Kako je nastala pesma Marš na Drinu

B. Puzović

24. 11. 2013. u 21:20

Како је настала песма Марш на Дрину
Doskoro bilo nepoznato da je Stanislav Binički svoju čuvenu koračnicu napisao u Valjevu. Delo je dostiglo takvu popularnost da su ga interpretirali i orkestri savezničkih armija

ČUVENI „Marš na Drinu“, tradicionalnu, popularnu koračnicu, koja je postala simbol hrabrosti srpske vojske u Prvom svetskom ratu, Stanislav Binički je, malo je poznato, komponovao u - Valjevu. Prepoznatljivu kompoziciju posvetio je prvoj pobedi srpske vojske, koja je na Ceru do nogu potukla neuporedivo nadmoćniju austrougarsku armadu.

Činjenicu da je Stanislav Binički, poznati srpski kompozitor, dirigent i pedagog, vojni kapelnik, osnivač prvog Beogradskog vojnog orkestra i Muzike kraljeve garde, koji je sa Mokranjcem i Kostom Manojlovićem utemeljio Srpsku muzičku školu, „Marš na Drinu“ napisao u Valjevu, iz zaborava je otrgnuo Zdravko Ranković, direktor i urednik Izdavačke kuće „Kolubara“. Pripremajući veliki narodni kalendar „Kolubara“ za narednu godinu, koji će biti umnogome posvećen i jubilejima Prvog svetskog rata, naišao je Ranković na taj zanimljiv podatak.

- Dimitrije Đorđević iz Paraćina, nekadašnji vojni muzičar, pre pola veka ostavio je pisani trag da je „Marš na Drinu“ komponovan u Valjevu 1914. godine gde se Binički zatekao sa Vrhovnom komandom - kaže Ranković.

- Kao vojni muzičar srpske vojske za vreme Prvog svetskog rata, učenik Biničkog i njegov stalni pratilac, izneo je podatak da je marš komponovan kada je Kombinovani puk, pod komandom pukovnika Stojanovića u hrabrom naletu preko Drine proterao nadmoćniju austrougarsku vojsku. Marš je Binički posvetio tom puku i njegovom komandantu.

Docnije, na Solunskom frontu, kao i u vreme turneje srpske vojne muzike po Francuskoj, na kojoj je i Đorđević učestvovao, „Marš na Drinu“ je dostigao takvu popularnost da su ga interpretirali i orkestri savezničkih armija. Cerska bitka vođena je od 16. do 19. avgusta 1914. godine, hrabri pukovnik Stojanović, koji se po nekim izvorima zvao Milivoje, a saborci su ga oslovljavali sa Brka, poginuo je na toj planini. Drinska divizija, koju su većma činili Valjevci, Užičani i Šapčani, uz zvuke „Marša na Drinu“ 12. oktobra 1918. godine marširala je kroz tek oslobođeni Niš.

- Pre pola veka, „Marš na Drinu“ Stanislava Biničkog bio je izuzetno popularan u mnogim evropskim zemljama - kaže Ranković.

- Kad je Ivo Andrić dobio Nobelovu nagradu, švedskim i drugim skandinavskim izdavačima, zainteresovanim i za druga umetnička dela našeg podneblja, ova kompozicija Biničkog činila se povezanom sa Andrićevim romanom „Na Drini ćuprija“. Gramofonske ploče sa „Maršom na Drinu“ postale su istinski bestseleri. To umetničko delo izvođeno je u raznim aranžmanima i obradama.

UMALO HIMNA POČETKOM šezdesetih godina prošlog veka nastali su stihovi Miloja Popovića, novinara i pesnika, koji su često pevani uz ovu muziku. Prvi ih je izveo hor KUD „Ivo Lola Ribar“ iz Beograda. Kasnije, devedesetih godina, kad je birana himna Srbije, u najužem izboru bio je
- „Marš na Drinu“.
Tekst glasi:
„U boj krenite junaci svi Kren’te i ne žal’te život svoj
Cer da čuje tvoj,
Cer nek vidi boj
A reka Drina slavu, hrabrost I junačku ruku srpskog sina. Poj, poj, Drino, vodo hladna ti Pamti priče kad su padali Pamti hrabri stroj koji je
Pun ognja, sile, snage proterao Tuđina sa reke naše drage.
Poj, poj Drino, pričaj rodu mi Kako smo se hrabro borili Pevao je stroj, vojev’o se boj kraj hladne vode Krv je tekla krv se lila Drinom zbog slobode.“

I zaista, „Marš na Drinu“, sem kao originalni sastav za vojni orkestar, našao se na repertoaru „Smaka“, „Lajbaha“, „Šedouza“, Džonija Štulića... Tako je i u Srbiji naglo poraslo interesovanje za ovu koračnicu.

- „Marš na Drinu“ postao je toliko popularan da je po njemu nazvan čuveni film Žike Mitrovića posvećen pobedi srpske vojske u Cerskoj bici - kaže naš sagovornik.

- Sem što je u ovom gradu napisana popularna kompozicija, veći deo filma Žike Mitrovića 1963. godine sniman je upravo ovde, u Tešnjaru, čuvenoj trgovačkoj staroj čaršiji. Tako je „Marš na Drinu“ ostao sudbinski vezan za Valjevo...

