslova Srbije, Jovana Protića, takođe člana Sovjeta ispred najveće Požarevačke nahije i gružanskog kneza Petra Topalovića. Matijin otac Svetozar pogubljen je zbog učešća u zaveri protiv kneza Mihaila. A Matinog sina, dr Momčila Nenadovića streljali su 1943. godine Nemci, jer je lekarsku pomoć pružao pripadnicima Jugoslovenske vojske u otadžbini.


- Bio je Matija i glava starije, Aleksine grane Nenadovića, krajem 19. veka kod njega su bila sva porodična dokumenta, zastave, oružje, koje su kasnije njegovi potomci poklonili Narodnom muzeju Valjevo - ističe Krivošejev. - Uradio je i precizan rodoslov Nenadovića. Sa Kosarom Zdravković, iz Beograda, imao je četiri sina i tri ćerke.

Panorama starog Valjeva

Za rukovodstvo opštine i najveći broj Valjevaca hidrocentrala je bila potpuna nepoznanica, te je sud odlučio da se o njenoj gradnji izjasne građani. Bilo je i protivnika elektrifikacije varoši, pa je dan uoči glasanja mesni odbor Radikalne stranke pozvao svoje članstvo da glasa protiv. Međutim, od 323 građanina, samo desetoro nije bilo za gradnju hidrocentrale!

- Ovo je, verovatno, bilo prvo glasanje građana na ovu temu - kaže Krivošejev. - Turbina od 20 konjskih snaga proizvedena je u nemačkom gradu Goti, a dinamo-mašina jačine 12 kilovata jednosmerne struje u poznatoj berlinskoj firmi AEG. Čim su radovi na centrali završeni, predsednik Suda opštine valjevske odredio je komisiju koja je imala zadatak da odredi mesta na ulicama gde mogu da budu postavljene sijalice za javnu rasvetu, što je urađeno za samo desetak dana. Tako je, zahvaljujući jednom Nenadoviću, Valjevo postalo, posle Beograda, prvi grad u unutrašnjosti tadašnje Kraljevine Srbije koji je dobio električno osvetljenje. Matija je, tako, nastavio ono što su započeli njegovi slavni preci - modernizaciju i svrstavanje Srbije u red savremenih država Evrope. To su i posle njega nastavili mnogi Nenadovići.

Dr Vladimir Krivošejev

MNOGI HTELI ELEKTRIKU

- MNOGI Valjevci pohitali su da u domove uvedu električno osvetljenje, zanatske i trgovačke radnje, pa ubrzo Nenadovića hidroelektrana više nije mogla da podmiri sve potrebe za strujom - kaže naš sagovornik.

- Matija je zato u selu Degurić kupio parcelu da na reci Gradac gradi novu centralu, koja je, po nekim izvorima, završena 1905. Međutim, Matija se povukao iz firme, koju je preuzeo novi vlasnik. Postavlja se, zato, pitanje da li je uopšte učestvovao u gradnji druge elektrane. U početku, u gradu je bilo oko 1.000 sijalica, a električno preduzeće imalo je samo tri radnika - mašinistu koji je uključivao i isključivao osvetljenje, električara i inkasanta, koji je, pošto nije bilo strujomera, utrošak naplaćivao paušalno, od sijaličnog mesta.

KIBICERI

PIŠU ondašnje "Večernje novosti" da "zbog čaršijskih glasina da će kod svakog kibicera električne svetlosti koji direktno i duže gleda u bogen lampu nastupiti slepilo, pojedinci su koristili ogaravljena stakla kako bi se zaštitili od ove pošasti - električne svetlosti koja je, po njima, kvarila oči!"

Hidroelektrana Matije Nenadovića danas ne postoji, na njenom mestu je parcela valjevske Elektrodistribucije.