Složni ostaju na ognjištima

STOTINE sela na Rogozni, Goliji, Pešteru i Kopaoniku odavno je izbrisano sa "spiska živih mesta", jer su ostali bez ijednog žitelja. U mnogima je ostalo još po nekoliko staraca i preti im potpuno zatiranje. Najgore je na Rogozni, odakle se, zbog bespuća i siromaštva, za dve decenije odselilo, čak, 80 odsto žitelja.

Slika propasti bila bi još sumornija da na padinama ove planine, na šest kilometara od Novog Pazara, ne postoji selo Izbice, iz kojeg se još niko nije odselio i gde složno živi 360 žitelja, isto koliko ih je bilo i pre stotinu godina.

- Održali su nas sloga, uprnost i uverenje da se i ovde, gde smo rođeni i gde nam je najlepše i najsigurnije, može lepo živeti. Mada smo i mi dugo živeli u bespuću, bez telefona, spas nismo tražili u seobi, već u čvrstoj borbi da se izborimo za opstanak na svojoj rodnoj grudi, iako tada nismo imali podršku ni opštine ni države - priča za "Novosti" Rade Maksimović, jedan od najupornijih žitelja, i sa ponosom naglašava da u selu nemaju posvađanih, da jedni drugima pomažu i da niko nije otišao u inostranstvo.

Uspeli su Izbičani, svojevremeno, uporno kucajući na mnoga vrata u Beogradu, da ubede državu da im do sela izgradi moderan asfaltni put, izdejstvovali su i kompletnu telefonizaciju, imaju i internet i kablovsku televiziju. Ekonomski su ojačali i sami rešili i druge infrastrukturne i komunalne probleme, a potom su upornim radom, svojim prilozima, ali i uz pomoć donatora iz zemlje i inostranstva, podigli Crkvu Svete Trojice, prvu u Raško-prizrenskoj eparhiji posle martovskog pogroma na Kosovu, kojom se danas izuzetno ponose. Kao i na seoski dom, koji je, iako još nedovršen, mesto čestog okupljanja više od stotinu mladih, koji su ovde ostali.

* Izbičani pred seoskom crkvom Foto M.N.

- Izdvajali smo za dom koliko je ko mogao i hvala bogu polako ga privodimo kraju. Već imamo jaku folklornu sekciju KUD "Golija", pripremamo školu slikanja, u planu su nam književni klub, plesna škola i još mnogo toga - poručuje Zoran Jeremić, "alfa i omega" svih akcija u selu, pravnik, književnik i kulturni entuzijasta.

* Mladi Izbičani vole folklor

Pre Drugog svetskog rata, naš sagovornik navodi, u selu su imali biblioteku, koju nameravaju da uskoro ožive. Jer, želja im je da i deca ostanu u Izbicama, da razvijaju ljubav prema rodnoj grudi, da se lepo osećaju i imaju sve što i u gradu. Ako omladina ostane, Izbice nikada neće doživeti sudbinu stotinu drugih sela, koja su ostala bez ijednog žitelja, iako je u nekima živelo i po 300-400 stanovnika, a škola bila puna đaka.

VUČIĆ OBEĆAO POMOĆ

IZBIČANI ističu da su ih opštinari, uglavnom, posećivali kad treba da plate porez i izađu na izbore. U poslednje vreme taj odnos polako se menja. Nedavno su od Gradske uprave u Novom Pazaru za završetak seoskog doma dobili 5.000 evra, a nedavno, prilikom otvaranja Atletskog stadiona, nakratko su se susreli sa premijerom Aleksandrom Vučićem.

- Rekli smo premijeru da nam treba pomoć za završetak doma. Odmah nas je razumeo i obećao 20.000 evra. Biće nam to velika pomoć i podstrek da ga što pre završimo - poručuje Rade Maksimović.