DRAMATIČNA SEDNICA

SEM činjenice da je u Valjevu komponovan „Marš na Drinu“, u kalendaru „Kolubara“ za narednu godinu otkrićemo i da je ovde dva meseca 1914. godine izlazio prvi i jedini dnevni list u gradu „Velika Srbija“ - kaže Ranković.

- U Valjevu, u zgradi sadašnjeg Višeg suda, održana je istorijska, dramatična sednica Vrhovne komande kojoj je predsedavao Aleksandar Karađorđević. Ne zna se i da je Slovenac Josip Jeras, profesor fiskulture u Valjevskoj gimnaziji, odbio poziv austrougarske vojske i priključio se Komitskom odredu vojvode Vuka, bio ranjen u borbama na Drini, prošao sa srpskom vojskom preko Albanije i između dva rata bio predsednik Udruženja Slovenaca dobrovoljaca učesnika Solunskog fronta.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (32)

Marko

24.11.2013. 23:41

Iskreno, od svih himni koje smo imali i koje su bile u opticaju, meni bi jedino srce bilo puno kad bi svi zvanicno zapevali Mars na Drinu!

ima jos

26.11.2013. 09:16

@Marko - Востани Сербие, права и једина химна. Мислим да би је и мањине у Србији јако добро прихватиле.

Sibin

25.11.2013. 00:26

Delo se zove: "Na Drinu",i komponovano je kao marš.Odatle ono opšte prihvaćeno kod ljudi Marš na Drinu.

Miro Markovic

25.11.2013. 03:47

Ovo je odlicna reportaza, jer se malo znalo u nastanku ovog predivnog i rodoljubivog marsa posvecenom srpksim herojima, obicnim momcima iz naroda, koji su masovno isli u rat da bi branili svoju zemlju, narod, porodice i svoje kuce. Padali su kao snoplje psenice na poznjevenim nijavama, jer su znali da pobedjuju svojeg krvnog nerpijatelja, koji ih je napao bez razloga i to tri puta u XX veku i jos uvek rezi.... Neka je vecna slava i hvala Binickom i svim Srbima izginulim u tom boju

грађанин

25.11.2013. 06:45

Десет мојих блиских предака по мајчиној линији је стајало у строју Петог прекобројног пука Моравске дивизије....

Aleksandar69

25.11.2013. 10:51

@грађанин - A moj čukun-deda,takodje po majčinoj liniji kao vojnik Dunavske divizije je poginuo 1914 godine na Mačkovom kamenu.grob mu se nezna.A njegov sin je nakon rata u krugu porodičnog imanja u Draževcu,nadomak Beograda podigao spomen u vidu belog mermernog krsta jer je bio takoreći golobrad kada je dao život za otadžbinu.

Milan USA

25.11.2013. 11:26

@грађанин - A sada obojica pisete komentare, a Kosmet pod okupacijom. Svaka cast . Nema vise Saveznika pa da opet "pobedimo".

Aleksandar69

25.11.2013. 15:16

@грађанин - Milan@ A šta sad Ti radiš? Osim što filozofiraš,duboko zavaljen u pozadini! A?A ako si baš toliko "patriotski" nastrojen izvoli široko Ti polje Kosovsko pa tamo se bavi filozofijom,demagogoijom sa pajtosima šipcima-dilerima na ljebac i bakljave.Junačino podno Jorgan planinom!

Ahil

25.11.2013. 07:51

Stanislav Binicki izostavljeno je da se kaze krusevljanin, kao I mnogi znameniti srbi.

emirati

25.11.2013. 08:09

@ - Koracnica- mars,nosi originalni naziv Na Drinu sto bi trebao da zna autor pomenutog teksta ?

neko tamo

25.11.2013. 10:25

@ - Moram priznati da su kroz 20.vek Slovenci bilo koliko toliko korektni prema Srbiji i Srbima sto se nikako ne moze reci za Hrvatsku koja je ruke oprala srpskom krvlju

neko tamo

25.11.2013. 10:28

@ - Moram priznati da su kroz 20.vek Slovenci bilo koliko toliko korektni prema Srbiji i Srbima sto se nikako ne moze reci za Hrvatsku koja je ruke oprala srpskom krvlju

Milan USA

25.11.2013. 11:19

Koracnica je divna. Steta sto je "uprljana" upotrebom u ratovima 90-tih. Podsecala je na srpsko herojstvi iz WW I. tada smo imali saveznike i zato smo i pobedjivali. Kakvi smo heroji, vidi se po tome sto nam uzese Kosmet, a mi samo gledamo. Nema vise Francuza, Engleza i Amera uz nas.

Jabre

25.11.2013. 12:31

@Milan USA - oni što etnički očistiše moj narod sa vekovnih ognjišta su isti oni što ubiše 500 000 dece u Iraku i ponose se time. Bila bi sramoda da smo pacovi kao ti i da smo njihovi sabeznici. Jer između Hitlera i ovih što ubijaju 500 000 dece nema razlike.

