UPRKOS upozorenjima američke AMBASADE: Ne cepamo ugovor o kupovini Pancira

NIKAKVI zahtevi, upozorenja, pa ni pretnje sankcijama, neće naterati Beograd da odustane od politike vojne neutralnosti, niti da sa Moskvom raskine dogovore o nabavci najmodernijeg naoružanja.

Ovo je jasan odgovor srpskog državnog vrha na ponovljenu "zabrinutost" Vašingtona zbog toga što je u Srbiju stigao ruski raketni PVO sistem "Pancir". Nakon Stejt departmenta, u četvrtak uveče oglasila se i američka ambasada u Srbiji, koja je ponovila poziv Beogradu da odustane "od transakcija sa Moskvom koje mogu da izazovu sankcije", pozivajući se na Zakon o suprotstavljanju američkim protivnicima kroz sankcije (CAATSA).

Prema mišljenju mnogih, u pozadini pojačane nervoze SAD, ali i EU, odakle kao mantru ponavljaju da moramo da uskladimo spoljnu i bezbednosnu politiku sa Unijom, krije se strah vodećih zemalja NATO od jačanja odbrambene moći Srbije, ali i od jednog još snažnijeg ruskog oružja - S-400, koje bismo u prespektivi mogli da nabavimo.

Predsednik Aleksandar Vučić je još pre odlaska u SAD, gde je boravio početkom nedelje, najavio mogućnost ovakve reakcije Zapada. Odnosno, da su moguća upozorenja, ne toliko zbog nabavke "Pancira", koja je potpuno transparentna, već da ne bi bilo nastavka kupovine snažnijeg ruskog naoružanja. Tokom razgovora koje je imao sa najbližim saradnicima američkog predsednika Donalda Trampa, među kojima je bio i zamenik državnog sekretara za odbranu SAD Dejvid Norkvist, dobio je uveravanja da Srbiji ne prete sankcije zbog kupovine ruskih raketa.

Ministar odbrane Aleksandar Vulin rekao je u petak da je Srbija slobodna zemlja i da niko ne treba da se brine što oprema svoju vojsku za odbrambene zadatke:

- Kao vojno neutralna, Srbija je dužna da bude spremna i sposobna da zaštiti sebe i Srbe, gde god da žive. Nema nijednog razloga da se na Srbiju primene bilo kakve sankcije i siguran sam da to ne bi uradila nijedna zemlja koja poštuje međunarodno pravo i pravo Srbije da samostalno odlučuje o svom opremanju i naoružavanju. Što je Vojska Srbije jača, mir na Balkanu će duže trajati.

On je imao još jednu poruku za one sa Zapada koji šalju upozorenja, a to je da Srbija nije kolonija i da će, dok je vodi Vučić, sama donositi odluke o jačanju i opremanju svoje vojske, kao i o tome od kojih prijateljskih zemalja će nabavljati oružje.

Pročitajte i: Treći "Pancir" stigao u Srbiju

I šef diplomatije Ivica Dačić naglasio je da Srbija, kada je reč o nabavci naoružanja "igra otvorenim kartama". On je istakao da je direktor američke radne grupe za kontrolu naoružanja Tomas Zarzecki bio pre nekoliko meseci u Beogradu po pitanjima ruskog oružja koje nabavlja Srbija i da je - otišao zadovoljan:

- Zarzecki je tražio čak razgovor na nižem nivou, ali sam sa predsednikom Vučićem dogovorio da se sastanem sa njim, kako bismo pokazali želju da otvoreno komuniciramo. Nikada nećemo učestvovati ni u čemu što je suprotno međunarodnim konvencijama i stavovima. Ništa ne krijemo niti smo krili i mi ćemo nastaviti takvu politiku otvorenosti i negovaćemo je u budućnosti sa SAD, Rusijom i Kinom.

Oglasio se i američki ambasador u Srbiji Entoni Godfri, koji je juče rekao da ceni to što je Srbija pokazala transparentnost prema Ambasadi i američkom zvaničniku Zarzeckiju:

- Ali, to ne znači da SAD ne prate budno sve transakcije u ovoj oblasti i da Kongres nije zabrinut.

Mitar Kovač, direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma, kaže, za "Novosti", da su poruke koje stižu iz SAD deo američke politike da pojačano kontrolišu posebno one države gde bi instalacija modernog ruskog naoružanja mogla da učini ranjivim NATO letelice:

- Oni pre svega ne žele da u državama koje nisu u NATO vide neke jače ruske PVO sisteme, poput S-300 ili S-400. Poruke upozorenja koje stalno šalju imaju za cilj da odvrate naše političko i vojno rukovodstvo od eventualne nabavke tog naoružanja.

STARE OPTUŽBE NA RAČUN MOSKVE

AMERIČKA ambasada u Beogradu nije propustila da u saopštenju ponovi stare optužbe na račun uticaja Moskve u regionu, naglašavajući da "SAD i Rusija imaju vrlo različite vizije budućnosti Zapadnog Balkana". Kako su naveli, Vašington snažno podržava evropski put Srbije i njen postavljeni cilj članstva u EU, dok se Moskva, po njima, "aktivno protivi zapadnoj integraciji regiona i nastoji da spreči rešavanje etničkih tenzija, marginalizuje uticaj SAD i EU, i uspori ili spreči zemlje Zapadnog Balkana da slede svoju, nezavisnu orijentaciju".