Čast samo poštenima

STEVAN Merei, otac Eme Zađve (80), bivše Somborke i Vrbašanke koja u poslednje dve decenije živi u Mađarskoj, prva je žrtva partizanske odmazde s kraja Drugog svetskog rata koju su, 2007. godine, srpski sudovi rehabilitovali. Ona i njen sin Tibor, inače stomatolog, za to su se borili godinama. Stoga i podržavaju svaki sličan napor, ali ne mogu, vele, da ostanu ravnodušni kada se rehabilitacija traži i za one koji je ne zaslužuju.

- Jedan od takvih je Tibor Kiš, visoki činovnik ovdašnje šećerane pre i tokom Drugog svetskog rata, čiju rehabilitaciju iz Budimpešte traži njegova unuka Magdolna Čerešnješ Kiš - priča, u Vrbasu u koji dolazi svake godine, Ema Zađva. - On, međutim, nije ubijen po dolasku Rusa i partizana u novembru, kako se u tom zahtevu tvrdi, već u međusobnom obračunu pripadnika takozvanih Turanjskih lovaca, još u septembru 1944. godine.

Turanjski lovci su, u vreme Hortijeve okupacije Vojvodine, bili neka vrsta počasnih jedinica mađarske žandarmerije u kojima su bili najviđeniji i novoj vlasti najlojalniji meštani, što je, kaže izuzetno krepka sagovornica "Novosti", Kiš u Vrbasu svakako bio. Priču o njegovoj smrti je, inače, od svedoka od kojih su neki i danas živi, prvi put čula još 50-ih godina, kada se suprugom Šandorom, inače lekarom, iz Sombora preselila u Vrbas.

- Ishod rata je bio izvestan, pa je sredinom septembra 1944. Velikim bačkim kanalom gde su čekali brodove, krenula evakuacija vrbaskih Mađara i Nemaca. I Kiš se bio spakovao za odlazak, di bi onda pred njegov stan u krugu šećerane došao jedan takođe „turanjski lovac“, Rusin iz obližnje Kucure. Pod pretnjom oružjem, zahtevao je da pođe s njim. Seli su u zaprežna kola i otišli u atar, gde je, zbog ranijih nesporazuma, Kiš najpre mučen, pa ubijen. U svakom slučaju, u Vrbasu ga posle toga niko više nije video - priča Ema.

Taj prisilni odlazak se, nastavlja ona, odigrao pred očima nekoliko komšija od kojih su neki još živi. S njima je, kaže, razgovarala i ovih dana i oni su, uprkos velikom strahu od reakcije dela mađarske javnosti koji baš svaku žrtvu iz Drugog svetskog rata želi da pripiše surovoj odmazdi partizana, to spremni i da potvrde. O tome je zvanično obavestila i Viši sud u Novom Sadu kojem je zahtev za rehabilitaciju Kiša i podnet. Odgovor još čeka.

A na pitanje zašto je sama, uprkos svesti da će se i na nju, i na njenog sina Tibora koji je u svemu bezrezervno podržava, sručiti ogorčenje upravo tog dela mađarske javnosti, odlučila da o svemu javno i progovori, odgovara rezolutno: - Na tragične mađarsko-srpske međusobice čiji bolni eho, mada je od tada prošlo sedam decenija, ni danas ne jenjava, tačku može da stavi samo - istina.

- Stradanje svake nevine žrtve jednako se mora istražiti do kraja pošteno. I svakoj se, s obeju strana, mora odati zaslužena počast.

NEKA SUD ODLUČI

ANTAL Bozoki, novosadski advokat koji zastupa porodicu Tibora Kiša, kaže da su novosadskom sudu svi dokazi za rehabilitaciju.

- Odluka je, naravno, na sudu, a mi tvrdimo da protiv Kiša i još tridesetak njegovih sugrađana nije vođen nikakav postupak i da su streljani kada su Rusi i partizani ušli u Vrbas - dodaje on u izjavi za "Novosti".