Stonewall Jackson

25.11.2013. 12:54

@Milan USA - Idi bratac sa svojim amerima francuima i englezima u afganistan pa uživajte.

Robert AU

25.11.2013. 13:25

@Milan USA - Imaju Rusi i Grci uz nas. Bice Kosmet opet nas, kad tvoja USA klekne.

Šljivka

25.11.2013. 20:05

@Milan USA - Kad su nam ti isti Ameri i Englezi bili saveznici, mi smo pobeđivali u ratovima. Kad smo se okrenuli od njih, gubili smo.

erke

20.12.2013. 10:03

@Milan USA - Kad su ti Ameri i Englezi bili pravi svaeznici.Gurnuli nas u rat sa hitlerom .gurnuli u bratoubilacki rat 41-45 pomazuci cas jednu cas drugu stranu kako je njima trenutno odgovaralo,predadose nas Staljinu i komunistima.1912 nam uz Austriju uzese pola teritorija koje smo zauzeli od turaka.1915 posle marsa preko Prokletija ostavise vojsku na obali da umire od gladi i bolesti bez ikakve pomoci .A DVA bombardovanja nasih gradova i jos kojesta.Uzdajmo se mi samo use.

Snaily

06.06.2017. 18:38

@Milan USA - Pobeđivali smo kad nam je himna bila molitva Bogu pravde, a ti saveznici su nas bombardovali isto kao neprijatelji.

sveto k

25.11.2013. 12:32

Pocev od satanizacije Srbije i Srba kao naroda od tzv. zapadnih prijatelja sva kulturna i naucna dostignuca su na tapetu da bi se castan narod izjednacio s necasnim i agresorima i tu svoju ulogu uspesno imaju domaci izvodaci,dokle??

sveto k

25.11.2013. 13:20

PS- Kada ce se konacno narod i mediji zapitati, kako to da sve osude Srbije i Srba dolaze od prijatelja sa zapada,domacih NVO i ostalih izvrsilaca u sluzbi agresora i promotera NS Poretka??

nesa

25.11.2013. 18:54

Uz "Radecki mars" ovo je svakako najkvalitetnije delo tog zanra.Inace,imao sam priliku biti svedok da se i dan danas u Belgiji i Holandiji ova kompozicija izvodi prilikom nekih skupova,svecanosti.Oni vise ne pamte da je to srpska kompozicija vec je dozivljavaju kao svoju,skoro,jer je kod njih prisutna jos od 1. rata,kada su je svirali vojni orkestri.

Janko

25.11.2013. 22:44

Originalni notni zapis marša "Na Drinu" nalazi se u kruševačkom narodnom muzeju.

neko tamo

26.11.2013. 19:51

@ - Moram priznati da su kroz 20.vek Slovenci bilo koliko toliko korektni prema Srbiji i Srbima sto se nikako ne moze reci za Hrvatsku koja je ruke oprala srpskom krvlju

Пеђа

26.11.2013. 21:21

У питању је Топлички Гвоздени пук (Други пешадијски пук-Књаз Михаило), на његовом челу је био поменути официр Стојановић и тад је погинуо, при јуришу. Није у питању комбиновани пук... Поздрав...

erke

20.12.2013. 09:55

i ja mislim da je mars posvecen legendarnom Milivoj zvanom Brka komadantu Gvozdenog puka koji je sa svojim pukom na adi Kurjaci u zasedi unistio ceo austrijski puk.Poginuo je u bici na Drini a vojnici su mu skovali sanduk od sanduka za municiju i sa sobom ga nosili iz borbe u borbu sve dok Vrhovna komanda posle nekog vremena nije naredila da ga moraju sahraniti.Gvozdeni puk Knez Mihailo je u pravom smislu reci bio gvozdeni,Njegov borac je bila i veliki junak i covek Milunka Savic.

Oboa89

22.03.2014. 15:54

Postovani citaoci, ideja da je Mars na Drinu sviran 1987. na ovogodisnjem koncertu i da je dirigovan od nikog drugog do g Karajana je velika neistina. Snimak koji postoji je samo nadsinhronizovana muzika Marsa na Drinu sa Radetcim marsem. Radetcki mar je Straus Otac komponovao kao koracnicu za austrijsku vojsku koja je pod tom koracnicom jurisala na Srbiju. I to jako malo Srba zna, imajuci u vidu da svi koji posecuju koncerte klasicne muzike sa odusevljenjem aplaudiraju u ritmu ove koracnice.

slobodan

21.08.2014. 00:14

Koracnicu je Binicki posvetio pukovniku Milivoju Stojanovicu Brki koji je komandovao Gvozdenim pukom(drugi pesadijski puk prvog poziva- Knjaz Mihailo -Moravska divizija -Druga armija ) i nije poginuo na Ceru , junacki je poginuo tri meseca kasnije u Kolubarskoj bici u jurisu prilikom osvajanja Kremenice,a u Cerskoj bici je sa svojim pukom ucestvovao u samom sredistu bitke na Tekerisu i naravno istakao se zuzetnom hrabroscu i sposobnoscu komandovanja,neposredno pre njegove smrti na Binicki je