Župljani brižljivo čuvaju ćirilicu

S. BABOVIĆ

21. 06. 2018. u 20:02

U Aleksandrovcu se ponose srpskim pismom, a dokaza za to ima na svakom koraku, od naziva ustanova do murala

Жупљани брижљиво чувају ћирилицу

PONOS Danica Knežević, direktorka Narodne biblioteke u Aleksandrovcu

IAKO ima tek nešto više od 25.000 duša, u Aleksandrovcu se čuva ćirilica možda više nego u mnogim univerzitetskim mestima. Župljani koriste ćirilicu kao da je ponikla među vinogradima, pa se diče srpskim pismom na svakom mestu.

Tako je u Centru za kulturu "Buca Mirković", koje nosi ime po izuzetnom zavičajnom autoru, još 2015. godine naslikan je i čitavih pet metara visok mural baš u slavu ćirilice.

- Razmišljamo i o osnivanju posebnog udruženja koje bi se bavilo pitanjima ćirilice, ali samim muralom koji je naslikao majstor kaligrafije Vladislav Stanković pokazali smo na neki način koliko poštujemo naših 30 savršenih slova - priča, za "Novosti", Dragić Pajić, inicijator i donator tog projekta,koji je svojvremeno sarađivao sa Desankom Maksimović, Brankom Ćopićem, Dobricom Ćosićem. - Radni vek proveo sam u izdavačkoj kući i tamo sam se trudio da negujemo ćirilicu.

Taj trud vidi se i u Narodnoj biblioteci u Aleksandrovcu, koja je nedavno proslavila čak 146 godina postojanja. U zavidnom fondu od 67.000 naslova i 1.300 članskih karti, dragoceno mesto rezervisano je za zavičajne pisce i literaturu namenjenu studentima srpskog jezika i književnosti.

- Nekoliko godina smo imali radionice lepog i kreativnog pisanja, trudivši se da promovišemo ćirilicu - predočava, za "Novosti", Danica Knežević, direktorka biblioteke. - Interesovanje kod dece je bilo veliko.



Među "zavičajcima" iz Aleksandrovca, izdvaja se ime Milosava Buce Mirkovića, (1932-2013), pesnika, dramskog autora, zaljubljenika u umetnost, u čiju čast se i održava Pozorišni festival "Bucini dani". Predstave se igraju u Centru za kulturu.

- Kada se javila ideja da naš poznati krasnopisac oslika mural na jednom zidu ustanove, odmah smo izašli u susret, a trudimo se kao i druge ustanove kulture u opštini da promovišemo i ćirilično pismo i naše, lokalne pisce - iznosi direktor Zoran Andrejić.

Župljani i u javnim natpisima koriste ćirilicu, na brojnim manifestacijama poput čuvene Vinske ulice na Župskoj berbi u septembru i Glišićevih dana.

INICIJATOR Dragić Pajić ispred murala

Ćirilica je našla mesto i u nazivima Kozart festivala, Sajma vina, zvaničnim programima povodom Svetog Trifuna, afišama (plakatima) kulturno-umetničkih društava, čiji članovi redovno nastupaju u dijaspori, gde su Župljani među najaktivnijima u tamošnjim udruženjima raseljenih. Ćirilicom su ispisani nazivi vrednih eksponata u Muzeju vinarstva i vinogradarstva i Zavičajnom muzeju Župe, ima je na zdanjima škola, sportskih ustanova... Nezaobilazni je deo i turističke ponude kako bi je upoznali i stranci.

GRB SLAVI VINO I PISMO

I IME opštine Aleksandrovac ispisano je ćirilicom na grbu opštine. I to ispod krčaga vina, po čemu je Župa prepoznatljiva i godine 1196. kada je u Nemanjinoj ktitorskoj povelji manastiru Studenica, Kožetin kako se do 1882. zvao Aleksandrovac, prvi put spomenut.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)

Коста

21.06.2018. 22:03

Имали још неког народа на свету где је тема сопствено писмо?Свуда је то нормално да је у употреби једно и једино писмо,само ми смо у расулу.

Шатор

26.06.2018. 22:28

Аки погледајте како је то само лијепо писмо. Како је лијепо кад пише на згради. То није само натпис, то је украс! Latinicom se služim poslovno, engleski i tako to, ali nekako nema te topline, nekako hladno, prazno. Као кад уђем у готске катедрале, све огромно, али у костима осјећам језу...да ли се то мени причињава или има још неко да тако осјећа?