Vojvođanske priče: Velosipedom kroz banatsku prestonicu

BICIKL je simbol banatske ravnice i neizostavni pratilac žitelja grada na Begeju duže od jednog veka. “Točak” se u Vojvodini smatra najboljim drugom, a vozi se od malih nogu, kanda i pre nego što se prohoda. Ušetao je šarmantno i u popularni bećarac, a mnoge zanimljivosti o uvek popularnim dvotočkašima otkrivaju i ovdašnji istoričari.

O tome svedoči i nedavna izložba “121 godina biciklizma u Zrenjaninu”, autora Siniše Onjina, kustosa ovdašnjeg Narodnog muzeja, i Vladimira Stanara, osnivača i predsednika Kluba “Ciklomanija”, baštinika bogate biciklističke tradicije banatske prestonice.

PROČITAJTE JOŠ: Vojvođanske priče: Gde nestade bista “čika Pere”

- Krajem 19. veka biciklistički sport omasovio se i u Velikom Bečkerku, kako se tada grad nazivao. Pojavila se potreba za organizovanjem udruženja biciklista, a hroničari su zabeležili da je prvi klub osnovan 31. jula 1896. u bašti gradske Kasine - otkrivaju autori izložbe.

Zajedno sa Aladarom Kerestešem i Dežeom Borocijem, inicijator osnivanja je bio gradski policijski kapetan Oskar Rojter, koji je izabran za prvog predsednika kluba. Uprava je uspela za kratko vreme da omasovi klub i pošalje članove na takmičenja širom zemlje. Već 1897. godine pojavio se problem staze, ali preduzimljivi osnivači pokazali su da su dorasli i tom izazovu.

- Klub je te godine otkupio 3,3 jutra zemlje na izlazu iz grada pored aradačkog druma, gde je danas železnička stanica na Bagljašu, i tu izgradio stazu, odnosno Velodrom. Ovaj jedinstveni sportski objekat imao je stazu dužine 333 i širine šest i po metara, uz nagib od 17/18 stepeni. Privukao je bicikliste iz mnogih gradova, a na takmičenja je dolazila sva tadašnja biciklistička elita - iznose Onjin i Stanar.

Petar Meršpdorf, jedan od pionira biciklizma

Već 1899. Velodrom je prerastao u kompleksan sportski objekat, koji je u sastavu imao teniski i teren za golf, kuglanu i, verovatno, prvi gradski fudbalski teren.

- Kako je krajem 19. veka naglo skočila, tako je početkom 20. naglo opala popularnost biciklizma u ovom delu Banata.

Godine 1901. u gradu je registrovano 155 biciklista, ali na Velodromu više nisu organizovana takmičenja - iznose autori izložbe.

Vožnja u glavnoj ulici

U međuratnom periodu biciklistička aktivnost organizovana je oko novog kluba “Budućnost”, koji je 1925. imao 90 članova, a takmičenja su održavana na vašarištu, u Karađorđevom parku. Međutim, ubrzo su fudbalski klubovi, koji su preuzeli popularnost u gradskom sportu, “proterali” bicikliste na Bagljaš, kraj čijeg je aerodroma nikla nova biciklistička staza. Zabeleženo je da je 16. jula 1936. organizovana spektakularna “Trka kroz Banat”, čija je deonica od 250 kilometara išla do Kikinde i Nove Crnje. Pobednik je bio Štolc iz Kule, a srebrnom i bronzanom medaljom okitili su se domaći takmičari Kečkemeti i Tadin. Posle 1937. zamro je biciklistički sport u gradu.

Reklama za dvotočkaš

Tradicija je nastavljena posle Drugog svetskog rata, kada je 1947. osnovan klub “Proleter”. Zrenjanin ponovo postaje jedan od najaktivnijih biciklističkih centara u Jugoslaviji, Srbiji i, naravno, Vojvodini. Bogata aktivnost krasila ga je i u vreme intenzivne industrijalizacije sredinom prošlog veka. Biciklisti su tada preplavili ovdašnje ulice, a njihovi dvotočkaši našli su se u pravoj romantičarskoj ulozi.

Ženska sekcija Velikobečkerečkog biciklističkog kluba

DAME U TRENDU

BEČKEREČKI nedeljnik “Torontal” zabeležio je da se 28. aprila 1896. jedna dama provozala na biciklu kroz glavnu ulicu. Prolaznici su zastajali, divili se njenoj veštini i hrabrosti, a njen podvig uskoro je postao svakodnevica. Mnogobrojne dame su postale članice kluba i već 1898. zvanično su nastupale na takmičenjima.

Biciklisti “Budućnosti” 1930.

FANTASTIČNI TAKMIČARI

POSLE Drugog svetskog rata u Zrenjaninu je postojalo nekoliko biciklističkih klubova koji su iznedrili fantastične takmičare, među kojima su bili Jagoda Nikolić, Katarina Šerban, Dragiša Ješić, Dragan Jajić i Vladimir Stanar. Jajić je sedamdesetih godina bio i predsednik biciklističkog kluba.

Biciklisti na centralnom trgu 1930.

GRUDI “POPLOČANE” MEDALjAMA

KRAJEM 19. veka, posle svake trke biciklisti bi se uveče okupljali u varoši i sa lampionima defilovali ulicama. U gradu na Begeju je 1900. godine bilo registrovano 155 bicikala. Najbolji velikobečkerečki bicklista između dva rata bio je Petar Meršpdorf. Osvojio je toliko nagrada da više nije imao mesta na odelu da zakači još odličja.