POVRATAK U ZAVIČAJ: Tomanj lepši od Beograda

"Selo hvali, a u gradu živi", ovu krilaticu ne priznaju mladi domaćini iz pitomog i lepog sela Tomanj, kod Krupnja, Ivana (27) i Miloš (32) Stakić, koji su se u zavičaj vratili posle sedam godina života i rada u Beogradu, iako su u glavnom gradu imali sigurno zaposlenje.

Stakići su se ponovo obreli u zavičaju pre tri godine i, kako kažu za "Novosti", "nije im ni na kraj pameti da ga napuste". U Beogradu su rođene tri njihove ćerkice - Tamara(6), Jelena(4) i Marina(3), koje se igraju i rastu u gotovo netaknutoj prirodi, a ne, kako kažu, na velegradskom asfaltu, gde nikoga ne poznaju.

- Lako smo se dogovorili da se vratimo u naš Tomanj, u našu lepu Rađevini gde je, kao u bajci, srcu milo, gde su svi oni koje volimo i koji nas vole - priča nam Miloš Stakić. - Obnovili smo pradedovsko domaćinstvo, sada smo, ne samo svoji na svome, već sami svoje gazde.

Stakići obrađuju pet hektara rađevske zemlje, gaje jagode, maline i ovce. Domaćini su za uzor.

Pročitajte još - Iz rasejanja ljubi zavičaj

- Najsrećnija sam majka na svetu što su se moja čeljad, moj sin, snaha i tri unuke vratili kući, gde su se već dobro skućili i uživam u životu sa njima - kaže Miloševa majka Rada (56), žaleći samo što nije živ njen muž da zajedno budu u kući punoj najmilijih čeda. - Puni su mi i kuća i srce. Nema ništa lepše na svetu.

Miloševa supruga Ivana priča da se na selu radi, a "koliko se može lepo se živi i uživa". Nedavno je čula da je naš čuveni, skoro preminuli akademik dr Vladeta Jerotić, svojevremeno govorio da "čovek treba da živi tamo gde je rođen".

- Miloš i ja smo dugo o tome razmišljali i takvu smo odluku na našu sreću i na sreću naše dece i nama dragih doneli - kaže Ivana. - Nema te sile koja bi nas više pomerila iz našeg Tomnja.

NE JURITE U GRADOVE

- Od rada se ovde sasvim lepo živi. Ne samo što je čist vazduh već su i ljudi zdravog duha, dobre duše, prijatni i solidarni. Milina od života. Mojoj generaciji, koja po svaku cenu želi da ostane u gradovima poručila bih da se vrati na pradedovska ognjišta jer će brzo osetiti blagodati života, a ne besmislenu borbu u kojoj se gubi čovek, jureći za savremenim načinom života i rada - uverava Ivana.