SAVET za koordinaciju aktivnosti i mera za rast bruto domaćeg proizvoda, koji je Vlada forimrala pre dve godine, radi na pronalaženju načina da se ubrza rast srpske privrede. U tom poslu, od prošle godine, učestvuje i Privredna komora Srbije. Preko nje do nadležnih stižu problemi i potrebe privrede. Samo tokom ove godine PKS je pokrenula više od 100 inicijativa za unapređenje propisa. Prihvaćeno ih je i sprovedeno 35.

PKS veruje da Savet daje rezultate. U prvoj polovini godine BDP je porastao manje od tri odsto, ali je u trećem kvartalu on dostigao skok od 4,8 odsto.

- Imajući u vidu relativno sporiji privredni rast u prva dva kvartala ove godine, ubrzanju privredne aktivnosti u drugom polugodištu je u znatnoj meri doprineo Savet za BDP - smatra Mihailo Vesović, direktor Sektora za strateške analize, analitiku, usluge, servise i pakete proizvoda PKS. - On je omogućio da brojni proizvodni procesi i infrastrukturni projekti budu efikasniji, odnosno da se odvijaju nesmetano. Savet za BDP je telo za koordinaciju mera ekonomske politike. I poreske, carinske, pa i podsticajne, a sve u cilju podrške rastu bruto domaćeg proizvoda. Savetom predsedava predsednica Vlade Ana Brnabić, a kao članovi u njegov sastav ulaze predstavnici relevantnih ministarstava i Vladinih agencija, kao i predstavnici najznačajnijih lokalnih samouprava i javnih preduzeća. Akcenat je na takozvanim instant merama, odnosno merama koje efekat treba da daju u kratkom roku, kao i na sistemskim merama koje treba da vode održivom rastu BDP-a.

Zadatak joj je da kroz kontakte sa članicama detektuje i analizira aktuelne probleme i potrebe privrede, kao i da ih prezentuje nosiocima ekonomske politike.

- Savet je formirao radne grupe u okviru najznačajnijih privrednih delatnosti, metalskoj, hemijskoj, prehrambenoj i građevinskoj industriji - objašnjava Vesović. - U njima učestvuju značajne kompanije, članice PKS, kao i predstavnici PKS i resornih ministarstava. Savet za BDP, kao kanal komunikacije od posebnog značaja, doprinosi efikasnosti u realizaciji inicijativa privrede i omogućuje da se "glas privrede" čuje na najvišem nivou. Među najznačajnijim realizovanim inicijativama izdvajaju se značajno smanjenje ili ukidanje uvoznih carina na pojedine sirovine i poluproizvode, posebno u prerađivačkoj industriji; efikasniji tretman i protok robe na granicama u drumskom teretnom saobraćaju, kao i izmene relevantnih zakona koje će u narednom periodu dovesti do veće zaštite investitora, uvođenje novih vidova finansiranja mikro, malih i srednjih preduzeća, kao i poboljšanja situacije u vezi sa deficitarnim kadrovima.

Vesović veruje da treba nastaviti sa podrškom privrednicima da povećaju svoje proizvodne kapacitete kako bi zadovoljili rastuću tražnju na domaćem, regionalnom i međunarodnom tržištu. Tome u prilog ide podrška internacionalizaciji poslovanja kroz promociju privrede, potpisivanje sporazuma o trgovini sa vanevropskim tržištima, rešavanje problema nedostatka radne snage. On je najprisutniji u građevinskoj i prerađivačkoj industriji. Treba nastaviti unapređenja poslovnog okruženja kroz efikasniji sistem administracije i sudstva, kao i veću predvidivost.

Foto Tanjug/D.Goll

- Od posebnog je značaja nastavak podrške domaćim i stranim investitorima, uz privlačenje dugoročnih investicija, tehnološki intenzivnih, koje nose veću dodatu vrednost - napominje Vesović. - Održanje makroekonomske stabilnosti, uz dalje unapređenje kreditnog rejtinga zemlje bi trebalo suštinski da doprinese, posebno kada su u pitanju strane direktne investicije. Kreditni rejting Srbije je trenutno BB+, sa pozitivnim izgledom da u narednoj godini dođe do daljeg unapređenja. S obzirom na to da je Srbija trenutno samo jedan stupanj ispod investicionog nivoa, za očekivati je da Srbija kao prva na Zapadnom Balkanu uđe u investicioni nivo do kraja naredne godine.

PKS će se i ubuduće zalagati za smanjenje poreskog opterećenja zarada, vraćanje poreskih kredita i smanjenje poreza na dobit pravnih lica, kako bi se konkretno stimulisala privredna aktivnost, reinvestiranje i nova ulaganja. Privredni rast Srbije će se u narednom srednjem roku zasnivati na investicionoj aktivnosti, porastu izvoza i većoj ličnoj potrošnji.

REALNA OČEKIVANjA

PRIVREDA ocenjuje da su realna predviđanja Vlade da će ona naredne godine rasti četiri odsto.

- Imajući u vidu da će ove godine stopa rasta BDP-a biti iznad inicijalno projektovane od tri i po odsto, kao i da se u narednoj godini očekuje oporavak evropske privrede, smatramo da je projekcija rasta od četiri odsto u narednoj godini realna - kaže Mihailo Vesović. - Ovome će svakako doprineti i održanje niskih kamatnih stopa na međunarodnom tržištu kapitala, nastavak infrastrukturnih ulaganja u okviru "novog investicionog ciklusa" Vlade, kao i ekspanzivna monetarna politika NBS.

MOŽE I VEĆI RAST

PREMA studijama Svetske banke, potencijal Srbije je ubrzanje od pet do sedam odsto.

- Pored internih faktora koji uslovljavaju takav rast, kao što su strukturne reforme, rešavanje problema nedostatka radne snage, prilagođavanje obrazovnog sistema potrebama privrede itd, postoje i oni eksterni faktori koji limitiraju potencijal Srbije - ističe Mihailo Vesović. -

Izvoz Srbije bi u 2019. godini bio veći, a samim tim i BDP, da nije bilo kvota na uvoz čelika u EU, kao i kosovskih taksa. Protekcionističke mere kao i regionalne političke tenzije treba da budu prevaziđeni kako bi se privreda nesmetano razvijala i približila svome potencijalu.