Car Nikolaj slao Srbe da spasu otadžbinu

M. Lopušina

18. 06. 2017. u 13:05

Цар Николај слао Србе да спасу отаџбину

Srpski barjak na Solunskom frontu, Foto Privatna arhiva

Pre tačno 100 godina naši sunarodnici iz carske Rusije krenuli na Solunski front i pobedili. U Veliki rat krenulo je više od 60.000 dobrovoljaca

KADA je Austrougarska objavila rat Kraljevini Srbiji u granicama ove monarhije živelo je oko milion naših ljudi. Srbi koji su živeli na području današnjih Austrije, Mađarske, Hrvatske, Bosne, Slovenije, ali i u delovima Slovačke i Češke, dakle na području Austrougarske, našli su se u Prvom svetskom ratu prisilno mobilisani na Istočnom frontu. Ne želeći da ratuju za Habzburšku monarhiju, a protiv slovenske braće na Balkanu i u Rusiji, mnogi Srbi su se predali ruskim brigadama.

Istoričari tvrde da je oko 100.000 Srba iz Austrougarske emigriralo u carsku Rusiju, a mnogi su postali dobrovoljci ruske i srpske vojske. Pr procenama istoričara, čak oko 60.000.

Još u jesen 1915. u Rusiji su počeli da se pojavljuju dobrovoljci, uglavnom Srbi, vojnici i oficiri austrougarske vojske, koji su se nalazili u ruskom ratnom zarobljeništvu. Oni su hteli da pomognu Srbiji. Zahvaljujući tome ponikla je ideja o formiranju dobrovoljačke divizije koja bi se sastojala od tih, "nekadašnjih austrijskih Srba". Ruski car Nikolaj Drugi Romanov i vrhovna komanda ruske vojske su izašli u susret ovoj ideji i omogućila njeno formiranje 1916. godine - piše istoričar Dušan Babac, autor knjige o srpskim oficirima i vojnicima u carskoj Rusiji.

SRPSKI predstavnici u Odesi dr Šainović, trgovac A. Ćirković i konzul Cemović smatrali su da je u tom ruskom crnomorskom gradu moguće stvaranje i većih vojnih formacija, koje bi se, u kasnijoj fazi, prebacivale na Solunski front... Ruski car je pažljivo saslušao sagovornike, klimnuo glavom i autoritativno odgovorio: "Skupljajte ih vi, a ja ću vam sve dati."

Uz sporazum sa srpskom vladom, u leto 1915. godine otpočelo je organizovano prebacivanje dobrovoljaca iz Ukrajine Dunavom u Srbiju. Tako je do septembra 1915. na balkanska ratišta prebačeno oko 3.500 ruskih vojnika srpskog porekla. Odmah zatim, dobrovoljno su prelazili u srpsku vojsku.

U Odesi je novembra 1915. formiran Srpski dobrovoljački odred, koji je ubrzo brojao više od 1.000 vojnika i oficira. Prva srpska dobrovoljačka divizija formirana je 16. aprila 1916. u Odesi. Imala je skoro 10.000 dobrovoljaca pod komandom pukovnika Stevana Hadžića. Tokom maja 1916. srpske dobrovoljce u Odesi posetio je Nikola Pašić, predsednik vlade Kraljevine Srbije. Ruska vrhovna komanda je Prvu srpsku dobrovoljačku diviziju uključila u sastav 47. ruskog korpusa generala Zajončkovskog i uputila na front u Dobrudžu. Tada je u sastavu ove divizije bilo blizu 20.000 dobrovoljaca - kaže Dušan Babac.

Car Nikolaj ispred Srpske dobrovoljačke divizije

U JESEN 1916. formiran je i Srpski dobrovoljački korpus, čiji je komandant bio general Mihailo Živković. Uoči Februarske revolucije 1917. korpus je imao oko 40.000 dobrovoljaca. Među vojnicima najviše se prijavilo u dobrovoljce Banaćana, oko 4.000, iz Bačke je bilo oko 1.500 iiz Srema i Baranje oko 3.000. Onda slede Srbi izSlavonije, Like, sa Banije, Korduna, a bio je i veliki broj Hercegovaca, Bokelja i Dalmatinaca.

Tada počinje prava epopeja srpskih dobrovoljaca. Jedan njen deo povlači se, preko ruskih severnih luka Murmanska i Arhangelska, oko Skandinavije doBritanije, pa na Solunski front stiže preko Francuske i Italije. Ovoj grupi će u Solunu biti priključeno još srpskih vojnika, koji će formirati Vardarsku diviziju.

- Druga grupa dobrovoljaca do Soluna će stići preko Sibira, Kine, Singapura, Indije i Egipta. Njen put trajao je više od pola godine. Samo je put Transsibirskom železnicom trajao više od tri meseca - otkriva istoričar Branko Kuzmanović.

SITUACIJU su dodatno zakomplikovale političke prilike u Rusiji - utrenutku povlačenja srpskih dobrovoljaca kroz Sibir počela je Oktobarska revolucija odnosno građanski rat. Dobrovoljci su se ukrcali nabrodove u Vladivostoku, a u kineskoj luci Dajren preuzeli su ih britanski brodovi koji će ih Sueckim kanalom prebaciti u Solun. Ovoj grupi pridodati su dobrovoljci koji su u Solun pristigli iz SAD, pa je od njih formirana Jugoslovenska divizija.

Borci i oficiri Prve dobrovoljačke divizije na putu za Solun

PUKOVNIK MLADEN

KONjIČKI pukovnik Mladen Lukičević, koji je u Odesu stigao sa Krfa zajedno s ostalim članovima štaba, bio je na spisku prispelih oficira, činovnika, podoficira, kaplara i redova Prve srpske dobrovoljačke divizije - četvrti po redu.

Lukičević je bio zadužen za raspoređivanje dobrovoljaca u vojne pozadinske službe i na građanske dužnosti u žandarmeriji i Graničnoj trupi, i uopšte za Novu oblast kod Odese.

SKRIVANA ISTINA

DUGO godina su vlasti u bišoj Jugoslaviji skrivale istinu o srpskim dobrovoljcima iz Rusije na Solunskom frontu i u Velikom ratu. O ovome se i dan-danas malo zna, iako istoričari govore o velikom broju srpskih dobrovoljaca iz Rusije u Velikom ratu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (17)

Драгољуб

18.06.2017. 15:28

@Milena, Beograd - Е па, Милена, изгинули или природно умрли српски стари борци за Србију ме могу данас да устану из гроба да се поново уместо нас живих боре за Србију. То ћемо, ипак, ми живи морати да учинимо, јер ти нови непријатељи Срба и Србије нису они непријатељи које су тадашњи српски борци победили.

Јабре

18.06.2017. 16:26

@Milena, Beograd - Нису они палили скупштину да Ружица Ђинђић може да живи у вили. Њима није било тешко дати животе а теби је тешко дати лепу реч. То више говори о теби.

Solunci

18.06.2017. 14:09

Dugo godina su vlasti u bišoj Jugoslaviji skrivale istinu o srpskim dobrovoljcima iz Rusije na Solunskom frontu i u Velikom ratu. O ovome se i dan-danas malo zna, iako istoričari govore o velikom broju srpskih dobrovoljaca iz Rusije u Velikom ratu...........................Bez ovi dobrovoljaca ne bi bilo ni moguce probijanje Solinskog fronta jer je srbska Armija bila vise nego prepolovljena zbog teski bojeva i bolesti. Smjelo se znati samo da su "Srbi" iz 6e licke porobili Beograd..............

"Strina - gde je Drina"

18.06.2017. 14:28

@ U veliki rat krenulo je vise od 60.000 dobrovoljaca-Srba!!! E,bogami lepo!!A koliko je dobrovoljaca - hrvata i slovenaca otislo u" dobrovoljce" da pomognu "svojoj braci -Srbima"da izvojevaju slobodu, i da nakon toga dobiju na poklon i svoje drzave,koje nikada ne bi ih imali da nije bilo sebicnog i velikog vlastoljubca - Kralja Aleksandra Karadjordjevica,koji nije poslusao nikoga,pa ni kletvu svoga starog oca,koji mu je rekao: "Sine, samo s hravatima ne"!!!

boško

18.06.2017. 19:22

@"Strina - gde je Drina" - Niste Vi krivi što ne znate šta pričate, ipak je nama vladao komunizam

Јабре

18.06.2017. 16:28

На сајту Крајинафорце, је било објављено поименски 6000 Личких добровољаца. А Хрвати су и тада кукали кало им зли Срби свашта раде.

Miroslav

18.06.2017. 17:36

Moj pradeda je govorio mom ocu da su išli preko Japana i da umalo nije ostao tamo jer se zaljubio u jednu Japanku.

.

18.06.2017. 21:10

@Miroslav - brate, cisto da znas, to je verovatno preko Krima, a djevojka je bila tatarka. Medju tatarima ima mongoloidnih ljudi, koji imaju "kose" oci itd, lice na "zutu rasu"

Zlopamtilo

18.06.2017. 23:49

@Miroslav - Nije tacno... Tranzitna luka je bila Jokohama - brat mog dede je prosao tuda da se formira Jugoslovenska divizija.

Miroslav

19.06.2017. 11:06

@Miroslav - Naravno da nije tacno, odnosno, jedino bi bilo tačno da su išli sa Krima u Srbiju preko Sumatre i Indijskog okeana, što je malo verovatno.

Остоја

19.06.2017. 08:51

Мој прадеда Симо Симетић је код Одесе са још тридесетак момака из Врбљана (РС, Рибник) пребегао Русима и био у том транспорту преко Сибира, Кине...

karamba

13.07.2017. 19:04

Srbi treba da znaju da je jedan od solunskih dobrovoljaca bio i Alojzije Stepinac koji je kasnije postao glavni vikar vojske Kraljevine Jugoslavije, ali i nosilac ordena Svetog Save. Istorija nije zabelezila da su se Srbi sa teritorije zute monarhije, koji su ucestvovali u borbama sa srpskom vojskom predavali, za razliku od Ceha i drugih slovena, sto je opisano i u knjizi Prica o Milutinu. Ovaj fenomen niko ne zeli da proucava! Ne znam zasto?

Ivan Zgrozeni

09.11.2017. 08:50

Re: "Strina - gde je Drina" Srpska vojska ih je oslobodila nacionalno ali i socijalno. Od Sretenjskog ustava 1835. u Srbiji je postojala podela na zakonodavnu, izvrsnu i sudsku vlast a seljaci su postali slobodni imali su zemju u svom posedu. Bio je to kraj feudalizma. U Hrvatskoj, BiH, Makedoniji feudalizam je okoncan tek nakon Prvog svetskog rata. 1919. je Valda Kraljevine SHS donela uredbu da seljaci ne moraju da placaju feudalcima zemljisnu rentu a Agrarnom reformom im je dodeljena zemlja.